Rečenica „što južnije to tužnije“ u Srbiji se može podvesti pod aksiom. U tradicionalno siromašnom, zabačenom i zapuštenom kraju ljudi su prepušteni sami sebi i volji lokalnih moćnika. U malim zajednicama, nevidljivim za sistem, institucije i društvo u celini, svakovrsno i sveprisutno nasilje se daleko više oseća i ubrzano doprinosi njihovom izumiranju uz ogromnu patnju i gaženje dostojanstva ljudi.
Kada smo pre dve nedelje sa roditeljima ubijene dece u „Ribnikaru“ održali drugu tribinu u okviru ciklusa „Škola za sve nas“ u Kuršumliji, ostali smo zatečeni količinom nasilja koje se ispoljava nad decom i to od onih čiji je poziv i posao da se o deci i njihovim interesima brinu.
Od 2016. direktorka OŠ „Miloje Zakić“ u Kuršumliji je kadar SNS-a Radica Jović, kojoj se odmah poveravaju važni partijski zadaci. Kako bi održala isturena odeljenja škole u udaljenim selima i stvorila radna mesta na određeno vreme za stranačke kadrove, počela je, uz „stručno“ odobravanje svoje zamenice i psihološkinje škole Nataše Miladinović, da razmešta decu iz matičnih škola. Već te godine, učenicu iz Kuršumlije kojoj je UG Vrlina kupilo kuću, šalje u selo Merćez, na put od 50 kilometara dnevno. Nakon reakcije ovog udruženja, učenicu vraćaju u matičnu školu, a u isto selo naredne četiri godine šalju drugo dete, iako živi 400 metara od škole. Još jedan učenik je od petog od osmog razreda putovao 64 kilometra dnevno, iako mu je matična škola udaljena samo četiri kilometra.
Svakog dana devojčica koja ide u prvi razred putuje 62 kilometra do škole u Lukovskoj Banji, iako u selu Konjuva, na oko 200 metara od njene kuće, postoji škola u koju već ide dvoje đaka
U školskoj 2022/23, svih petoro đaka u Lukovskoj Banji od petog do osmog razreda putovalo je oko 70 km. Nijedno nije bilo iz Lukovske Banje ili okoline. Pored njih, 62 km je putovala i učenica, koja je sada prvi razred i opet prelazi isti put, a u selu Konjuva, na oko 200 metara od njene kuće postoji škola u koju već ide dvoje đaka.
Dvoje dece putuje iz sela Žuč, koje je od matične škole udaljeno devet, a oni prelaze 50 kilometara dnevno. Među razmeštenim đacima ima i onih koji pohađaju IOP nastavu, bez obezbeđene stručne podrške. Budući da sva deca dolaze iz socijalno ugroženih porodica, roditelji su ucenjeni radnim mestima u lokalnim komunalnim preduzećima.
Zaštitnik građana je 2018. reagovao zbog zloupotrebe dece. Rezultat? Nema ga. Nastavilo se po starom.
Lokalnom tajkunu na poklon školsko dvorište, koje je pretvoreno u teniske terene
U maju 2018, uz pomoć Školskog odbora Radica Jović školsko dvorište izdvojenog odeljenja u Lukovu ustupa za izgradnju teniskog terena preduzeću Planinka, lokalnog tajkuna Radovana Raičevića, nekadašnjeg socijaliste, sada naprednjaka, koji je banjski kompleks Žubor kupio za 1,4 miliona, a od države je dobio 2,5 miliona evra. Zauzvrat, Planinka se obavezala da će okrečiti zidove i ofarbati vrata i prozore škole. Izgradnja terena je započeta pre potpisivanja ugovora o ustupanju. Turisti su dobili teniski teren, a škola ostala bez dvorišta.
Skoro svi razmešteni đaci koji pohađaju IOP nastavu dolaze iz socijalno ugroženih porodica, pa su njihovi roditelji ucenjeni radnim mestima u lokalnim komunalnim preduzećima
Krajem iste godine, sekretar škole Goran Stajković, kojeg je Pištaljka proglasila uzbunjivačem, podnosi prijavu Ministarstvu prosvete i traži inspekcijski nadzor. Podršku mu pruža Vesna Nedeljković, nekadašnja pomoćnica ministra za osnovno obrazovanje. Predmet preuzima Sonja Vukanić, republička inspektorka i članica Saveta za bezbednost Niša koji je formirala bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski, prosleđuje ga opštinskom prosvetnom inspektoru Ivanu Kovačeviću, koji utvrđuje da je sve po zakonu.
Nasilje bez epiloga
Sledeće godine, sekretar se usprotivio zapošljavanju na mesto psihologa sa 20 odsto norme osobe koje je zaposlena u Centru za socijalni rad i ne nalazi se u evidenciji za zapošljavanje. Direktorka, ipak, zapošljava već zaposlenu osobu, kao i Dejana Lovića sa diplomom više mašinske škole (danas diplomiranog inženjera mašinstva, kako se navodi na sajtu opštine), zamenika sadašnjeg predsednika opštine Vojimira Čarapića, koji je predavao matematiku, fiziku, informatiku i fizičko vaspitanje. Stajković ubrzo, dve godine pred penziju, dobija rešenje o suspenziji, dok ga direktorkin muž Milivoje Jović fizički napada u dvorištu škole nakon okončanja disciplinskog postupka i biva osuđen na tri meseca zatvora, godinu dana uslovno.
U maju 2018, uz pomoć Školskog odbora Radica Jović je školsko dvorište u Lukovu ustupila za izgradnju teniskog terena preduzeću Planinka Radovana Raičevića, nekadašnjeg socijaliste, sada naprednjaka, koji je banjski kompleks Žubor kupio za 1,4 miliona, a od države je dobio 2,5 miliona evra
Zbog podrške sekretaru i zapisnika o izvođenju radova na parnim kotlovima koje je škola htela prikriti, direktorka volšebno površinu škole u dokumentaciji smanjuje za oko 1.000 kvadrata, čime se smanjuje i broj izvršilaca i stiču uslovi da Slavišu Simića, neposlušnog domara, proglasi tehnološkim viškom, prebaci na niže radno mesto, smanji mu platu i rasporedi u selo udaljeno 25 km. Presudu suda u Simićevu korist nije htela da primi više od šest meseci. Iste godine, zbog neisplaćenih putnih troškova zaposlenima, škola je oštećena za pet miliona dinara, bila je u blokadi 99 dana, a samo jednom advokatu je isplaćeno više od milion dinara. Advokat Radiša koji zastupa školu i direktorka se prezivaju isto, ali autoru ovog teksta nije poznato da li su u srodstvu.
Na potezu nova ministarka prosvete
Uprkos svemu, direktorka dobija drugi mandat. Problemi se produbljuju, a zloupotreba dece nastavlja. U jesen 2019. jednog prvaka udaraju i bacaju u kameno korito česme u dvorištu škole. Tek posle par sati, pedagog škole mokrog dečaka vraća kući. Sudeći po anonimnim prijavama, istog dana je drugi učenik u glavu udario svog druga. Iako se nasilje desilo van škole, povređeni dečak je sedeo u školi, bez obaveštavanja roditelja i prijavljivanja nasilja. Sedam dana pre toga povređen je još jedan učenik, koji je povređen sedeo četiri časa u školi, a potom ga je profesor fizičkog vaspitanja odveo kući. Nasilje nikada nije prijavljeno, niti je škola reagovala, jedino postoji zabeleška u radnoj knjizi psihologa po prijavi oca dečaka.
Prosvetna inspektorka Dragana Krstić utvrđuje niz propusta u postupanju škole, od neprijavljivanja nasilja u zakonskom roku od 24 sata, već tri dana kasnije po anonimnoj prijavi roditelja, nepostupanja po Pravilniku o zaštiti dece od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja zanemarivanja, do plaćenog odsustva direktorke i njenih saradnika, koji su bili na „Učiteljijadi“ u Ohridu, u organizaciji Društva učitelja Opštine Petrovac na Mlavi, koja nije predviđena planom stručnog usavršavanja.
Sekretar škole Goran Stajković, kojeg je Pištaljka proglasila uzbunjivačem, dve godine pred penziju dobija rešenje o suspenziji, dok ga direktorkin muž Milivoje Jović fizički napada u dvorištu škole nakon okončanja disciplinskog postupka i biva osuđen na tri meseca zatvora, godinu dana uslovno
Na osnovu izveštaja prosvetnog inspektora, tadašnji ministar Mladen Šarčević, 4. oktobra 2019. donosi rešenje o razrešenju direktorke, a 10. oktobra deo kolektiva zahteva hitnu sednicu Nastavničkog veća. Par sati nakon isticanja obaveštenja o zakazivanju te sednice, pojavilo se novo, u kome predsednik opštine Radoljub Vidić objašnjava da zaposleni ne bi trebalo ništa da preduzimaju povodom imenovanja nove direktorke. Već sutradan Šarčević poništava rešenje o razrešenju, a par meseci kasnije dolazi u posetu školi i u društvu direktorke škole, predsednika opštine i vlasnika Planinke govori o pospešivanju i razvoju turizma Kuršumlije.
U međuvremenu je majci prvaka koji je pretrpeo nasilje zamereno što je o tome pisala na svom fejsbuk-nalogu, a „stručne“ službe su njeno dete prijavile Centru za socijalni rad i tražili pojačan nadzor.
Nakon posete Šarčevića, Akademija „Dositej“ iz Beograda otvara izdvojeno odeljenje srednje medicinske u prostorijama osnovne škole. Vlasnik Zoran Jovanović je dva puta sa svojim saradnicima hapšen zbog prodaje. Prostor škole je izdat 100 dinara po metru kvadratnom, a novac se uplaćuje na račun opštine. Inače, škola ne raspolaže slobodnim prostorom, jer u njoj od 1999. radi i OŠ „Kosta Vojinović“. Treba li uopšte pominjati da privatna medicinska škola nema akreditaciju i da na teritoriji opštine ne postoji baza za održavanje prakse u odgovarajućim medicinskim ustanovama.
Na osnovu izveštaja prosvetnog inspektora, tadašnji ministar Mladen Šarčević, 4. oktobra 2019. donosi rešenje o razrešenju direktorke, posle samo dva dana ga poništava, a par meseci kasnije dolazi u posetu školi i u društvu direktorke, predsednika opštine i vlasnika Planinke govori o pospešivanju i razvoju turizma Kuršumlije
Uprkos svim nezakonitim postupcima, zloupotrebi dece, sudskim presudama i prijavama građana i zaposlenih, 21. maja ove godine Školski odbor je Ministarstvu preporučio da direktorka dobije i treći mandat.
Od majskih tragedija slušamo da sistem nije zakazao, traktate o lepšem, srećnijem i bezbednijem životu dok stvarnost to demantuje na svakom koraku. U slučaju OŠ „Miloje Zakić“, na potezu je ministarka prosvete. Možda do sada nije znala za probleme u ovoj školi, evo prilike da sazna i reaguje. Mali korak za ministarku, veliki za Kuršumliju. Nije isključeno da ona kao slabiji partner vladajuće koalicije ne sme dirati članove SNS-a, ali bi u tom slučaju bilo časno da podnese ostavku. Ako ipak potpiše rešenje o ponovnom imenovanju Radice Jović, biće jasno na čiju se stranu svrstala. Na stranu moćnika koji trguju dečjim sudbinama. I da ne bude zabune, Kuršumlija nije izuzetak, već pravilo.
Napomena: imena dece su poznata autoru teksta i redakciji Radara
