Krupni plan u gramatici filmskog jezika je moćno oružje u rediteljskim rukama. Ono što filmsku umetnost najznačajnije odvaja od pozorišta. Pozorišni čin gledate uvek u jednom, širokom planu koji zavisi od reda u teatru u kome sedite. Filmski reditelj izmenom planova usmerava vašu pažnju na različite delove kompozicije. On krupni plan koristi kao redak začin kojim se potcrtavaju emocije, ali često može oslikati i strah i nelagodnost.
Prvi krupni plan u istoriji filma kreativno su upotrebili Dejvid Grifit i Robert Flaerti. Prvi u igranom, drugi u dokumentarnom filmu.
Posebno je izazovna gluma u krupnom planu i najbolji filmski glumci se po njoj razlikuju od onih prosečnih. Tako je fantastična Žana Moro u filmovima Pitera Bruka Moderato kantabile i Noć Mikelanđela Antonionija postala školski primer glumice koja u neverovatno dugačkim krupnim planovima samo svojim licem emituje čitav spektar najdelikatnijih emocija. Mikrogluma u krupnom planu je nešto što je isključiva privilegija filmske umetnosti.
Jedan krupni plan koji je ovih dana više puta emitovan na televizijama i društvenim mrežama postao je paradigma pljačkaškog izbornog procesa u Srbiji.
Pogledajmo detaljno sadržaj ovog kadra. On traje 53 sekundi. U centralnom delu kadra je krupni plan onižeg šezdesetogodišnjaka u plavoj jakni sa naočarima. Oko njega se manje ili više jasno vide egzaltirani članovi Srpske napredne stranke iz Niša koji viču: „Pobeda, pobeda!“ Najglasniji su dve plavuše i kandidat za gradonačelnika. Oni otpočinju skandiranje nadimka čoveka u krupnom planu. „Tale, Tale!“ se meša sa „Pobeda, pobeda!“. Kadar je sa stanovišta filmskog jezika izuzetno atraktivan jer u sebi sadrži kontrapunkt. Veselu gomilu iz off prostora i utučenog glavnog junaka.
Glavni protagonista ove proslave ne izgleda nimalo pobednički. Istina i on nevoljno aplaudira jedva dodirujući dlanove. Njegove usta se gotovo ne otvaraju dok pokušava da izgovori: „Pobeda!“ Ali on ima toliko malo energije da jedva uspeva da tiho izusti: „Po…“ Ne samo što nije veseo kao ostali statisti u filmu čiji je glavni protagonista, nego izgleda kao čovek kome su sve lađe potonule. Veseliji su oteti ljudi kojima otmičari drže puščanu cev za vratom dok se obraćaju u kameru. Usne su mu suve, duboko uzdiše kao da je potpuno ostao bez vazduha. Na dvadeset sedmoj sekundi kadra začuje se pobednički zov trube niških pleh muzičara. Našeg junaka ni glasna muzika ne uspeva da trgne iz letargije, samo nevoljno namešta naočare dok plavuša iza njega počinje da đuska. Kadar se širi i otkriva SNS kandidata za gradonačelnika koji skrušenom pobedniku slavodobitno diže ruku baš kao slučajnom heroju Džejmsu Stjuartu u slavnoj komediji Frenka Kapre Gospodin Smit ide u Vašington. REZ.
U Tihomirovoj kancelariji dominiraju slike Putina i Šešelja. Ali Tihomir u dubini duše zna da svoju ljubav duguje i Šešeljevom političkom sinu Aleksandru Vučiću. Zato mu na oltar izborne krađe daruje svoj s mukom osvojeni manjinski mandat
Niški „slučajni heroj“ zove se Tihomir Perić, višegodišnji radikal a sada član fantomske Ruske stranke koju je Vučić za svaki slučaj instalirao svuda gde je u konačnom zbiru glasova moglo biti tesno. Tihomirovo poslaničko mesto je u noći prekrajanja izborne volje Nišlija aktivirano kao „pobednički“ 31. mandat vladajuće stranke.
U ovaj kadar lažne pobede i veselja staje cela Srbija nerealnog optimizma, neispunjenih obećanja i megalomanskih promašaja proglašenih za kapitalne investicije.
U Tihomirovoj kancelariji dominiraju slike Putina i Šešelja. Ali Tihomir u dubini duše zna da svoju ljubav duguje i Šešeljevom političkom sinu Aleksandru Vučiću. Zato mu na oltar izborne krađe daruje svoj s mukom osvojeni manjinski mandat. Iako Tihomir nije nikakav Rus, još manje manjina u svom Nišu.
Ali ipak kada ostane u svom 53 sekunde dugom krupnom kadru, Tihomir je najusamljeniji čovek u Srbiji. Krupni plan je ovde u funkciji velikog straha i ogromne nelagodnosti. Treba sutra prošetati gradom, pogledati u oči pokradenim sugrađanima. Treba živeti, kao Rus ili samo kao Nišlija, i posle 2. juna.
Tihomir se boji da će sva sramota krađe pasti samo na njegov krupni plan jer zna da „pobednici“ oko njega odavno srama nemaju.
