Ovako je za Radar govorio u maju ove godine dr Nikola Krstović, profesor na Odeljenju za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Danas je, imajući i ovo u vidu, važno što tačnije locirati sve štetne i kriminalne poteze odlazeće vlasti koju je u kulturi oličavao višestruko optuženi Nikola Selaković. Za bezmalo dve i po godine, svoju kulturnu politiku, uz pomoć ljudi koje je razmeštao na najvažnija mesta u brojnim ustanovama od nacionalnog značaja, sveo je na negovanje kulta „jelek, anterija i opanci“. Jer, njegovo ponašanje i deljenje para u protekle dve i po godine, apsolutni je dokaz da se samo po tome prepoznaju Srbijanci.
U Srbiji postoje 24 ustanove kulture koje su na budžetu Republike Srbije. Svojim kadrovskim promenama, Selaković je velikom delu njih doveo ljude koji su probali diktaturom da sprovode politiku Srpske napredne strane, po ministrovom ukusu. Narodno pozorište, Narodna biblioteka, Muzej Jugoslavije, Filmski centar Srbije… samo su neke od njih.
Javnosti je poznata situacija u kojoj se nalazi nacionalni teatar od jula 2025. kada je na čelo Narodnog pozorišta postavljen v. d. upravnika operski pevač Dragoljub Bajić, a na mesto predsednika Upravnog odbora Dragoslav Bokan. Bajić je na mesto direktora Opere postavio pevačicu Ljubicu Vraneš, žestoku SNS metlu od čijeg čišćenja strepi i sam Baja, kako zovu v. d. upravnika. U januaru ove godine mračnoj družini se pridružio Zoran Stefanović na mestu umetničkog direktora Drame. Sve ovo je nailazilo na žestok otpor zaposlenih u pozorištu, pre svega u Drami, pa je Sindikat ovog pozorišta podneo i krivičnu prijavu protiv ministra kulture Srbije Nikole Selakovića, protiv predsednika UO NP Dragoslava Bokana i protiv v. d. upravnika NP Dragoljuba Bajića. Razlog – štetno delovanje po kolektiv.
Željko Hubač, dramski pisac, dramaturg u Narodnom pozorištu, treći je na Studentskoj listi, izabran jednoglasnom podrškom svih studentskih plenuma, bez ijednog veta s 90 fakulteta koji su sastavljali SL. Na pitanje šta raditi sutra, Hubač za Radar odgovara:
„U poslednje dve godine je na naplatu došlo sve ono što se godinama unazad taložilo i kada je Ministarstvo kulture preko svojih političkih poslušnika krenulo u rat protiv umetnika, nastupila je svojevrsna amaterizacije, koju ja nazivam bokanizacijom, a kojoj su se kvalitetni umetnici opirali, ali nedovoljno uspešno jer je izostala solidarnost sva tri ansambla. Politika je, da se tako izrazim, skoro uspela da porazi umetnost.
Sindikati moraju da izvrše pritisak na aktuelnu upravu Narodnog pozorišta da se hitno reše problemi, čime bi se stvorili uslovi za izbegavanje zamki 5. oktobra
Željko Hubač
U ovom trenutku, kada je došlo do političke promene, izuzetno je važno da umetnici u Narodnom pozorištu izvuku pouke iz svega onoga što im se događalo u protekle tri decenije i da se deluje fazno.
U prvoj fazi, dakle u periodu do formiranja nove vlade, važno je da umetnički sindikati izvrše pritisak na aktuelnu upravu da se hitno reše problemi koji postoje na nivou umetničkih rukovodilaca sektora i da se ukine sporni Pravilnik, čime bi se stvorili barem minimalni uslovi za održanje umetničkog nivoa, a izbegle zamke 5. oktobra dvehiljadite. Takođe treba detektovati sve štetne ugovore, zakonskim sredstvima sprečiti njihovu realizaciju, onemogućiti zapošljavanje neprofesionalnog kadra u ovom prelaznom periodu i vršiti pritisak i na Upravni odbor, barem na one njegove članove iz redova umetnika, da svojim povlačenjem iz tog tela minimiziraju destruktivan uticaj Dragoslava Bokana na Narodno pozorište.
Nakon formiranja Vlade, Ministarstvo kulture bi trebalo da, uz otvorenu komunikaciju s ansamblima, postavi za vršioca dužnosti upravnika nekoga iz redova zaposlenih, a jedina obaveza te osobe bi bila da u zakonskom roku sprovede konkurs, za šta je potrebno i formiranje kvalitetnog Upravnog odbora.
Nakon toga upravnik s četvorogodišnjim mandatom treba da samostalno odredi svoj tim, za čije rezultate treba da odgovara pre svega zaposlenima u Kući, a potom osnivaču, te da u tesnoj saradnji s Ministarstvom kulture, koje ne sme da se meša u ingerencije izabranih rukovodilaca, krene u proces poboljšanja materijalnog statusa svih zaposlenih, posebno onih koji imaju plate ispod republičkog proseka (a takvih je najviše u tehnici i stručnim službama) da izvrši racionalizaciju i profesionalizaciju svih sektora koji opslužuju umetnike, da reši probleme infrastukture, ali i održavanja teatra, te da preispita poslovanje prethodnih uprava.“
Direktorka Narodne biblioteke Jasmina Ninkov je odlukom ministra kulture postavljena na to mesto u julu 2025. godine, da bi se odmah iskazala autoritarnim upravljanjem i administrativnom kontrolom zaposlenih, uz pomoć predsednika UO NBS Čedomira Antića. Njihovim dolaskom u NBS prekinuta su i javna istupanja zaposlenih, njihovo izražavanje podrške studentima i bilo kakvo iskazivanje sindikalnih prava. Jer, prva osoba koja je to javno iskazala bila je drastično kažnjena.
Reč je o dr Mileni Đorđijević, uglednoj književnoj kritičarki i poslednjih petnaestak godina urednici izuzetno zapaženih programa književnih tribina u NBS. Njen slučaj izazvao je bučne reakcije u kulturnoj javnosti, jer je premeštaj na drugo radno mesto usledio neposredno nakon što je govorila na skupu podrške zaposlenima Narodnog pozorišta, 18. oktobra na Trgu republike. Govorila je i o stanju u kulturi i problemima povodom izgradnje garaže u neposrednoj blizini NBS čime se ugrožava ogromno nacionalno blago. Nekoliko dana kasnije, 24. oktobra 2025, objavljeno je da je premeštena na poslove katalogizacije i klasifikacije monografskih publikacija. Daleko niže radno mesto koje ne odgovara njenim visokim kvalifikacijama. Književno-tribinski programi koji su godinama bili veoma uspešan deo rada NBS do daljeg se ne održavaju.
I Milena Đorđijević je na Studentskoj listi. Ona ovim povodom formuliše čak sedam međusobno povezanih problema u radu sadašnje uprave, na čijem je čelu od jula 2025. Jasmina Ninkov. I za Radar sumira: „Zajednički imenitelj ovih pojava jeste koncentracija upravljačkih ovlašćenja i zamena institucionalne odgovornosti administrativnom kontrolom. Kada Stručni savet ne funkcioniše, kada se kadrovske odluke sprovode bez dovoljno vidljivog stručnog obrazloženja, kada je sporno da li se sva pristigla dokumenta uredno evidentiraju i kada zaposleni strahuju da bi korišćenje prava ili iznošenje mišljenja moglo imati posledice, reč je o obrascu, a ne o izolovanim nesporazumima.
Takav model upravljanja ima izrazito autoritarna obeležja: odluke se koncentrišu na vrhu, dok se od struke i zaposlenih očekuje prevashodno da ih administrativno sprovode. Prethodni uvid u dopise, usmena ograničenja rada i nejasni kriterijumi kadrovskih promena mogu proizvesti efekat administrativnog filtriranja, pa i samocenzure. Nasuprot tome, Narodnoj biblioteci Srbije potrebni su stvarno stručno savetovanje, kolegijalna rasprava, proverljive procedure i otvorenost prema zaposlenima i javnosti.
Potpis i formalna ispravnost pojedinačnog akta nisu dovoljna mera uspešnog upravljanja. Njegova mera su i posledice: da li je znanje iskorišćeno, da li su uslovi rada poboljšani, da li se javni interes štiti i da li ljudi mogu da rade bez straha. Institucija čija je misija da čuva i prenosi znanje ne sme postati mesto u kome je ćutanje sigurnije od stručnog mišljenja.“
Muzej Jugoslavije spada u isti korpus rešenja odlazećeg ministra, kome je teže od svega što nešto u Srbiji u svom imenu uopšte ima reč Jugoslavija. Gordana Vujović je imenovana na tu funkciju u maju 2026. i to je izazvalo ozbiljne reakcije u Muzeju Jugoslavije, pre svega zbog nedostatka javno dostupnih podataka o njenoj profesionalnoj biografiji. Zaposleni u Muzeju Jugoslavije tražili su od Ministarstva kulture njenu biografiju, ali im ona nije dostavljena. Samo je izvesno da je oko godinu dana radila u Ministarstvu kulture. Kolektiv Muzeja Jugoslavije javno je osporio način njenog postavljenja.
Institucija kao što je Narodna biblioteka, čija je misija da čuva i prenosi znanje, ne sme postati mesto u kome je ćutanje sigurnije od stručnog mišljenja
Milena Đorđijević
Zaposleni su posebno ukazali na Statut Muzeja, koji predviđa najmanje deset godina iskustva u struci, pet godina iskustva u kulturi i četiri godine rukovodećeg iskustva. Nije im bilo predočeno da li Vujović ispunjava te uslove. Očigledno je bilo dovoljno ono što je rekao tadašnji ministar Selaković: „Na mesto direktorke Muzeja dolazi jedna vrsna osoba, osoba iz umetničke fele, neko ko u kulturi radi dugi niz godina, koleginica koja je radila s nama u Ministarstvu kulture.“
U septembru 2026. list Danas objavio je intervju sa Gordanom Vujović povodom spora oko projekcije filma Jasmile Žbanić Blum – Gospodari svoje budućnosti. Sindikat Muzeja tvrdio je da je projekcija otkazana bez obrazloženja. Vrsna osoba Vujović je odgovorila da projekcija nikada nije bila zvanično odobrena. Da li vrsna osoba uopšte zna, u šta ozbiljno sumnjam, ko je bio junak ovog filma Emerik Blum? I zbog čega je on bio autentični svedok socijalističkog uspona nekadašnje zemlje koja se zvala baš kao što se zove Muzej koji ona, greškom, predvodi. Lako je zaključiti da je bilo dovoljno ime Jasmile Žbanić, pa da Selakovićeva podanica kaže „ne može“.
Još jedno važno mesto nacionalne baštine, Narodni muzej, godinama je prepušten jednoj ženi, Bojani Borić Brešković, koja je na mesto direktorke prvi put došla kao kadar tada vladajuće Socijalističke partije Srbije 1996. godine. I ostala do 2001. Ponovo je vraćena dolaskom SNS na vlast 2012. i evo, na pragu osamdesete je i dalje tu. U junu prošle godine tadašnji predsednik Srbije joj je uručio Orden Karađorđeve zvezde. Reklo bi se zato što je pristala da učestvuje u velikoj obmani koja je nazvana rekonstrukcija Muzeja i koja je trajala četiri godine. Jer, stručna javnost, ljudi od autoriteta ovde i u svetu, kazali su da je reč samo o običnom, velikom krečenju.
Kad je reč o problematičnom Filmskom centru Srbije koji je načinio ogromnu štetu filmskoj industriji Srbije, Asocijacija filmskih reditelja Srbije, zajedno sa još šest filmskih udruženja, najavila je podnošenje krivične prijave protiv ministra kulture Nikole Selakovića i njegovih saradnika Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Više od dve godine nije bilo odgovarajućeg sufinansiranja domaće filmske produkcije; nisu raspisivani obavezni konkursi Filmskog centra Srbije; novac budžetom namenjen domaćoj kinematografiji nije iskorišćen za tu namenu… Istraga treba da utvrdi gde je otišao taj novac.
Ipak, najvažnija opomena za buduću vladu svodi se na jedno: budžet za kulturu iznosi 0,67 odsto nacionalnog budžeta, ili u prevodu – u Srbiji se za kulturu ulaže 21 evro po stanovniku, u Hrvatskoj 23-25 evra, u Sloveniji 130 evra po stanovniku!
