Kada bi nekog fotografisala, često i za naslovnu stranu Radara, Vesna Lalić bi nju ili njega najljubaznije zamolila da stane na određeno mesto, kako bi se svetlost idealno prelomila na licu te osobe, naglašavajući joj karakter. Onda bi je ubedila, podjednako milo, da malo prošetaju do neke zgrade ili spomenika, koji bi mogli da bolje objasne kontekst onoga o čemu je ova ličnost govorila za naš nedeljnik.
Potom bi sledilo „hajde, molim vas, još se malo pomerite u stranu“, ili „prekrstite ruke“, ili čak „skinite jaknu“, praćeno Vesninim obezoružavajućim osmehom i njenim toplim pogledom. Ispod koga se krila nepokolebljiva čvrstina profesionalnosti.
U toku tog procesa fotografisanja, svako bi se opustio, pa na slici delovao „prirodno“, bez ikakvog grča, svojstvenog zazoru od kamere. Mnogi bi se onda divili kako su „ispali“, viđeni njenim dobrim očima.
S druge strane, nijedan protest, ni aktivističko okupljanje, nije moglo da prođe bez nje, bilo da je termin padao tokom njene radne smene, ili ne. Takva vatra, želja za promenom i slobodom, retko može da se sretne među milionima pravdoljubivih.
Udarnu priču je nalazila i u naizgled običnim situacijama, jer imala je njuh za svaku vrstu nepravde. U kadru bi se uvek video kontrast koji je potencirao problem, a možda i nudio rešenje, koje je neretko samo ona videla.
Vesna je nalazila vremena i da posavetuje mlađe kolege, da im uputi poruku podrške, da im bude oslonac. Međutim, nije trpela da je po kvalitetu dela iko izdvaja od drugih fotoreportera, iz nepatvorene skromnosti. Slična je bila i privatno, pa su njenu prirodu nazivali „anđeoskom“ svi koji su je poznavali. Ponekad se činilo da je toliko puna ljubavi da joj povratna nije ni bila potrebna, niti ju je tražila. A voleli smo je i poštovali mnogo, što nije fraza iz in memoriam tekstova, već gola činjenica, prouzrokovana njenom izvanrednošću u svakom smislu.
Onda nas je napustila, tiho, ne želeći da ikog uznemiri svojim odlaskom. I to je jedino što joj nije uspelo, osim borbe protiv bolesti koja ju je odnela u 53. godini. Ostali smo zatečeni, bez nje oslabljeni i kao društvo, i kao medijski kolektiv, ali i svi mi pojedinačno.
Profesionalna biografija Vesne Lalić, rođene u Beogradu, započela je u kompaniji Politika, da bi se nastavila u Blicu i NIN-u. Timu Nova.rs priključila se od osnivanja redakcije i bila je jedan od njenih najznačajnijih članova.
Mi u Radaru, za nju smo se otimali, težeći da naši tekstovi budu ilustrovani što preciznije, a da te fotografije i dalje budu umetničke. Sada možemo samo da se pridružimo kolegama sa Nove, koji su je ispratili rečima ”Dobra naša Veco, bila si druga reč za ljubav”. Hvala ti!
