Ko je jednom bio obaveštajac, obaveštajac je zauvek. Ovako Ilja Šumanov, upravni partner istraživačkog biroa TriTrace Investigations i do februara 2025. izvršni direktor ruskog ogranka Transparensija, odgovara na pitanje da li je Mihail Zvinčuk, osnivač Telegram kanala „Ribar“, propagandista ili nešto više. U razgovoru za Radar podvlači veze sa hibridnim ratom:
„To je obrazac delovanja ruske vojne obaveštajne službe GRU: dezinformacionim mrežama šire svoje narative i dele društvo. Zvinčuk u najmanju ruku može da prikuplja podatke o osetljivim tačkama crnogorskog i srpskog društva. Cilj je da se raspiri vatra i razori jedinstvo, a u tome je vešt.“
To je obrazac delovanja ruske vojne obaveštajne službe GRU: dezinformacionim mrežama šire svoje narative i dele društvo. Zvinčuk može da prikuplja podatke o osetljivim tačkama crnogorskog i srpskog društva. Cilj je da se raspiri vatra i razori jedinstvo – Ilja Šumanov
Pravnik po struci, Šumanov je Rusiju napustio posle početka invazije na Ukrajinu. Moskva ga je 2022. proglasila stranim agentom, od avgusta 2024. nalazi se na ruskoj poternici, a Transparensi je u Rusiji od 2023. „nepoželjna organizacija“. Zbog projekta Arktida, koji prati rusku politiku na Arktiku, bio je godinama meta „Ribara“.
Ipak, ono što govori za Radar, o čoveku koga je Crna Gora 9. oktobra proterala kao pretnju nacionalnoj bezbednosti poklapa se sa nalazima zapadnih vlada i istraživačkih novinara. Kako je, dakle, osnivač proratnog kanala sa milion i po pratilaca od Beograda i Banjaluke napravio svoju balkansku bazu i zašto ga je Crna Gora proterala, a Srbija dočekala?
Deo državnog aparata
Kada su 2018. Zvinčuk, bivši vojni prevodilac, i programer Denis Ščukin osnovali „Ribar“, kanal se bavio Bliskim istokom. Tema se nadovezivala na Zvinčukovu biografiju: na vojnom univerzitetu u Moskvi specijalizovao se za arapski jezik, a radeći u pres-službi ruskog Ministarstva odbrane pomagao je u organizovanju poseta ruskih novinara Siriji. Pažnju šire javnosti privukao je 2022, istraživanjam portala Zvono činjenici da je rat u Ukrajini stvorio uticajan ruski medijski prostor sa desetinama miliona ljudi.“Ribar” je bio u središtu, jer su njegove detaljne izveštaje i precizne mape fronta koristili i Si-En-En i Blumberg, a citirali vojni analitičari.
Iako brojke treba uzeti sa rezervom, četiri godine kasnije uticaj „Ribara“, sa regionalnim izdanjima Balkanar, Evropar, Afrikar i Orijentar, još je veći. Novaja gazeta podseća da sam Zvinčuk tvrdi da mreža u ruskom delu ima više od 150 kanala sa 13 miliona pratilaca, a u stranom 110 kanala sa tri miliona.
„Ribar“ sam za sebe na svom sajtu piše da je „poslednjih godina prerastao u pravi think-tank koji se bavi vojnom analitikom, informacionim ratom i vizuelnom propagandom“: „Danas je naš tim na prvoj liniji informacionog fronta i brani interese Ruske Federacije. Znamo kako da jednostavno i efikasno vodimo informacioni rat i da Rusiju prikažemo u pravom svetlu.“
Rusima u Srbiji ne treba viza, nema neprijateljskog raspoloženja. Izgradnja te infrastrukture koštala ih je godine, pa i decenije. To im je tvrđava, jedan od glavnih ruskih bastiona na Zapadu, i neće se lako povući
Anonimni Telegram autor postao je deo državnog aparata još u decembru 2022, kada se potpisom predsednika Vladimira Putina našao u radnoj grupi za koordinaciju mobilizacije. Nudeći nagradu do deset miliona dolara za informacije o mešanju „Ribara“ u američke izbore, u okviru programa Nagrade za pravdu, Stejt department je 2024, naveo da kanal za ugovorne poslove dobija novac od korporacije Rosteh, pod američkim sankcijama od juna 2022, a da ga je ranije finansirao Jevgenij Prigožin, bivši vođa Vagnerovih plaćenika. Britanska vlada dodaje da projekat delimično koordinira administracija predsednika Rusije i da sarađuje sa ruskim službama.
„Za mene ‘Ribar’ nije samo mreža medijskog uticaja i mehanizam meke moći. To je struktura koja služi državnim interesima“, priča Šumanov.
Za 35-godišnjeg Zvinčuka rođenog u Vladivostoku kaže da je do 2019. radio za vojnu obaveštajnu službu. Komsomoljska pravda podsetila je da je iz vojske otišao u činu kapetana, crnogorska Pobjeda da je bio pukovnik GRU zadužen za hibridne operacije. „Ne verujem da je prestao da to radi kada je napustio službu“, insistira Šumanov.
Proterivanje i aktivnosti u Srbiji
Osnivač „Ribara“ već tri godine je na evropskim sankcijama, a dokumentaciji Velike Britanije o zabrani iz 2025 kao „Ribarev“ sajt navodi se i web stranica REST medija, čije je sedište prema platformi X, u Srbiji. REST se pojavio tri meseca pred izbore u Moldaviji, a sadržaji u kojima proevropsku vladajuću Stranku akcije i solidarnosti (PAS) i predsednicu Maju Sandu prikazuje kao zapadne marionete, prikupio je oko tri miliona pregleda, gotovo isključivo na TikToku.
Ruske vlasti će se svakako umešati u izbore, jer Srbiju smatraju svojom teritorijom, svojim domenom. Čak i ako dođe prozapadna vlast, moraće da računa sa ruskom ekonomijom, ruskim prisustvom i ruskim biznisom
Čim su crnogorska policija i Agencija za nacionalnu bezbednost 9. oktobra ujutru u Risnu privele petoro Rusa (Zvinčuka, njegovu suprugu i troje saradnika), oduzele im dron, kamere i telefone, doneta je odluka o proterivanju. Premijer Milojko Spajić poručio je da „niko neće ugroziti našu evropsku budućnost“. U video-obraćanju Zvinčuk je tvrdio da su ga policajci pitali i da li su došli da regrutuju strance za rat u Ukrajini, a po dolasku u Beograd je ispričao da su u Srbiji i BiH snimili tri dokumentarna serijala, jedan posvećen crkvi i rusofiliji.
Britanske službe, prema navodima portala ETV, zabeležile su da je stupio u kontakt sa Rusima koji žive u Boki kotorskoj i da se sastao sa članovima pravoslavnog bratstva Miholjska prevlaka. Zanimao ga je, navodno, i položaj SPC u Crnoj Gori, a posebno odnos mitropolita Joanikija Mićovića, koji je sa grupom mitropolita potpisao pismo protiv nazivanja studenata u protestu „srpskim ustašama“, i Metodija Ostojića, koji je u julu 2025. odlikovao Aleksandra Vučića.
Kada je grupa dva dana kasnije, letom Er Srbije iz Beograda sletela u Moskvu, Zvinčuk se zahvalio vladi, Ministarstvu spoljnih poslova, službama, Rostehu, a posebno Mariji Zaharovoj, koja je, kako je rekao, koordinisala rad ruskih ambasada u Crnoj Gori i Srbiji. U aprilu i junu 2024. u beogradskom hotelu Moskva držao je časove „Ribarove“ medijske škole o pokretanju i promociji Telegram kanala. Uz te posete uvek je svraćao u Banjaluku.
Kada je Agencija za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske u julu 2024. najavila medijsku školu sa „Ribarom“, tadašnji portparol EU za spoljne poslove i bezbednost Peter Stano upozorio je da bi to bilo kršenje sankcija EU, na čije se poštovanje obavezala i BiH. U Banjaluci je bio i u maju i novembru 2025, u vreme vanrednih predsedničkih izbora. Prema izveštaju TriTrace, Zvinčuk se u junu 2024. sastao sa Bojanom Torbicom, predsednikom Pokreta socijalista, stranke koju je osnovao Aleksandar Vulin. „Sastanci sa Vulinom nisu poznati, ali je moguće da kontakt postoji“, kaže Šumanov.
U aprilu i junu 2024. u beogradskom hotelu Moskva osnivač obaveštajno-medijske organizacije držao je časove „Ribarove“ medijske škole o pokretanju i promociji Telegram kanala. Uz te posete uvek je svraćao u Banjaluku
U oktobru 2025. Zvinčuk je u beogradskoj MTS dvorani učestvovao na forumu Preporod rusko-srpskog jedinstva, u organizaciji Fondacije Svetozar Miletić i Centra za srpsko-rusku saradnju. Prema podacima TriTrace, panel je delio sa Ognjenom Karanovićem i Petrom Đurđevim iz Centra za društvenu stabilnost, organizacije bliske SNS-u, poznate po kontraskupovima protiv studentskih protesta i filmovima kojima targetiraju nezavisne novinare.
Snaga „Ribara“ na Balkanu nije u Zvinčukovim nastupima, već u mreži koju opslužuje.
„Takvi ljudi su godinama radili u ruskoj obaveštajnoj službi i u Ministarstvu odbrane. Njihova uloga je da ljude ubede da nije istina ono što misle, već da postoji alternativno viđenje, koje je u mnogim slučajevima direktno vezano za narativ ruske države“, objašnjava Šumanov.
Mešanje u izbore
Zašto baš Srbija? „Zato što Rusima tu ne treba viza, okruženje im je veoma prijatno i nema neprijateljskog raspoloženja“, kaže Šumanov. „Izgradnja te infrastrukture koštala ih je godine, pa i decenije. To im je tvrđava, jedan od glavnih ruskih bastiona na Zapadu, i neće se lako povući.“ Mrvica tog lanca je i to što su Rostehova preduzeća glavni dobavljači ruskog naoružanja Vojsci Srbije, od helikoptera Mi-17V-5 i Mi-35M do sistema „Pancir-S1“, koji je u Batajnicu stigao 2020. Kada je Rostehov izvoznik oružja Rosoboroneksport 2021. prvi put zajednički izlagao ruske proizvođače na beogradskom sajmu naoružanja „Partner“, njegov generalni direktor istakao je da vojno-tehnička saradnja dve zemlje traje već 15 godina.
„Prisustvo ‘Ribara’ nije samo državna, već i vojna stvar“, kaže Šumanov.
U oktobru 2025. Zvinčuk je u beogradskoj MTS dvorani učestvovao na forumu Preporod rusko-srpskog jedinstva, u organizaciji Fondacije Svetozar Miletić i Centra za srpsko-rusku saradnju. Panel je delio sa Ognjenom Karanovićem i Petrom Đurđevim iz Centra za društvenu stabilnost, organizacije bliske SNS-u
Zvinčuk je u jednom televizijskom intervjuu objasnio da je u vreme pokretanja kanala čitao sagu Točak vremena Roberta Džordana, sa izmišljenom igrom nalik šahu i figurom koja se u originalu zove The Fisher. Ruski prevodioci nazvali su je arhaičnom rečju „rybar’“ umesto uobičajenog „rybak“. Ko u pravom trenutku osvoji tu jedinstvenu figuru, okreće tok cele partije u svoju korist.
Na Balkanu, gde sukobe ne treba izmišljati, a partije se igraju figurama punim starih rana, ta referenca zvuči kao uputstvo za upotrebu. Proteran iz Crne Gore, Zvinčuk u Beograd dolazi i odlazi kad poželi, a njegovi kanali i lokalni partneri nastavljaju da rade.
Prema snimcima na društvenoj mreži VKontakte, Zvinčuk je u Srbiji bio od 27. septembra 2026, a na jednom se javlja ispred Narodne skupštine. Ilja Šumanov procenjuje da u region dolazi dva puta godišnje i da su mu Beograd i Banjaluka glavne tačke.
Srbija 25. oktobra bira parlament, a Šumanov nema dilemu da li će Moskva pokušati da utiče: „Ruske vlasti će se svakako umešati, jer Srbiju smatraju svojom teritorijom, svojim domenom. Čak i ako dođe prozapadna vlast, moraće da računa sa ruskom ekonomijom, ruskim prisustvom i ruskim biznisom“, smatra i ukazuje: „Ako dođe nova vlast, Rusija će Srbiju postaviti kao glavnu metu svojih kampanja i napora da je destabilizuje.“
Zvinčuk je do 2019. radio za vojnu obaveštajnu službu. Komsomoljska pravda podsetila je da je iz vojske otišao u činu kapetana, crnogorska Pobjeda da je bio pukovnik GRU zadužen za hibridne operacije
Tomas Rid, tada profesor bezbednosnih studija na Kings koledžu u Londonu, a danas na Univerzitetu Džons Hopkins, objasnio je 2017. pred Komitetom za obaveštajni rad američkog Senata da je proveren metod ruskih aktivnih mera korišćenje postojećih slabosti protivnika, odnosno „uterivanje klinova u već postojeće pukotine“. Uoči predsedničkih izbora u SAD 2024. „Ribar“ je na mreži Iks pokrenuo kanal „TEXASvsUSA“, eksploatišući problem migranata. Zato pitanje nije da li će „Ribar“ pratiti srpske izbore, već koliko će ljudi, ne znajući čiji su mamac, zagristi.
