U antičkoj tragediji “junaci” najčešće stradaju onda kada poveruju da za njih ne važe pravila koja važe za obične smrtnike, pa počnu da se poistovećuju s bogovima. U današnjoj američkoj administraciji dovoljno je biti blizu Zevsu, odnosno Donaldu Trampu, pa poverovati da se državna moć može koristiti kao produžetak ličnih veza i interesa.
Samo nekoliko nedelja pred važne izbore za Kongres, koji bi mogli da odrede dalju političku sudbinu Trampovog mandata, američku i evropsku političku scenu potresa skandal čiji je glavni akter Kimberli Gilfojl, u trenutku pisanja teksta sada već odlazeća američka ambasadorka u Atini, nekadašnja verenica Trampovog najstarijeg sina Donalda Mlađeg. Njen slučaj prevazilazi pitanje ponašanja jednog diplomate i otvara mnogo ozbiljnije teme kako se u ime američkog predsednika sprovodi državna politika, a ko u tome vidi priliku za ličnu korist.
“Novi Kenedijevi”
Gilfojl je pre ulaska u Trampov najuži krug bila poznata kao televizijska komentatorka Foks njuza i supruga Gavina Njusoma, današnjeg guvernera Kalifornije i jednog od najglasnijih demokratskih protivnika američkog predsednika republikanca. Godine 2004. časopis Harpers Bazar predstavio je Gilfojl i Njusoma u editorijalu pod naslovom „Novi Kenedijevi“, kao nova lica demokratske političke dinastije. Dve decenije kasnije, Gilfojl je u svom potpunom političkom preobražaju stigla u Atinu kao Trampova ambasadorka i jedno od najprepoznatljivijih ženskih lica pokreta MAGA. A upravo je Grčka zemlja u kojoj je Džeki Kenedi, posle ubistva supruga, započela novo poglavlje života u braku s brodovlasnikom Aristotelom Onazisom.
Gilfojl je u Atinu stigla sa ozbiljnim zadatkom, da unapredi Vertikalni gasni koridor, projekat kojim bi se američki tečni prirodni gas, preko grčkih terminala, transportovao ka Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini, kao alternativa ruskim isporukama
Biografije Trampovih najbližih saradnika lako poprimaju tabloidni ton, Tramp je, uostalom, i sam rijaliti zvezda, pa je u njegovom političkom krugu gotovo nemoguće razdvojiti biografiju od predstave, a privatni život od političke poruke. Luksuz, kič, javno razmetanje bogatstvom, porodične veze i pristup predsedniku deo su estetike MAGA pokreta koliko i njegovi politički slogani. Ali iza svega toga ostaje ozbiljno pitanje u kojoj meri se državna funkcija koristi za sprovođenje zvanične politike a u kojoj za nagrađivanje lične lojalnosti?
Kimberli Gilfojl je u Atinu stigla sa ozbiljnim zadatkom, da u ime Vašingtona unapredi Vertikalni gasni koridor, projekat kojim bi se američki tečni prirodni gas, preko grčkih terminala, transportovao ka Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini, kao alternativa ruskim isporukama. Reč je o jednom od važnijih energetskih i geopolitičkih projekata Vašingtona u jugoistočnoj Evropi usko povezanim s ratom u Ukrajini i nastojanjima da se smanji zavisnost regiona od ruskog gasa a poveća američki uticaj. Za američku administraciju Grčka je važna ulazna tačka za izvoz LNG-a (tečni prirodni gas), a za vladu premijera Kirijakosa Micotakisa je to prilika da učvrsti položaj zemlje kao regionalnog energetskog čvorišta i dodatno ojača strateško partnerstvo sa SAD.
Prema pisanju Vol strit džornala, ambasadorka. je na sastancima sa zvaničnicima širom Balkana nametala Aktor i njegov zajednički energetski poduhvat sa grčkom državnom kompanijom DEPA. Tako je stvarala utisak kod pregovarača balkanskih država da se približavaju samom američkom državnom vrhu
Takav zadatak zahtevao bi i od iskusnog karijernog diplomate sa svom veštinom i umešnošću pregovaranja i dobro poznavanje energetskog tržišta, bilateralnih i regionalnih odnosa. Gilfojl, međutim, nije karijerni diplomata jer njene dosadašnje aktivnosti su više bile u sferi medija, pa se u Atini, između ostalog, zbližila s popularnim pevačem buzukija kome je u medjuvremenu postala i venčana kuma. U zemlji u koju je poslata da razvija energetsku strategiju Vašingtona, veze je, čini se, najlakše uspostavila na javnoj sceni.
Svesna obmana I sporni memorandumi
Ruku na srce, njeni kontakti nisu se završavali na grčkoj estradi. Prigrlila ju je i administracija premijera Kirijakosa Micotakisa, a boravak u njegovoj letnjoj vili Gilfojl je uredno beležila i delila sa pratiocima na Instagramu. Pod lupom istrage uglednog čašopisa Vol strit džornala našlo se preplitanje sprovodjenja američke energetske strategije u Grčkoj sa interesima jedne grčke kompanije — Aktor Grupe.
Aktor Grupa, građevinsko-energetski konglomerat na čijem je čelu Aleksandros Eksarhu nije nepoznato ime ni srpskoj javnosti. Pre nego što je postao poslovni partner ambasadorke Gilfojl u promociji američkog gasa, ovaj konglomerat učestvovao je u izgradnji deonica srpskih autoputeva, uključujući i pravac Niš–Dimitrovgrad. Ni ta saradnja nije prošla bez sporova; prema informacijama iz 2023. godine, srpski ogranak kompanije dugovao je više od 22 miliona evra za radove velikom broju domaćih firmi. U pokušaju razrešenja ove muljačine jedan Aktorov inženjer je oštećenim proizvodjačima savetovao da pravdu potraže u Grčkoj.
Tramp je požurio da se ogradi od Kimberli Gilfojl . Tvrdio je da nikada nije bila deo njegove porodice, a vezu sa sinom opisao kao nešto što se dogodilo „davno“. Šest godina veze i veridba tako su svedeni na usputnu epizodu
Prema pisanju Vol strit džornala, ambasadorka. Gilfojl je na sastancima sa zvaničnicima širom Balkana nametala Aktor i njegov zajednički energetski poduhvat sa grčkom državnom kompanijom DEPA. To je rezultiralo potpisivanjem memoranduma o saradnji s partnerima u Bugarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Ukrajini. Tako je američka ambasadorka stvarala utisak kod pregovarača navedenih balkanskih država da se približavaju samom američkom državnom vrhu i da će im se jednog dana to isplatiti.
U tom periodu uz američku ambasadorku redovno se pojavljivao Kristos Marafatsos, lobista Aktora i nekadašnji predsednik organizacije Greek Voices for Trump (Grčki glasovi za Trampa)..Prema podacima objavljenim u američkim medijima ovaj lobista primio je više od 440.000 dolara uključujući i 160.000 dolara od Aktora za kampanju Donalda Trampa.Prema sagovornicima Vol strit džornala, nije uvek bilo jasno čije poslovne interese zastupa, pa su ga pojedini zvaničnici pogrešno smatrali članom diplomatskog osoblja ambasade.
Gilfojl je u martu 2026. s Marafatsosom i Eksarhuom otputovala u Tiranu, gde su se sastali s albanskim premijerom Edijem Ramom. Nekoliko nedelja kasnije, američki Savet za energetsku dominaciju preporučio je Albaniji kompaniju Venture Global, koja je već imala ugovor s Aktorom. U aprilu je potpisan dvadesetogodišnji sporazum o nabavci američkog gasa, vredan šest milijardi dolara. Prema procenama koje su pratile ovaj aranžman, Aktor bi od posla mogao da ostvari oko 1,8 milijardi evra dobiti tokom trajanja ugovora.
U Rumuniji je memorandum iz novembra 2025. predviđao isporuku do 1,4 miliona tona američkog gasa godišnje, ali nije pretvoren u obavezujući ugovor ukoliko cena gasa iznad tržišnih. Kada je u martu 2026. razgovarala s grčkim ministrom energetike Papastavruom o padu rumunske vlade, Gilfojl je, prema izveštaju Vol strita, navodno izjavila: „Možemo to da uradimo bilo kojoj zemlji. Možemo to da uradimo i ovde.“
Kako je priča dospela u medije
Ako je Tirana bila mesto sklapanja poslova, Davos je ogolio drugu stranu ove priče: ukrštanje diplomatije, poslovnih interesa i privilegovanog pristupa moći.
Prema audio-snimku koji je pregledao Vol strit džornal, Gilfojl je govorila o luksuznim putovanjima koja su prema njenim rečima plaćala dvojica grčkih poslovnih ljudi. Jedan je bio isti taj Eksarhu, čiji je privatni avion koristila i za put u Davos. Drugi je bio brodovlasnik Nikos Cakos, koji je, prema istim izvorima, trebalo da svojim privatnim avionom odveze u Pariz na modnu reviju svoje supruge, a platio je i njen hotelski račun tokom boravka u mondenskom Gštadu. Na snimku Gilfojl govori da Cakosa viđa „svaki j,,,ni dan“.
U slučaju ambasadorke, prema objavljenim navodima, u prvom planu su privatni avioni, plaćena putovanja i poslovni ljudi čije je interese istovremeno promovisala
Ironija poređenja s Džeki Kenedi ovde postaje još izraženija. U slučaju Onazisa postojao je brak koji je spojio američku političku porodicu i grčko bogatstvo. U slučaju Gilfojl, prema objavljenim navodima, u prvom planu su privatni avioni, plaćena putovanja i poslovni ljudi čije je interese istovremeno promovisala. Pitanje nije luksuz sam po sebi, već ko ga finansira i da li takve pogodnosti mogu da utiču na obavljanje javne funkcije jer na kraju krajeva ona nije nikava koketna udavača već državni službenik.
Sve bi ovo možda ostalo daleko od očiju javnosti, a Gilfojl nastavila mandat u Atini, da republikanski donator Erik Deters nije izašao u javnost s tvrdnjama potkrepljenim prepiskom koju je učinio dostupnom Vol strit džornalu. Prema tim porukama, Gilfojl je, neposredno pred senatsko saslušanje za potvrdu njenog imenovanja, tražila da joj Deters pokrije dug od 100.000 na kreditnoj kartici, uz obećanje da će mu omogućiti pristup ljudima iz Trampove administracije.
Gilfojl se donatoru obraćala prisno, koristeći izraz „dušo“, dok su razgovarali o novcu i mogućnostima koje bi mu njene veze s administracijom mogle otvoriti. Apsurd priče dodatno pojačava tvrdnja da je strah od reakcije Detersove supruge, koja bi poruke mogla protumačiti kao dokaz romantične veze, a ne kao deo dogovora o novcu i političkom pristupu, doprineo tome da prepiska bude predata novinarima. U priči o trgovini pristupom vlasti, na kraju je možda presudila bojazan da bi neko mogao pomisliti da je posredi ljubavna afera sa fatalnom Kimberli.
Deters tvrdi da je Gilfojl tokom godina isplatio oko 300.000 dolara, verujući da zauzvrat kupuje pristup vredan i do milion dolara, ali da obećano nije dobio. Njena strana iznela je drugačiju verziju: da je donator njoj dugovao novac za govorničke nastupe i konsultantski rad. Te tvrdnje nisu isto što i sudski utvrđene činjenice, ali objavljena prepiska otvorila je ozbiljna pitanja o mogućoj trgovini uticajem i korišćenju privatnih veza s administracijom.
Gilfojl je, neposredno pred senatsko saslušanje za potvrdu njenog imenovanja, tražila da joj republikanski donator Erik Deters pokrije dug od 100.000 na kreditnoj kartici, uz obećanje da će mu omogućiti pristup ljudima iz Trampove administracije
Dana 8. oktobra 2026. kongresmen Robert Garsija zatražio je njenu finansijsku dokumentaciju i prepisku s Detersom i zvaničnicima administracije. U trenutku kada su se optužbe našle u središtu javne rasprave, pitanje više nije bilo samo da li je Gilfojl prekoračila granice diplomatske funkcije, već i da li je pristup Trampovom krugu postao roba kojom se trguje.
Visoka politička cena
Slučaj Gilfojl nije usamljen u Trampovom okruženju. Njena priča uklapa se u širu raspravu o tome kako se u američkoj administraciji prepliću politička lojalnost, poslovni interesi i državni poslovi. Za srpsku publiku ta tema nije daleka.
Slična pitanja otvorila su se i u slučaju Generalštaba u Beogradu, kada su Džared Kušner, Trampov zet, i njegov fond Afiniti Partners pregovarali o projektu luksuznog hotelskog kompleksa na prostoru nekadašnjeg Generalštaba, zaštićenom zbog kulturnog i istorijskog značaja. Projekat je predviđao dugoročni zakup lokacije, a izazvao je polemike zbog načina na koji su se političke veze i poslovni interesi našli u istom aranžmanu.
Kao ključna figura ove muljačine stoji Ričard Grenel, nekadašnji Trampov izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, koji je podržavao ideju rekonstrukcije Generalštaba, da bi se kasnije pojavio kao Kušnerov poslovni partner. Njujork tajms ukazao je na mogući sukob interesa, odnosno na problem koji nastaje kada se neko ko je imao politički uticaj na određeni projekat kasnije pojavi kao poslovni akter u istom poslu.
Od Vašingtona i Atine do Beograda, Banjaluke i Tirane, ponavlja se isti problem: iza velikih obećanja o strateškim partnerstvima i unosnim investicijama mogu se otvoriti pitanja privatnih interesa, političkih veza i netransparentnih dogovora
Od Vašingtona i Atine do Beograda, Banjaluke i Tirane, ponavlja se isti problem: iza velikih obećanja o strateškim partnerstvima i unosnim investicijama mogu se otvoriti pitanja privatnih interesa, političkih veza i netransparentnih dogovora. Razlika je u institucijama koje su spremne da takve poslove ispitaju, dokumentuju i, ako postoje osnovi, sankcionišu.
Kada su se nad Gilfojl nadvili atinski skandali, Tramp je požurio da se od nje ogradi. Tvrdio je da nikada nije bila deo njegove porodice, a vezu sa sinom opisao kao nešto što se dogodilo „davno“. Šest godina veze i veridba tako su svedeni na usputnu epizodu čim je postalo politički korisno napraviti distancu.
To je više od ličnog obrta. Tramp je kao zvezda rijaliti programa izgradio imidž na spektaklu, bogatstvu i javnom demonstriranju moći, a istu logiku preneo je u politiku. U svetu MAGA porodične veze i lična lojalnost mogu otvoriti vrata najvišim funkcijama, ali ne garantuju zaštitu kada politička cena postane previsoka.
Nekadašnja „nova Kenedijevka“ tako je postala deo jedne drugačije političke dinastije, u kojoj bliskost predsedniku može biti odskočna daska, ali i veza koje se on odriče čim mu postane neprijatna. U tome je i završna ironija njene atinske epizode: u administraciji koja toliko polaže na lojalnost, najvažnije je, izgleda, znati kada se predsednik više ne oseća obaveznim da uzvrati istom merom.
