Deo pruge na međunarodnom koridoru 10 dugačak 22,8 kilometara od Niša do Berstovca nije završen ni četiri godine posle isteka prvobitnog roka, a u izveštaju „Komisije za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta“ od 3. septembra ove godine, uočeni su brojni nedostaci zbog kojih pruga nije bezbedna, što su potvrdila i naknadna merenja mernim kolima od 9. septembra.
Dramatično probijanje roka, kao i loši radovi stvaraju sumnju da je i ovde u pitanju korupcija po istom sistemu kakav je utvrdila Anketna komisija, ali i Tužilaštvo za organizovani kriminal prilikom rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom. Problem za odlazećeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je otvarao radove na pruzi Niš – Brestovac, kao i za njegovu vlast, jeste što je ova deonica od 22,8 kilometara finansirana sa 75 odsto sredstava Evropske unije. Od nepunih 60 miliona evra koliko je bila ukupna cena, preko evropskih fondova, bespovratno je dato skoro 45 miliona evra. To znači da bi u slučaju korupcije bilo nadležno evropsko tužilaštvo.
Početak radova svečano je obeležen 30. septembra 2021. u Donjem Međurovu, a glavne zvezde su bile sada odlazeći predsednik Srbije i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je nedavno otkazala posetu Srbiji u vreme izborne kampanje. Vučić je tada izjavio: „Dakle, od skoro 60 miliona evra, 45 miliona evra, 75 posto, daje EU. To je za nas ogroman novac“, a prvobitni rok za završetak radova bio je oktobar 2022.
Izveštaj Komisije konstatuje brojne nedostatke i na građevinskoj i na elektrotehničkoj infrastrukturi, što praktično znači da saobraćaj ne može da se organizuje na bezbedan način
„Komisija za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta na deonici pruge Niš – Brestovac“ je u periodu od 13. jula do 2. septembra 2026. izvršila: „obilazak gradilišta, detaljne preglede svih izvedenih radova na objektima, postrojenjima i uređajima, merenja i funkcionalna ispitivanja rekonstruisanih infrastrukturnih kapaciteta“. Radar je imao uvid u izveštaj Komisije državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije sačinjen dan kasnije, 3. septembra, koji je potpisala 21 osoba, od kojih su dvojica ispred izvođača radova. Izveštaj Komisije konstatuje brojne nedostatke i na građevinskoj i na elektrotehničkoj infrastrukturi, što praktično znači da saobraćaj ne može da se organizuje na bezbedan način. Izveštaj ima i brojne fotografije na kojima se jasno vide nedostaci. Na fotografijama se tako vidi da su skretničke postavne sprave postavljene na trule drvene pragove, a skretnice su najosetljiviji i za bezbednost najrizičniji element železničke pruge.
Osim izveštaja, da pruga nije bezbedna potvrdili su rezultati kontrole merenja sa mernim kolima, u koja je Radar imao isto uvid, a koja je obavljena na čitavoj deonici Niš – Brestovac 9. septembra. Rezultati ovih merenja su, takođe, veoma zabrinjavajući. Naime, skoro svi parametri bezbednosti, stabilnost vožnje, širina koloseka i nadvišenje spoljne šine u krivini odstupaju od propisanih vrednosti.
U pisanom izveštaju Komisije od 3. septembra izdvaja se 10 najvažnijih rizičnih problema. Prvi je rizik da putni prelaz nije obezbeđen prilikom nailaska voza. U izveštaju se upozorava da na više pružnih prelaza postoji „rizik prvog voza“, odnosno mogućnost da se uređaj putnog prelaza ne uključi ili pređe u stanje kvara upravo kada voz nailazi. Druga zamerka je da voz dobija dozvolu za vožnju pre nego što su polubranici spušteni. Naime, na pojedinim testovima signal za vožnju postavlja se na „dozvoljeno“ pre nego što polubranici zauzmu krajnji donji položaj, što predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik. Treće rizik je da softver signalnog sistema omogućava opasne situacije. Komisija navodi u izveštaju da je u određenim slučajevima moguće: menjati položaj skretnica dok je put vožnje već formiran, razrešavati blokade prerano i formirati put vožnje i kada nisu ispunjeni svi bezbednosni uslovi. Četvrti najvažniji problem je kašnjenje prikaza stvarnog stanja. Utvrđeno je da postoji oko pet sekundi razlike između događaja na terenu i prikaza na komandnoj postavnici, pa se konstatuje da kod sistema upravljanja železničkim saobraćajem takvo kašnjenje nije zanemarljivo.
Peti rizik je da skretnica 69 na stanici u Nišu ne radi pouzdano. Komisija konstatuje da se ta skretnica ne uklapa pri visokim temperaturama, uz više drugih nepravilnosti na signalima i skretnicama.
Na fotografijama iz izveštaja jasno se vide nedostaci, da su skretničke postavne sprave postavljene na trule drvene pragove, a skretnice su najosetljivije i za bezbednost najrizičniji element železničke pruge
Za šesti problem se navodi da veliki broj građevinskih radova nije završen i da stanice nisu spremne za prijem putnika. Konstatuje se u izveštaju povodom toga da pristupi nisu uređeni, pothodnici nisu očišćeni, čekaonice su pune građevinskog materijala, liftovi nisu u funkciji, stanice su i dalje gradilišta.
Sedmi rizik je da geometrija koloseka nije konačno uređena, pa Komisija zato zahteva: dodatno mašinsko regulisanje, ponovno merenje, otklanjanje odstupanja na skretnicama koja prelaze dozvoljene tolerancije. Ovi nedostaci zapravo znače da kolosek nije ocenjen kao potpuno završen.
Osmi problem je loša preglednost na putnim prelazima. Komisija je utvrdila da na više prelaza zvučne barijere zaklanjaju pogled i mašinovođama i vozačima drumskih vozila. Komisija je zato upozorila u izveštaju da to može značajno uticati na bezbednost i predložila je uklanjanje ili zamenu panela providnim elementima.
Deveti problem je da se projekat i izvedeno stanje ne poklapaju. Komisija je utvrdila da na pojedinim mestima položaji stajališta, brojčanici osovina i uključno-isključnih tačaka u projektu ne odgovaraju stanju na terenu, što je ozbiljna primedba na dokumentaciju i izvedene radove.
Deseti utvrđeni rizični nedostatak je takođe veoma problematičan jer Komisija konstatuje da nije mogla da završi pregled do kraja. U izveštaju piše da deo uređaja nije mogao da bude ispitan, radovi nisu završeni, koloseci su bili zauzeti radnim mašinama, izvođač mora da omogući kompletno funkcionalno ispitivanje pre završetka pregleda.
Osim ovih najvažnijih rizičnih problema, u izveštaju su konstatuju brojni drugi nedostaci. Izveštaj tako nije spisak kozmetičkih nedostataka, već pokazuje da je Komisija evidentirala: brojne nezavršene građevinske radove, veliki broj nepravilnosti na signalno-sigurnosnim uređajima, probleme u radu automatskih pružnih prelaza koji su među najosetljivijim bezbednosnim sistemima na železnici, kao i činjenicu da kompletno funkcionalno ispitivanje nije bilo završeno u trenutku sastavljanja izveštaja.
U zaključku Komisije se nalaže da se deo nepravilnosti mora otkloniti odmah, a deo za 60 dana, pa tek onda idu nove provere, a na kraju zahtev za upotrebnu dozvolu. To znači da pruga ne bi smela da bude otvorena u toku izborne kampanje, što je suprotno najavama Vučića. „Potrebno je da Izvođač radova, nakon otklanjanja navedenih uslovnih nepravilnosti i ostalih nepravilnosti navedenih u Izveštaju, izvesti ovu Komisiju o učinjenom. Komisija će izvršiti proveru otklonjenih nepravilnosti i novim izveštajem, kao dopunom ovog izveštaja, konstatovati zatečeno stanje. Otklanjanje uslovnih primedbi Izvođač treba da izvrši odmah, a ostale nepravilnosti navedene u ovom Izveštaju da otkloni u roku od 60 dana. Komisija za funkcionalnu proveru će nakon otklanjanja nepravilnosti obavestiti Sektor za implementaciju projekata (PIU) i donosioca Rešenja o spremnosti rekonstruisanih infrastrukturnih kapaciteta, za rad Komisije za tehnički pregled izvedenih radova na modernizaciji i rekonstrukciji dela pruge Niš – Brestovac, formirane od strane nadležnog Ministarstva, koja će po završetku svog tehničkog pregleda, a u skladu sa svojim nadležnostima, zahtevati dobijanje upotrebne dozvole ili puštanje rekonstruisanog dela pruge u probni rad“, piše u zaključku izveštaja Komisije.
Rezultati merenja na čitavoj deonici Niš – Brestovac od 9. septembra su veoma zabrinjavajući. Skoro svi parametri bezbednosti, stabilnost vožnje, širina koloseka i nadvišenje spoljne šine u krivini odstupaju od propisanih vrednosti
Da bi počela gradnja ove deonice pruge, za koju je 75 odsto sredstava obezbedila EU, bilo je neophodno da se raspiše tender, što je učinilo Ministarstvo finansija, kojim od 2018. rukovodi Siniša Mali. Za izvođača je bila izabrana bugarska kompanije Trejs, a nadzor je poveren italijanskoj kompaniji Italfer. Kako Radar saznaje, osim glavnog izvođača angažovano je više podizvođača. Takođe saznajemo da su se svi italijanski eksperti, koji su bili angažovani za nadzor, povukli sa ovog projekta još u februaru ove, 2026. Prvobitni propisani rok za završetak radova bio je oktobar 2022, a planirana brzina kretanja vozova za ovu deonicu je 120 kilometara na sat.
Od svečanog obeležavanja navodnog početka radova na rekonstrukciji 22,8 kilometara pruge pre pet godina više puta su najviši predstavnici vlasti najavljivali rok za početak i završetka radova, što se pokazalo kao niz neistina. Posle prvobitnog roka oktobra 2022, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je 5. maja te 2022. tvrdio da će pruga od Niša do Brestovca biti završena do „juna ili jula 2023“. Momirović se u postupku Tužilaštva za organizovani kriminal nalazi među okrivljenima za korupciju prilikom rekonstrukcije nadstrešnice na stanici u Novom Sadu i pruge od tog grada do granice. U avgustu 2023. Vučić izjavljuje da „nijedan infrastrukturni projekat nije stao“ i saopštava „da kreće“ gradnja brze pruge Niš – Brestovac, nakon što je svečano obeležen početak radova dve godine ranije. Na svečanosti povodom otvaranja nove zgrade železničke stanice Beograd centar u Prokopu oktobra 2023, Vučić tvrdi da su u toku radovi na izgradnji 23 kilometra pruge od Niša do Brestovca. Ni ovde Vučić nije iznosio istinu, jer su radovi počeli sa velikim zakašnjenjem i dugo su stagnirali. U oktobru 2024. Goran Vesić, ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, najavljuje da će pruga Niš – Brestovac biti završena do februara 2025. I Vesić je, kao i Momirović okrivljen za korupciju u slučaju „Nadstrešnica“.
Sam Vučić 29. juna 2025, nakon velikog vidovdanskog protesta studenata u Beogradu izjavljuje: „Za tri meseca ćemo da otvorimo prugu Niš – Brestovac“. Odlazeći predsednik je poslednji put najavio otvaranje ove pruge 22. avgusta 2026. rekavši „uskoro će biti otvorena“. Prema nezvaničnim saznanjima, on je planirao svečano otvaranje za kraj ovog septembra u okviru izborne kampanje koju sprovodi. Prema saznanjima Radara, uprkos izvešaju Komisije i izvršenim merenjima trenutno se vrši veliki pritisak na neke njene članove i na inženjere koji treba da izvrše tehnički prijem da potpišu da su radovi izvedeni u skladu sa projektom i propisima. Izgleda da je do izražaja sada došla najveća Vučićeva zabrinutost nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, „da neće više niko da potpiše“. Posle skoro dve godine sasvim je jasno da vlast oličena u Vučiću ne samo da nije izvukla nikakve pouke iz zločina u kojem je stradalo 16 ljudi, već nastavlja sa istim mehanizmom koji, čini se, podrazumeva korupciju. Ukoliko struka odoli pritiscima vlastodržaca kojima se srušila nadstrešnica, otvaranje pruge od Niša do Brestovca moglo bi da sačeka novu vlast.
