U iznenadnoj lavini vesti o ostavkama, hapšenjima i pokrenutim istragama nakon pobede Studentske liste na nedavnim parlamentarnim izborima, našao se i zahtev novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, članica Stalne radne grupe za bezbednost novinara, da se preispitaju slučajevi nasilja nad medijskim poslenicima, zaglavljeni u fiokama pravosudnih organa ili paušalno okončani.
Naime, od 2016. do kraja septembra 2026, prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, formirano je 846 predmeta zbog krivičnih dela prema novinarima, a doneto svega 86 osuđujućih presuda. Iako je nasilje nad novinarima u poslednje dve godine eskaliralo, od ukupno 257 formiranih predmeta doneto je svega devet osuđujućih presuda. U SRG ovakav ishod povezuju sa izostankom saradnje policije, koja u brojnim slučajevima nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija.
I ne samo to: policijski službenici su sami nasrtali na medijske radnike, posebno tokom prethodne dve godine, pa SRG traži da se ovi slučajevi istraže, a MUP postupi po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.
Šta je sa Ćuruvijom, Dadom Vujasinović, Slavišom Milovanovim, Vukom Cvijićem…
Ovo međusektorsko telo posebno je ukazalo na nerasvetljena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, počinjena od 1994. do 2001, kao i na slično sudski okončan pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića 2007. Akcentovano je nezakonito prisluškivanje Slaviše Milanova iz 2024, kao i fizički napad na novinara Radara Vuka Cvijića, iz iste godine.
U saopštenju SRG se još zahteva stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je napustili u poslednje vreme, iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica. A to su Marko Vidojković, novinar i pisac, koji svoj podkast Dobar, loš, zao vodi iz egzila, sa nepoznate adrese, kao i voditelji emisije Mentalno razgibavanje Srđan Jovanović i Marko Stepanović, koji se u program TV Nova S javljaju iz Slovenije.
Među egzilantima je još nekoliko novinara kojima je prećeno, pa i smrću, ali i onih protiv kojih su raspisane poternice ili određene mere pritvora, a za koje se traži mogućnost da se brane sa slobode.
Da sloboda ipak nije osvojena samom pobedom studenata, pokazuje slučaj novinara i vojnog analitičara Aleksandra Radića, koji je Srbiju napustio još u junu. A za kojim je nešto kasnije Viši sud u Beogradu raspisao poternicu, na predlog Višeg javnog tužilaštva, zbog sumnje na pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, kao i odavanje tajnih podataka.
Iako je nasilje nad medijskim radnicima u poslednje dve godine eskaliralo, od ukupno 257 formiranih predmeta doneto je svega devet osuđujućih presuda
Nakon što se pojavio u prilogu na Drugom dnevniku RTS-a 30. oktobra, ovo tužilaštvo zatražilo je da policija ispita odakle se javio i kako je stupio u kontakt s javnim servisom. I to nakon što su se sjatili uslovi da se istinito sagleda upotreba zvučnog topa, na čemu je insistirao taj novinar i analitičar.
Spisku apsurda porobljavanja slobode, tako dugo čekane, pridružen je primer dnevnog lista Nova, u vlasništvu Alpac capitala, baš kao što su i Radar, naš nedeljnik i portal, televizije N1 i Nova S, portal Nova.rs i dnevni list Danas. Dakle, Pedro Vargas David, na čelu te kompanije, naložio je obustavu štampanja Nove od 1. novembra, uskraćujući i Radaru angažman honorarnih saradnika, kao i pristup foto-servisima Profimedia i EPA, što vodi gašenju našeg medija. Razlog za te korake uprave navodno su ekonomske prirode.
Međutim, slobodarska priroda ekipe pomenutog dnevnog lista, ne dozvoljava joj da zaćuti, pa se Nova štampa do daljeg, tražeći podršku svojih vernih čitalaca. I, gle čuda – raste joj tiraž, baš kao i Radaru broj pregleda na sajtu, što je mimo bilo kakve ekonomske logike vlasnika.
