Priča o vatrama koje su u oktobarskim noćima 2000. godine gorele u krugu nekadašnjeg Instituta bezbednosti na Banjici gde se danas nalazi Bezbednosno-informativna agencija, postala je simbol propuštenih šansi da se procesuiraju zločini Miloševićevog režima. Četvrt veka i jednu tehnološku revoluciju kasnije, nastupajuća vlast u Srbiji nalazi se pred sličnim izazovom. Sagovornici Radara, međutim, ukazuju da je zbog digitalizacije administracije tragove i dokumentaciju danas mnogo teže ukloniti, ali podsećaju da proces lustracije 2000. godine nisu primarno sprečili nedostatak dokaza i uništena dokumentacija, već podele koje su ubrzo počele da se pojavljuju u novoj vlasti. Čini se da posle svega što je Srbija prošla i sa iskustvom koje imamo u poslednje dve godine, te volje danas neće nedostajati.
Bilo kako bilo, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je prethodne nedelje predmet, a posle saznanja o uništavanju dokumentacije u MUP i bezbednosnim službama, kao i pojedinim javnim preduzećima. Istragu po nalogu ovog tužilaštva trebalo je da vodi Policijska uprava za Grad Beograd, odnosno prvo odeljenje kriminalističke policije. Ovo odeljenje bavi se poslovima suzbijanja opšteg kriminaliteta, ali i obavlja hitne provere po nalogu tužilaštva. A pre nego što je uhapšen po nalogu VJT Beograd, bivši načelnik UKP Marko Kričak za taj posao je delegirao svog pomoćnika Milorada Miću Topalovića. On je, podsetimo, prošle godine predvodio upad pripadnika UKP u zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta.
Za sklanjanje dokaza odlučujuća su događanja u Upravi za informacione tehnologije MUP, koja između ostalog obavlja poslove održavanja i upravljanja serverskim sistemima, odnosno bazama podataka
Prisećajući se oktobra 2000. u svetlu današnjih događaja, Zoran Stijović, nekadašnji radnik Resora državne bezbednosti koji je istraživao slučajeve političkih ubistava, kaže: „Puno dokumenata i dokaza tada je bilo uništeno, a kako je vreme prolazilo oni su to pokušali da predstave kao redovne aktivnosti. Ono što je tada bilo najvažnije, a do čega nismo uspeli da dođemo, to su bili spiskovi saradničkih mreža, infiltriranih ljudi koji su odmah počeli da rade protiv novih vlasti. Upravo oni su kasnije intenzivno delovali na produbljivanju podela u nekadašnjem DOS-u, koje su na kraju dovele do raskola.“
Iako se danas srpske službe bezbednosti gotovo nimalo ne oslanjaju na saradnike na terenu, a gotovo u potpunosti na mere nadzora komunikacija, neke stvari se nikada ne menjaju.
„Stvaranje raskola, svađe i posledično podela ili povlačenja jedno je od osnovnih pravila rada političkih policija“, zaključuje Stijović.
Danas taj posao demotivacije, izazivanja incidenata i stvaranja razdora nastavljaju paramediji odlazećeg režima, sa kojima je BIA direktno sarađivala, prosleđujući im direktno sirov materijal sa mera tajnog praćenja i nadzora komunikacija. Izvori Radara ukazuju da je takvo razotkrivanje mera tajnog nadzora – krivično delo u rangu otkrivanja državne tajne za koje su predviđene dugogodišnje zatvorske kazne. Tu će pokušaji prikrivanja svakako biti uzaludni uzevši u obzir da su, kako je Radar pisao, pojedini režimski paramediji objavljivali čak i fotografije sa forenzičkih alata koje poseduju samo BIA i MUP.
Kada je reč o Vojno-bezbednosnoj agenciji, sagovornici Radara ukazuju da je ta agencija izvan bilo kakve civilne kontrole, te da je u njenom delovanju puno toga bilo rađeno bez formalnog naloga, odnosno da je sve u vezi sa njom tajna. Počev od godišnjeg budžeta, broja pripadnika, pa i do dokumenta koji bi ukazivao kako je njen direktor general Đuro Jovanić imenovan na drugi mandat na tu funkciju. VBA i njeno rukovodstvo su se za razliku od BIA, isticali u podsticanju manije gonjenja bivšeg predsednika Republike, a posebno 15. marta 2025.
Dve nedelje pre izbora, pred užim krugom saradnika Nikola Vasiljević, načelnik operativne uprave BIA, požalio se kako „eto, umesto da se bavimo organizovanim kriminalom i terorizmom, mi radimo studente“
Za policiju i BIA otvaraju se dve grupe pitanja koja se najčešće nameću kada je reč o sakrivanju i uklanjanju dokaza zloupotreba: Što se MUP-a tiče, to je svakako skandalozno neažuriran birački spisak, kao i pitanje izdavanja ličnih karata. Za taj posao odlučujuća su događanja u Upravi za informacione tehnologije MUP, koja između ostalog obavlja poslove održavanja i upravljanja serverskim sistemima, odnosno bazama podataka. Takođe ovaj sektor bavi se i izradom softvera, aplikacija i rešenja za e-upravu, kao i informacionom bezbednošću i zaštitom podataka, te reagovanjem na bezbednosne incidente u sistemu MUP. Njen načelnik je Duško Sivčević, a zamenik Duško Batoćanin, koji je u nekoliko navrata bio član radnih grupa za biračke spiskove, za šta je, kako je Radar ranije pisao, bio nagrađivan bonusima. Jedna od velikih kontroverzi je da li pristup i administracija ovog spiska ostavljaju trag o vremenu odnosno autoru promena koje su u spisku napravljene. Prema našim izvorima upravo je Batoćanin tražio da se ova mogućnost izmena „otključa“. Ime ovog visokog oficira policije pominje se često i u kontekstu istrage koju je Služba unutrašnje kontrole obavila povodom skandalozne dodele stanova u MUP-u po sistemu „brzi prsti“, gde su navodno stanove dobijali oni koji su se prvi prijavljivali za tu svojevrsnu „policijsku lutriju“. Drugo pitanje za MUP je svakako evidencija izdatih ličnih karata, a posebno posle skandala sa okupljanjem birača iz Republike Srpske u Beogradskoj areni decembra 2023. Serveri koji su korišćeni za ažuriranje sistema za te izbore zamenjeni su novim koji su sada u upotrebi, a stari bi trebalo da budu pod ključem i kontrolom ove uprave, iako su posle izbora skinuti sa mreže.
Nadalje, naši izvori ukazuju da je u aktivnosti podele ličnih karata „biračima“ u Areni 2023 pored MUP bio angažovan i Beogradski centar BIA kako bi se izbegao klasičan lanac komandovanja i smanjila mogućnost kompletnog saznanja pripadnika pojedinih uprava MUP-a o čitavoj akciji.
Kada je reč o BIA, budući da ova agencija i dalje ima monopol na nadzor telekomunikacija, tu je osnovno pitanje nelegalnosti mera nadzora i uklanjanje dokaza o istima.
„Indikativno je da se neke dve nedelje pre izbora pred užim krugom saradnika Nikola Vasiljević, načelnik operativne uprave BIA, požalio kako ‘eto, umesto da se bavimo organizovanim kriminalom i terorizmom, mi radimo studente‘”, govori naš izvor upućen u događanja u BIA. Podsetimo, posle smene Marka Parezanovića, prethodnog šefa operative BIA koga je Aleksandar Vučić kritikovao u danima pred 15. mart 2025, Vasiljević je umnogome osoba koja zapravo vodi glavnu reč u BIA.
Naši izvori ukazuju da je u aktivnosti podele ličnih karata „biračima“ u Areni 2023, pored MUP bio angažovan i Beogradski centar BIA kako bi se izbegao klasičan lanac komandovanja i smanjila mogućnost kompletnog saznanja pripadnika pojedinih uprava MUP o čitavoj akciji
Isti izvor ističe da su protekle nedelje, za kabinet direktora BIA trebovana dva profesionalna šredera za hartiju, koji već danima seku papirnu dokumentaciju. Prema nezvaničnim, ali pouzdanim informacijama, reč je o naredbama za nadzor nad komunikacijama koje je izdavao lično direktor BIA. To je postalo moguće po važećem Zakonu o BIA, odnosno više nije nužno da se za nadzor komunikacija dobije odobrenje nadležnog suda već je direktoru agencije ostavljeno diskreciono pravo da takvu meru odobri sam.
„Ove mere po nalogu direktora najčešće su bile usmerene prema političkim protivnicima i onima koji su percipirani na taj način“, govori isti izvor. Prema njegovim rečima, zloupotrebe za „više“ ciljeve postale su toliko uobičajene da su pojedini visokorangirani pripadnici nekada elitne pete uprave BIA (kontraobaveštajna zaštita agencije i državnih organa) često umeli da izjave „da imaju 20 godina robije za službu“. Pripadnici ove uprave bili su Marko Kričak, doskorašnji načelnik UKP i Goran Colić (nekada načelnik pete uprave BIA) i aktuelni načelnik uprave za tehniku MUP.
Colić i Kričak su, uz Miroslava Paunovića, načelnika Službe unutrašnje kontrole MUP, bili okosnica neformalne udarne grupe MUP koja je trebalo da bude iskorištena u izbornoj noći. Na društvenim mrežama se u noći 24. na 25. oktobar pojavila fotografija Marka Krička koji nišani iz automatske puške dok iza njega stoji Goran Colić, a koja je potom ubrzo uklonjena. Pošto je doskora bogato nagrađivana lojalnost vladajućoj strukturi, danas je postala anatema, u skladu sa time menjaju se i svetonazori i brišu sećanja.
