Nakon što smo potrošili više od četvrtine 21. veka, dogodilo se čudo u Srbiji – meštani sela pored Prohora Pčinjskog su dobili asfaltiranu ulicu. Odmah su je ukrasili stolovima punim pečenja i pića da bi uz živu muziku proslavili, a jedan od njih se euforično zahvalio predsedniku: „Kad ste bili u manastiru Prohor Pčinjski, zamolili smo vas za put i za nekoliko dana dobili smo dve ulice u selu.“ Uz prigodan naslov „Rečeno – učinjeno! Kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru s narodom nešto kaže – čvrsto drži do svoje reči“, Kurir je dodatno pojasnio veličinu samog događaja: „Koliko tek deci znači novi asfalt, to je neprocenjivo. Sada konačno imaju gde da voze bicikle, a graja i osmesi mališana govore više od hiljadu reči.“ Ili će bar govoriti kada se ukloni trpeza i narodno veselje u Vučićevu čast, a ulica oslobodi za mališane.
Tabloidi se nekim čudom nisu setili da to „rečeno-učinjeno“ nije baš uklesano u kamenu s obzirom na to da je predsednik koji čarobnim štapićem ispunjava želje u širokom luku zaobišao levu obalu Dunava gde je 2019. obećao da će samo mesec dana pred parlamentarne i lokalne izbore lično doći sa lopatom „da zajedno sa vama krajem februara, početkom marta, počnemo da radimo kanalizaciju za kompletan Kotež, Borču, Ovču i Krnjaču, sva naselja, da posle decenija mučenja možete to da dobijete“, jer u narednih sedam godina nije stigao ni on oran za kopanje, ni neko drugi ko bi izgradio kanalizaciju.
Ili da je u okviru aktivne predizborne turneje posetio Trgovište i najavio izgradnju puta između Trgovišta i Bosilegrada, što je stvarno predstavljalo iznenađenje jer je i u predizbornoj kampanji 2023. obišao Bosilegrad i tada najavio izgradnju puta između Bosilegrada i Trgovišta. S obzirom da taj put najavljen pre tri godine nikada nije izgrađen nejasno je da li sada najavljuje isti put samo iz drugog pravca, dva puta kao u srećnom selu ili ništa od toga, kao kada je u pitanju kanalizacija.
Velika i neispunjena obećanja (nažalost, pokazalo se da je i obična kanalizacija preveliki zalogaj) nisu novina u Vučićevoj predizbornoj kampanji, već strategija sa kojom je startovao još kada je 2013. poželeo da se iz fotelje prvog potpredsednika Vlade premesti u premijersku. Tada je najavio „balkansko čudo“ u vidu fabrika silicijumskih čipova koji će doneti nezapamćen napredak, napeto se iščekivalo narednih osam godina da čudo konačno krene, a onda nas je šturo obavestio da nije uspelo. Baš kao što nije uspeo ni drugi sudbonosni projekat koji je u to vreme Vučić promovisao pod imenom „srpski Mercedes“ u Ikarbusu, a koji se završio tako što je Mercedes ostao nemački, a Ikarbus završio u stečaju.
Iako je Ziđin došao još 2018, predsednik je tek prošle godine, valjda u kampanji za odbornike u Boru, najavio da će zamoliti kineskog kolegu Si Đinpinga da rudarska kompanija Ziđin obrati pažnju na zagađenje vazduha u tom gradu
Ali, pokazalo se da su takva obećanja odradila posao, pa je pripremajući se da 2017. uskoči u predsedničku fotelju pokazao malo manje čuda i malo više nečeg što je ličilo na realnost: „Ja vam ne obećavam šarene laže. Ja vam ne obećavam da će da teče med i mleko ukoliko mi dobijemo vaše poverenje. Ja vam obećavam još teškog rada. Ali vam obećavam da ćemo u naredne četiri godine pristizati Evropu.“
Pa, delimično je uspelo, ko je sačuvao posao ima šanse da na njemu teško radi. Med i mleko stvarno nisu potekli, ali je uoči decembarskih parlamentarnih izbora 2023. stigao jeftiniji parizer, a uoči oktobarskih 2026, navodno najavljenih na časnu reč, deca na jugu Srbije prvi put ugledala su asfalt u svom sokaku.
Ima li pilota u naprednjačkom helikopteru
Dobro, Evropa nam jeste uzmakla bar za jedan vek i jeftini parizer smo davno pojeli, ali nam je ova izborna kampanja donela i neke benefite, a i razjašnjenja ko je biračko telo koje je Vučić u ovom naletu odlučio da podmiti. Ponovo je stigao helikopter-novac, ali za razliku od izbora 2020. u jeku korone, kada je linearno svima dato po 100 evra (naprednjaci nisu imali tačan pregled ko je na njih ljut zbog zatvaranja i policijskog časa, a ko jer su ukinuli baš sve epidemiološke mere u predizbornoj kampanji, pa su potplaćivali sve), ovoga puta su uradili precizniju analizu. Odlučili su da svim punoletnim građanima daju po 6.000 dinara (očito nam je kolektivno cena prepolovljena za šest godina) u nadi da će tim iznosom pokriti svoje najvernije biračko telo – one kojima je i 50 evra razlika između života i smrti. S obzirom na to da je sa penzionerima situacija sigurnija i da ih od 1,7 miliona, prema istraživanjima 800.000 glasa za SNS, oni će dobiti i daleko više novca, od 20.000 do 35.000 dinara, dok će najosetljivije kategorije, a samim tim i najpogodnije za manipulaciju (korisnici socijalne pomoći i dečjeg dodatka, kao i boračkog dodatka) dobiti po 25.000.
Za razliku od predizborne kampanje 2023. kada vlast mito nije delila u domaćoj valuti (procenjeno je da koalicija Srbija protiv nasilje nije bila opasna po režim kao kovid ili studenti), već u obliku nerealnih obećanja (ili realnih, samo što vlast nije umela da ih ostvari) i to u naturi. Recimo, obećane su dve linije metroa, sedam mostova od kojih koliko sutra onaj najneophodniji kod Ada Huje (dobacili su do plana na kome je ucrtana konstrukcija duga 32,5 metara sa po tri saobraćajne trake u oba smera), stadion u Nišu, brza pruga od Niša do Dimitrovgrada, fabrika za preradu otpadnih voda u Krnjači…
U naturi su ponuđene namirnice po nižoj ceni, ali samo u periodu od dva meseca, tj. do trenutka kada se na biralištima ne zaokruži ime dobrotvora koji je omogućio jeftiniji jogurt, margarin, šampon za bebe i neki dodatak jelima čijeg imena nije mogao da se seti. Naravno i parizer koji su Siniša Mali i Tomislav Momirović morali da pojedu u Vučićevom kabinetu da bi se snimio spot čiji je cilj bio „demantovanje svih laži“ koje se objavljuju, pa i one da „vlast ne sme da pojede parizer jer je u pitanju hrana lošeg kvaliteta“, jer je „odličnog kvaliteta i podseća na detinjstvo“. Interesantno je što je nakon tog spota objavljen još jedan u kom Vučić u okviru kampanje posećuje kuću porodice Radić, u mestu Šupljak kod Subotice, i hvali se da im je pomagao da naprave čvarke, a da su oni zauzvrat poslužili „i čvarke, i kobasice, i slaninu… a na kraju je na red došla i štrudla sa makom“. Parizera ni za lek…
Zato su u ovom izbornom ciklusi stigli lekovi i to na sniženju od godinu dana, uz Vučićevu napomenu da je to produženi raj za penzionere: „Vi imate lekove koji koštaju po 5.000-6.000 dinara, sad će da koštaju po 2.000 dinara. Pa zamislite penzionera koji troši 12.000 dinara na te lekove na mesečnom nivou, a sada će da potroši 4.000 dinara. To mu je kao da je dobio za penziju povećanje 8.000 dinara.“ Uz penzionere, benefite jeftinijih lekova je po Vučićevoj proceni dobilo ukupno tri miliona građana, a on je danima čitao šta je i koliko pojeftinilo, uz deljenje medicinskih saveta, što je ipak na prvi pogled izgledalo malo manje opasno i uravnoteženije nego kada je uoči izbora 2020. delio respiratore stvarajući utisak da ih je lično kupio od svog novca i pritom obučavao lekare kako da ih koriste.
Nažalost, samo na prvi pogled. Pokazalo se da je nakon što je režim uništio sve državne apoteke i bez posla ostavio državne farmaceute, doveo u fizičku opasnost i one koji rade u privatnom sektoru. Licitirajući cenovnik, Vučić je zaboravio da kaže da ni jedan jedini lek nije pojeftinio, da su mnogi i poskupeli, samo je RFZO povećao procenat koji on pokriva čime je smanjeno učešće pacijenata – ali samo u slučajevima kada imaju recept od državnog lekara. Pacijenti su, suočivši se sa istim cenama lekova počeli da napadaju apotekare, da ih optužuju da su lopovi i da ne poštuju ono što im je Vučić obećao, čime je valjda dokazano da je predizborni trik uspeo. Tim pre što farmaceuti nisu SNS-ova ciljna grupa za pridobijanje, ali oni koji ne prave razliku između cene leka u slobodnoj prodaji i cene leka sa participacijom su vrlo izvesno njihovi birači.
Nažalost, ovo nije jedini primer zloupotrebe zdravstva i zdravlja ljudi u predizborne svrhe. Možda je najmonstruozniji zabeležen kada je uoči izbora 2020. objavljeno da je u jednom danu izlečeno 4.125 ljudi, a da su na volšeban način sa spiska nestala i još 2.462 kovid pacijenta, ali ni Vučićeva poseta Boru uoči lokalnih izbora teško da se može nazvati časnom. Iako je Ziđin došao još 2018. Vučić je tek prošle godine, valjda u kampanji za odbornike u Boru, najavio da će zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga da rudarska kompanija Ziđin obrati pažnju na zagađenje vazduha u tom gradu jer i dalje postoji problem sa „koncentratom sa visokim primesama i prisustvom arsena“, kao da je to samo pitanje njegove dobre volje i odabira trenutka u kom će ipak da se založi za zdravlje građana Bora. I kao da toga nije bio svestan pre četiri godine kada se stopa obolelih od kancera nakon dolaska Ziđina udvostručila, a on im tokom izborne kampanje 2022. obećao hitnu izgradnju nove bolnice.
Med i mleko nisu potekli, ali je uoči decembarskih parlamentarnih izbora 2023. stigao jeftiniji parizer, a uoči predstojećih oktobarskih, navodno najavljenih na časnu reč, deca na jugu Srbije prvi put ugledala su asfalt u svom sokaku
Uz takvo negiranje činjenica i sopstvenih obećanja, bez problema ih je tri godine kasnije pogledao u oči i izgovorio da će im dići bolnicu (nije ni počela da se gradi), koja će biti „spejs šatl“, ali da je ne očekuju pre 2030. godine. I odšetao iz Bora da bi nastavio trenutno aktivnu kampanju po selima uz jedan baš ružan dodatak – počeo je da preko reda zakazuje termine i lekove za ljude koji su ga dočekali tokom kampanje.
Ali dok građani slave asfalt kao najveći uspeh i gledaju kako da ga iskoriste dok ne stignu leteći automobili, na predizbornom meniju se našlo i nešto egzotičnije od najjeftinijeg hleba u regionu i besplatnih kutija vitamina D3 za penzionere ili Vučićevog obećanja da će uskoro doneti odluku da li će se graditi završni deo obilaznice oko Beograda sa mostom kod Vinče ili brza saobraćajnica prema Vršcu i rumunskoj granici, iako je u prethodnoj izbornoj kampanji obećao oba projekta.
A to egzotično se zove humanoidni robot. Na scenu su išetala dva robota obučena u narodnu nošnju, a Vučić ih je imenovao Milutin i Dragutin. Ne znamo da li je prilikom tog kumstva imao u vidu kraljeve Milutina i Dragutina koji su ostavili neke od najlepših srpskih zadužbina, ali je upotrebna vrednost današnjih imenjaka daleko skromnija. Predstavljeni su kao „pomoć u kući“ u smislu da mogu da obavljaju jednostavnije zadatke, ali su umesto toga postali pomoć u naprednjačkoj izbornoj kampanji i zabava za njihovo biračko telo. Zaigrali su moravac na mitingu „Srbija jedna porodica“, igrali su sa Vučićem na njegovom Instagram profilu, a onda su u okviru funkcionerske kampanje, prilikom otvaranja fabrike humanoidnih robota kineske kompanije Mint u Šapcu, sa šajkačama dočekali predsednika i poručili mu da „Srbija ide napred“.
I tu je bio kraj zabave, ali i nastavak suštinske Vučićeve kampanje iz koje smo mogli da vidimo tačno gde to ide Srbija. Najavio je da ćemo robote koje će praviti videti uskoro, ali da nam oni neće pomagati u kući, čistiti podove i prenositi predmete, a još manje igrati moravac. „Za 15 dana Srbija će predstaviti prvu upotrebu kineskih robota u Vojsci Srbije. Videćete ih za 15 dana na delu. S ponosom vam to saopštavam. Videćete ih i to ne samo da hodaju, već kako koriste oružje i to veoma ozbiljno oružje“, s ponosom je najavio Vučić.
A ima i zašto da se ponosi – šta je bolje od pretnje uoči izbora da njegovi roboti, koje kontroliše na dugme, koriste veoma ozbiljno oružje.
