Meta je krajem avgusta objavila da je ugasila mrežu naloga povezanu sa Iranom koja je koristila veštačku inteligenciju da kreira lažne profile Amerikanaca – aktivista, studenata, grafičkih dizajnera iz Vašingtona, San Dijega i Atlante. Prema tekstu Aksiosa, reč je o četiri Fejsbuk i 31 Instagram naloga koji su, uprkos skromnom broju, uspeli da prikupe hiljade pratilaca i generišu „umeren“ domet i uticaj, kako je Meta to okarakterisala. Ono što ovu operaciju izdvaja od prethodnih iranskih kampanja onlajn jesu njene razmere. Prema podacima koje prenosi JNS (Jerusalimski novinski sindikat), oko 79.400 naloga na Instagramu pratilo je bar jedan od lažnih profila, dok je angažman korisnika povezan sa njima bio „smislen, ali ograničen“. Iako zvuči benigno, ovakav angažman je iznad proseka za državno sponzorisane operacije koje po pravilu beleže nizak domet.
Sadržaj na lažnim profilima je varirao, od mimova i antirepublikanskih poruka do tema o izraelsko-palestinskom sukobu i migracijama. Oni su i direktno kontaktirali s novinarima i političarima nudeći saradnju, kako prenosi Prototema, i iako su ti pokušaji bili neuspešni, bili su dovoljno uporni da zaliče na pokušaj infiltracije u legitimne medijske tokove i da ne ostanu limitirani samo na širenje sadržaja po sopstvenim kanalima. Svi nalozi su, prema Metinom izveštaju koji prenosi Aksios, saobraćaj usmeravali isključivo kroz proxy i hosting servise u SAD i Kanadi, što ukazuje na promišljen pristup prikrivanju geografskog porekla, tipičan za mrežu koja računa na dugotrajno prisustvo i želi da se zaštiti od brze detekcije. Samo pola godine ranije, u martu, Meta je ugasila sličnu mrežu koja je sa američkim korisnicima uspostavljala kontakt preko lažnih persona, novinara i komentatora, pre nego što bi počela da uvodi političke poruke.
Godinu i po ranije, prema analizi Ef-Di-Dija (FDD – Fondacija za odbranu i demokratiju), iranske i sa Hezbolahom povezane mreže vodile su paralelne kampanje protiv Izraela, koristeći lažne sajtove koji su oponašali izraelske medije. Ovu operaciju Meta pripisuje Islamskoj revolucionarnoj gardi. Zajednički imenitelj slučajeva je veštačka inteligencija koja više nije eksperiment na marginama dezinformacionih kampanja, već ključan, osnovni alat. Kako je Aksios ranije pisao, generativni modeli nisu toliko promenili samu poruku koliko brzinu i obim proizvodnje uverljivog sadržaja. To je razlog zbog kojeg platforme poput Mete danas u skoro svakoj mreži koju otkriju pronalaze trag nekog AI alata. Pitanje koje ostaje otvoreno je da li će platforme uspeti da drže korak sa brzinom kojom se lažni identiteti proizvode.
Godinu i po ranije, prema analizi Fondacije za odbranu i demokratiju, iranske i sa Hezbolahom povezane mreže vodile su paralelne kampanje protiv Izraela, koristeći lažne sajtove koji su oponašali izraelske medije
Prema Metinom Centru za transparentnost, izveštaji o ovakvim pretnjama sada izlaze polugodišnje umesto kvartalno, zbog povećanja obima posla i tempa kojim se teren menja. Za celu priču važan je i geografski obuhvat: isti izveštaj, prema navodima JNS-a, pominje i dodatne iranske naloge usmerene na publiku u delovima Afrike, kao i u Azerbejdžanu, Gruziji i Jermeniji, što sugeriše da je reč o paralelnim, teritorijalno razgranatim aktivnostima, a ne o izolovanom eksperimentu usmerenom isključivo na Sjedinjene Države.
Za publiku koja je navikla da dezinformacije prepoznaje po očiglednim tragovima kao što su loš prevod, sumnjive fotografije ili nelogični detalji, ovakvi slučajevi pokazuju da su najefikasnije kampanje one koje liče na običnog korisnika koji deli svoja razmišljanja na Instagramu. Da li je ovakav scenario moguć i u Srbiji? Nažalost, lažni profili studenata, aktivista ili zabrinutih roditelja su već tu, pitanje je samo da li ih prepoznajemo u moru angažovanih političkih poruka i (dez)informacija.
