Početkom meseca Srbijavoz je u saobraćaj na relaciji od Beograda do Subotice uključio nove kineske CRRC tajger elektromotorne vozove, koji razvijaju brzinu do 200 kilometara na sat. Samo dan kasnije, 2. jula, kod sela Jasenovik putnički voz od Niša do Svrljiga se zapalio. Stanje u srpskim železnicama uveliko je šizofreno. Novom prugom vozovi jure 200 na sat, dok starom od Kragujevca do Kraljeva „tutnje“ upola sporije nego krajem 19. veka, brzinom od 27-28 kilometara na sat.
Dok dotrajale lokomotive i vagoni gore, država nove vozove i tramvaje, bez tendera, kao pijani milijarder, kupuje iz Kine, Rusije, Švajcarske, Francuske, Turske i Španije, iako u Kragujevcu rade dve fabrike za proizvodnju šinskih vozila Simensa, najvećeg proizvođača te vrste vozila na svetu.
Ko se ovde pravi Englez
Uprkos tome 30 novih elektromotornih vozova za potrebe BG voza nedavno je za 310 miliona evra ugovoreno sa španskim Konstruksiones Auksiliar de Ferokariles (CAF). Pre toga, po istom principu, zašto kupiti kvalitetnije i jeftinije, kad možeš nekvalitetnije i skuplje, za budući metro u Beogradu, sa francuskim Alstomom je ugovorena kupovina 32 metro voza, koji će sa projektovanjem i izgradnjom prve linije metroa koštati 915 miliona evra.
Šapić i društvo su turske tramvaje platili 500.000 evra skuplje nego što bi koštali u Simensu. Kupovina kineskih i španskih vozova nova je velika sramota za državu, koja ima dve fabrike najboljeg proizvođača šinskih vozila na svetu
Nenad Marinković
Londonski metro je pre sedam godina Simensu za 94 metro voza, projektovanje i izgradnju jedne linije platio 1,7 milijardi evra. Britansku prestonicu svaka kompozicija koštala je 60 odsto ili 10 miliona evra manje nego srpsku. Igrom slučaja, na tenderu u Londonu učestvovao je i Alstom, ali je posao dobio Simens, jer u Engleskoj ima fabriku sa 950 zaposlenih, za stotinak manje nego u Kragujevcu. Druga razlika je što u Srbiji tendera za nabavku metro vozova nije ni bilo.
Prethodno je, sredinom 2024, gradonačelnik Aleksandar Šapić od turske Bozankaje pazario 25 tramvaja za 63,7 miliona evra. Beograđane je svaki koštao 2,7 miliona evra, bez PDV-a, dok je Temišvar iste tramvaje istom proizvođaču plaćao 800.000 evra manje. A kad su stigli, ispostavilo se da nisu samo žestoko preplaćeni, već imaju i niz mana, zbog čega iz beogradskog Centra za lokalnu samoupravu tvrde da ih od 25 na ulice izlazi samo 12 do 14.
Paradoksalno je što se nabavka novih vozova tretira kao strateški važna investicija, posebno zbog Ekspa, a prema potpisanom ugovoru će španski CEF u najboljem slučaju prvu garnituru isporučiti tek u drugoj polovini 2029, dve godine nakon završetka Ekspa
Krajem prošle godine gradska vlast je za potrebe GSP Beograd raspisala novi, 188,6 miliona evra vredan tender za kupovinu još 85 trodelnih, niskopodnih tramvaja, a nakon primedaba da je i on „skrojen“ po meri Bozankaje, postupak je privremeno obustavljen. No, rešena da železnički saobraćaj, posebno uoči specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027, modernizuje, srpska vlast ne staje i za cenu ne pita.
Vozove nabavljaju navodno i zbog Ekspa 2027, a prvi će stići tek 2029.
Naprotiv, krajem maja Srbija je, uz podršku Španske izvozne kreditne agencije, od Dojče banke uzela kredit od 263,73 miliona evra za kupovinu već pomenutih 30 elektromotornih vozova za BG voz. Njih bi, po ugovoru od 19. marta, u roku od 43 do 58 meseci trebalo da isporuči španski CAF. Ostatak od 15 odsto sume do 310 miliona Srbijavoz je pozajmio od Poštanske štedionice, a za tih 46,9 miliona evra, kao i za kredit od Dojče banke, garant je Vlada, odnosno država Srbija.
U obrazloženju odluka o kreditnim aranžmanima sa Dojče bankom i Poštanskom štedionicom navodi se da je nabavka novih vozova strateški važna investicija, posebno zbog Ekspa. A onda sledi „biser“ u vidu stavke iz ugovora, po kojoj će CEF prve od 30 ugovorenih kompozicija isporučiti u roku od 43 meseca od uplate avansa. Sve i da je on uplaćen istog dana kada je posao i ugovoren, prvi voz u Srbiju će stići tek u drugoj polovini 2029, dve godine nakon završetka Ekspa.
Vlast velike infrastrukturne i javne projekte koristi kao paravan za koruptivne i politički kontrolisane javne nabavke, ocenjuje SRCE i pita kako Srbijavoz može da garantuje vraćanje nekoliko stotina miliona evra kredita, ako je i uz subvenciju države od 40 miliona, njegov neto gubitak u prošloj godini uvećan skoro osam puta, na 16 miliona evra
Nije malo onih koji ističu da Ekspo od početka prate brojne kontroverze i da je samo nesuvisli izgovor za nove sumnjive dilove. Za stranku Srbija centar „ustaljena praksa vlasti je da se veliki infrastrukturni i javni projekti koriste kao paravan za koruptivne i politički kontrolisane javne nabavke“. Ona pita kako je i ko je procenio da je Srbijavoz sposoban da garantuje vraćanje nekoliko stotina miliona evra kredita. Tim pre što je za samo godinu dana, između 2024. i 2025, neto gubitak tog državnog preduzeća povećan skoro osam puta, sa 2,2 na 16 miliona evra, iako ga je država subvencionisala sa oko 40 miliona evra.
Da je bilo pameti u Vladi Srbije…
Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić, koji je komentarisao i kupovinu vozova od Alstoma, pita zašto se kupuju španski vozovi i to bez tendera, kad mogu da se proizvedu u Srbiji. I kakav će servis za tih osam godina da obezbede Španci, udaljeni 2.000 kilometara od Beograda, pita se i ističe da su u Evropi po proizvodnji vozova poznati Simens mobiliti i Štadler, a ne CAF.
„Da je bilo pameti u Vladi, mogli smo u Simensovim fabrikama u Kragujevcu da proizvodimo i druge vozove, poput onih koje smo kupili u Kini ili od Štadlera. Čak i da su domaći vozovi bili skuplji za pet ili 10 odsto, to je domaći proizvod, pravi se od domaćih sirovina, novac ostaje ovde, radnici dobijaju plate i uplaćuje im se doprinosi za socijalno osiguranje, pa deo para završava u budžetu, Fondu PIO, RFZO-u“, objašnjava Lukić.
Čak i da su domaći vozovi bili skuplji za pet ili 10 odsto, to je domaći proizvod, pravi se od domaćih sirovina, novac ostaje ovde, radnici dobijaju plate i uplaćuje im se socijalno osiguranje, a deo para završava u budžetu, Fondu PIO, RFZO-u
Dragomir Lukić
Pored pet vozova za brzine do 200 na sat, kupljenih od kompanije CRRC, koji su, prema izveštaju Državne revizorske institucije, koštali 54,5 miliona evra, Srbija je u maju 2024. sa Kinezima ugovorila i nabavku devet elektromotornih vozila za gradski i prigradski prevoz od Zemun Polja, preko Aerodroma „Nikola Tesla“ do budućeg Nacionalnog stadiona. Taj, 21,6 miliona evra težak ugovor potpisali su predsednik UO CRRC-a Lin Ćanking i tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić, koji je rekao da bi ti vozovi trebalo da stignu do 31. decembra ove godine.
Pre turskih tramvaja, kineskih, francuskih i španskih vozova, Srbija je železničke kompozicije kupovala od Rusije i švajcarskog Štadlera. Samo nije od Simensa, koji trenutno zapošljava oko 1.050 radnika i ima dve fabrike šinskih vozila – tramvaja, vagona i glave vozova – na periferiji Kragujevca. Iz menadžmenta Simens mobilitija nisu želeli da komentarišu ni nabavku tramvaja iz Turske, ni kupovinu metro vozova od francuskog Alstoma. Nisu se oglašavali ni kada je Srbija za skoro 400 miliona evra ugovorila elektromotorne vozove iz Kine i Španije, i to bez tendera. „Simens mobiliti po pravilu ne komentariše tekuće tendere, procese nabavki, kao ni aktivnosti i aranžmane trećih strana“, naveli su svojevremeno u pisanom odgovoru za Radar.
Predstavnici zaposlenih, međutim, ne kriju da su ogorčeni na vlast. „Šapić i društvo su nekompatibilne turske tramvaje platili za 450.000 do 500.000 evra skuplje po vozilu nego što bi koštali u Simensu, koji proizvodi najkvalitetnija šinska vozila na svetu. Ne sumnjam da je po istom principu potpisan i ugovor o kupovini 32 kompozicije za beogradski metro od francuskog Alstoma“, ističe Nenad Marinković, predsednik Samostalnog sindikata u tom preduzeću.
„Kupovina kineskih i španskih vozova nova je velika sramota države. Imaš u Srbiji dve fabrike najboljeg proizvođača šinskih vozila na svetu, a vozove kupuješ u Kini i Španiji, dok tramvaje, i to neuslovne, naručuju iz Turske“, navodi Marinković, po čijim rečima se trenutno u Kragujevcu proizvodi 26 tramvaja za Nirnberg i 16 za Ulm, a ima indicija da bi određeni kontingent mogao da bude isporučen i Sakramentu.
Iako se očekivalo da će proizvodnja kompletnih vozova od aluminijuma u Kragujevcu startovati već u septembru, taj projekat je zamrznut na rok od tri do šest meseci, pa će zbog toga između 20 i 30 radnika dobrovoljno otići na plaćena odsustva
Iako se očekivalo da proizvodnja kompletnih vozova od aluminijuma u Kragujevcu startuje u septembru, taj projekat je, prema najnovijim informacijama iz top menadžmenta Simensa, zamrznut na rok od tri do šest meseci, usled čega će između 20 i 30 radnika dobrovoljno otići na plaćena odsustva.
Uprkos ignorisanju srpskih vlasti, kragujevački Simens mobiliti je i 2025. završio u plusu, uz prihod od 21,25 milijardi i neto dobiti od 446,56 miliona dinara. Takvo poslovanje kvalifikovalo ih je za proizvodnju kompletnih vozova. Nevolja je što Simensove fabrike u Nemačkoj nisu bile tako uspešne, pa bi neke od njih da preuzmu ili barem podele tu proizvodnju sa fabrikom u Šumadiji. Konačna odluka o tome biće poznata najkasnije početkom naredne godine.
