Rekordan broj fizičkih napada na novinare, pretnje smrću i kampanje blaćenja na internetu, ukorenjena nekažnjivost i čvrsta politička kontrola nad medijskim prostorom – sloboda medija u Srbiji nalazi se u sve dubljoj krizi, dok se prostor za nezavisno novinarstvo ubrzano sužava.
Evropska federacija novinara (EFJ), zajedno sa svojim partnerima iz inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara, danas je predstavila izveštaj koji ukazuje na pogoršanje stanja medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji. Izveštaj je rezultat međunarodne misije koja je u martu 2026. godine boravila u Beogradu.
U 2025. godini u Srbiji je zabeleženo 209 slučaja kršenja slobode medija – više nego duplo u odnosu na 84 slučaja evidentirana tokom 2024. godine – koji su pogodili ukupno 359 novinara i udruženja. Od početka 2026. godine do 16. jula registrovano je još 100 slučajeva koji su pogodili 170 medijskih radnika.
Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je usled urušavanja nadstrešnice poginulo 16 ljudi, nakon čega su usledili najveći protesti u savremenoj istoriji Srbije, naglo je porastao broj napada na novinare koji izveštavaju sa protesta. Policija ne samo da nije uspela da zaštiti novinare, već su njeni pripadnici sve češće i sami učestvovali u napadima, sa najmanje 38 slučajeva u kojima su policijski službenici napali novinare.
Vlada je pokrenula više zakonodavnih inicijativa, uključujući pokušaje da odredbe Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) ugradi u domaće zakonodavstvo. Međutim, novinari i organizacije su u velikoj meri odustali od učešća u tim procesima, navodeći netransparentnost, kratke rokove i, pre svega, potpuno odsustvo poverenja u namere vlasti
Kriza se širi dalje od ugrožene fizičke bezbednosti. SLAPP tužbe i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju istraživačkom novinarstvu gde se Srbija nalazi na trećem mestu u Evropi po broju takvih postupaka, prema podacima CASE koalicije za 2025. godinu. Dodatni pritisak predstavlja i činjenica da je uvreda i dalje krivično sankcionisana, što dodatno obeshrabruje novinare u obavljanju posla.
Istovremeno, medijski pluralizam je pod ozbiljnim pritiskom. Većinski državna kompanija Telekom Srbija proširila je svoje vlasništvo nad medijima, čime dodatno učvršćuje dominaciju provladinih narativa u medijskom prostoru. Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ne funkcioniše već više od 18 meseci, što čini Srbiju jedinu zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji koja nema funkcionalno regulatorno telo za elektronske medije. Koordinisani napadi bot-mreža, kao i upotreba špijunskog softvera, uključujući Pegasus kompanije NSO Group, pojavili su se kao sredstva digitalne cenzure protiv novinara i medijskih redakcija.
Vlada je pokrenula više zakonodavnih inicijativa, uključujući pokušaje da odredbe Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) ugradi u domaće zakonodavstvo. Međutim, novinari i organizacije su u velikoj meri odustali od učešća u tim procesima, navodeći netransparentnost, kratke rokove i, pre svega, potpuno odsustvo poverenja u namere vlasti. U izveštaju se ističe da međunarodna zajednica ima ključnu ulogu u zaštiti medijskih sloboda u Srbiji i sprečavanju daljeg demokratskog nazadovanja.
Partneri MFRR-a i Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara pozvali su vlasti u Srbiji da:
- Odmah obustave zapaljivu retoriku usmerenu protiv novinara i da se uzdrže od svih oblika verbalnih, fizičkih i pravnih pritisaka na medije, uključujući i korišćenje SLAPP tužbi. Takođe su pozvali na uvođenje specijalizovanih obuka za policiju i predstavnike pravosuđa kako bi se dosledno primenjivale mere zaštite novinara.
- Partneri se dalje pozivaju na Evropsku uniju da javno i nedvosmisleno osudi napade na novinare u Srbiji, kao i da finansijska sredstva koja Srbiji dodeljuje u strateški važnim oblastima uslovi merljivim napretkom u oblasti bezbednosti novinara i poštovanja standarda medijskih sloboda.
- Kompletan izveštaj uključuje detaljne preporuke upućene Vladi Srbije, Narodnoj skupštini, policiji, tužilaštvu i drugim nadležnim institucijama o konkretnim koracima koje je potrebno preduzeti kako bi se zaustavila aktuelna kriza.
Misiju je koordinisala organizacija ARTICLE 19 Europe, a u njoj su učestvovali i Asocijacija evropskih novinara (AEJ), Evropska radiodifuzna unija (EBU), Evropski centar za slobodu medija i štampe (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI), Reporteri bez granica (RSF), Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT), Index on Censorship i Komitet za zaštitu novinara (CPJ). Lokalni partner bilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Delegacija se sastala sa novinarima, urednicima, predstavnicima novinarskih udruženja i organizacija, predstavnicima policije, predsednicom Narodne skupštine, glavnim javnim tužiocem i drugim sagovornicima.
