Svi predstavnici proevropske opozicije strateški žele istu stvar – da se iznađe najefikasniji način da se dođe do pedeset odsto podrške građana kako bi se promenio režim Srpske napredne stranke i njenih mnogobrojnih satelita. Međutim, taktike se toliko razlikuju da se, iz perspektive javnosti, ponekada učini da su i strategije i ciljevi drugačiji – tamo gde su pojedine partije odlučile da na i dalje neraspisanim vanrednim parlamentarnim izborima nastupe mimo studentske liste, uz otvorenost za saradnju s njom, Demokratska stranka, Kreni-promeni i Zeleno-levi front rešili su da podrže studentsku listu. Kopredsednika Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića pitali smo koji su argumenti doveli do te odluke.
„Naš prvi cilj je smena ovog kriminalnog režima, odnosno pobeda, a ako želimo da pobedimo, treba ili da podržimo studente ili da ponudimo bolji plan koji dovodi do još većeg ukupnog zajedničkog rezultata. Takav plan u ovom trenutku ne postoji i mi smatramo da ljudi treba da znaju da ćemo mi u tom slučaju podržati studente. Vrlo je jednostavno. Prosto, ne pada nam na pamet da budemo konkurencija studentima i otimamo se o neke antirežimske glasove, već želimo da maksimalno doprinesemo da se ovo zlo skine sa vlasti. U jednom trenutku se pokušalo sa razgovorima o proevropskoj listi koja bi onda okupila one birače koji zahtevaju jasnije određenje prema evrointegracijama, kako bi to u zbiru sa studentima dovelo do još boljeg rezultata, ali se i sa time stalo. Prešlo se na novi format dogovaranja neke vrste opozicione catchall platforme. Mi to poštujemo, spremni smo da učestvujemo u svim razgovorima, ali, što se nas tiče, dogovori oko pravljenja više izbornih kolona imaju smisla samo ako u zbiru te kolone zajedno sa studentima daju bolji ukupni rezultat antirežimske strane. Otvoreni smo da čujemo sve predloge, ali vodimo se ovim principima“, kaže Lazović za Radar.
ZLF spada među mlađe opozicione partije, a uz to ima i ozbiljno aktivističko iskustvo, s obzirom na to da je nastao okupljanjem inicijativa i aktivista iz Srbije oko pokreta Ne da(vi)mo Beograd. Pa ipak, kopredsednica Biljana Đorđević nedavno je ukazala na ono što vele i drugi opozicioni političari – studenti do sada nisu želeli saradnju. Zašto se, s obzirom na situaciju, studenti i opozicija i dalje donekle doživljavaju kao veća konkurencija nego spram vladajuće stranke? Koliko je do negativne kampanje SNS-a, a kolika je odgovornost samih aktera?
Na studentima jeste najveća odgovornost da se napravi neki okvir saradnje, ali mi im sigurno nećemo biti konkurencija. Otvoreni smo za svaki dogovor i o izbornom nastupu, a spremni smo da pomognemo na svim frontovima. To smo uostalom pokazali na svim lokalnim izborima koji su nedavno održani gde smo učestvovali i u terenskim akcijama i u kontroli izbora, fizički se sukobljavali sa batinašima, a da nismo imali nijednog kandidata na listama. Takođe, napravili smo veliki doprinos i na međunarodnom planu gde smo uticali na promenu odnosa EU prema režimu u Srbiji. I to jeste naša glavna vodilja, da što više pomognemo, a sigurno bismo i mi i drugi mogli više, ukoliko bi se došlo i do neke vrste zajedničke koordinacije na koju pozivamo odavno. Pošto mu opada rejting i gubi podršku, Vučić na sve načine pokušava da izazove podele na antirežimskoj strani. To mu se ne sme dopustiti i mislim da treba javno osuditi sve one koji te podele podgrevaju i stalno ih stavljaju u prvi plan. Nažalost, pored SNS-a, koji jedva čeka sukobe, često to rade brojni tzv. analitičari, a zapravo ljudi propalih političkih karijera koji se studentima dodvoravaju napadajući opoziciju. Sve to čini štetu i bilo bi dobro da se prokaže i zaustavi.
Kad se osvrnem na iskustva sa prethodnih izbora, kada sam se zajedno sa kolegama i lično fizički sukobio sa kriminalcima, recimo, ispred one picerije na Dorćolu, pa kada smo rasterivali batinaše ispred izbornih mesta u selima iznad Kosjerića, ili kad smo zaustavili ceo centar za kupovinu glasova u sportskom centru na Banjici, sve mi se čini da će tako nešto biti neophodno i sada. Ali sada ima mnogo više ljudi koji su spremni da učestvuju u odbrani izbornog procesa
Hipotetički – dođe do smene vlasti, a partije koje su na izborima nastupile se nađu u situaciji da sa studentskom listom formiraju vlast. One koje na njima ne nastupe ostaju i bez poslaničkih mesta u Skupštini. Koliko je u tom smislu rizična odluka stranaka koje će podržati studentsku listu?
Naš interes da dođe do smene vlasti je mnogostruko veći od mogućih rizika za funkcionisanje organizacije. Ali, uostalom, ZLF je mlada organizacija, postavljena na čvrstim temeljima, neukaljanog kredibiliteta. Nismo nikada učestvovali u vlasti, nemamo afere, naši funkcioneri i članovi su obični ljudi koji osećaju muke građana i bore se za javni interes, a zelena i leva rešenja koja nudimo od koristi su za sve građane, posebno one ugrožene. Zato mislim da je bez obzira na kratkoročne izazove snažan ZLF neophodan našem društvu, a mi smo spremni da ove ideje propagiramo i za njih se borimo. Ne sumnjam da ćemo nakon smene vlasti apsolutno realizovati veliki potencijal koji naša organizacija poseduje, čak i da na ovim izborima ne učestvujemo direktno, nego budemo podrška pobedi.
U Tivtu smo imali prilike da vidimo kako bi mogli da izgledaju zvanični i neformalni kontrolori SNS-a. Da li je moguće izbeći da izvesna izborna krađa ne prođe kao i prethodne – uz mnogo buke, ali bez pozitivnog ishoda?
Kad se osvrnem na iskustva sa prethodnih izbora, kada sam se zajedno sa kolegama i lično fizički sukobio sa kriminalcima, recimo, ispred one picerije na Dorćolu, pa kada smo rasterivali batinaše ispred izbornih mesta u selima iznad Kosjerića, ili kad smo zaustavili ceo centar za kupovinu glasova u sportskom centru na Banjici, sve mi se čini da će tako nešto biti neophodno i sada, ali da sada ima mnogo više ljudi koji su spremni da učestvuju u odbrani izbornog procesa. Ja sam siguran da će oni pokušati da kradu i nameštaju kao i uvek, u stvari već sada rade pripreme za to. Medijski nas blate, ucenjuju glasače, dele otkaze, hapse aktiviste, odbijaju da usvajaju ODIHR-ove preporuke… sve se to radi sa ciljem pripreme izborne krađe. Zato je i važno da dođe do koordinacije svih antirežimskih aktera, da bi režimu što više vezali ruke za izbornu krađu. A da pomenemo i važno pitanje – ukoliko pobedimo, tu ćemo izbornu pobedu morati i da branimo.
Ana Brnabić je novo mišljenje Venecijanske komisije o izmeni pravosudnih zakona ocenila kao pozitivno, premda je šteta već naneta. Izmene izbornog zakonodavstva idu u smeru ozakonjenja izbornih neregularnosti, premda režim tvrdi da je sve u skladu s evropskim normama i preporukama ODIHR-a, od kojih je, tvrde, sedamdeset odsto ispunjeno. Hoće li Evropa, s obzirom na svoj zaokret ka proširenju, priznati izbore u Srbiji ako oni budu belodano neregularni?
Upravo smo o tome razgovarali sa brojnim kontaktima pri seriji poseta koje smo imali širom Evrope u prethodnom periodu. Mislim da postoji realna šansa da evropske institucije i verovatno i pojedine zemlje članice ne priznaju pokradene izbore, ali treba da na tome radimo, predstavimo situaciju svima koji se dvoume šta se dešava u Srbiji i prosto tražimo saveznike. Mi smo pokazali veliku spremnost da pomognemo u ovom polju. Ništa se neće samo od sebe desiti, ali zaista imamo na šta da budemo ponosni do sada. Uradili smo veliki posao kada je reč o promeni odnosa EU prema režimu u Srbiji. Od toga da je Ursula fon derLajen nazivala Vučića šampionom evrointegracija, došli smo danas do toga da pričamo o nepriznavanju izbora. Stvari se menjaju, i to je dobro.
Siguran sam da će Vučić bežati što dalje od izbora kako bi probao da konsoliduje svoju kriminalnu organizaciju sa jedne strane, a, sa druge, kako bi proizveo što više podela na antirežimskoj strani. Mislim da smo propustili šansu da se bolje svi zajedno organizujemo i to mu ne dozvolimo
Kako ste protumačili čarter-let iz Beograda, a kako poruke koje su zvaničnici EU i evropskih država uputili predsedniku Srbije u Tivtu? Kako se u njih uklapa non-pejperMerca i Makrona, koji predviđa postepenu integraciju, ali i reverzibilnost procesa?
Dobra vest je što postoji velika politička spremnost da dođe do proširenja EU, a loša to što Vučić čini sve da se ta šansa propusti. Što se ZLF tiče, naš cilj je punopravno članstvo, prave istinske reforme, a ne deklarativno mahanje EU zastavom. Od EU integracija apsolutno nema ništa dok je SNS na vlasti jer ako sprovedu reforme onda neće moći ni da kradu izbore, ni da kontrolišu medije, a ni da drže svoje kriminalce van zatvora. I to je svima jasno. Naravno da postoje interesni krugovi kojima je stalo samo do poslova sa ovim režimom i to ne treba ignorisati, ali nama je stalo do reformi i zato tražimo saveznike tamo gde možemo. I tu vidim značajno drugačije ponašanje Nemačke i Francuske. Ako govorimo o zemljama-članicama, pohvalio bih i stavove Švedske koja je deo sredstava namenjenih korumpiranim institucijama prenamenila i uputila ga borcima za demokratiju u Srbiji, medijima i organizacijama civilnog društva. Zahtevaćemo i od drugih slične poteze.
Da li predsednik sve glasnije i više igra na kartu autokratskih država (Izrael, Kina, SAD, donedavno i Rusija) van Evrope i da li je to za režim održivo rešenje u slučaju raskidanja s EU?
Evrointegracije su već zaustavljene. Sada ne govorimo više o stagnaciji, nego o pogoršanju stanja. I to je nešto što je očigledno, samo je pitanje koliku će to štetu napraviti budućem pokretanju ovog procesa. Vučić je uvek igrao na kartu stabilokratije, a kada mu se poljulja sistem, on izazove incidente u okolini i nudi se kao spasilac. To je predugo prolazilo, ali čini mi se da dolazi novo vreme u kome mu se takvo ponašanje neće tolerisati od strane najviših EU krugova. Što se nas tiče, iskoristićemo sve mostove ka EU institucijama koje smo godinama gradili da mu tako nešto ne dozvolimo.
Predsednik je, s druge strane, pre Samita EU–Zapadni Balkan rekao da će „svima (tamo) reći sve u lice“, da bi nedavno građanima poručio „verujte nam, znamo šta radimo“. S jedne strane – busanje u grudi ka spolja, a s druge umirivanje iznutra, uz kampanje blaćenja protivnika. Imaju li vlasti novi potez kojim bi mogli da povrate ne samo uzdrmani rejting, nego i reputaciju, poput Ekspa, beogradskog metroa?…
Kada čujem ove reči prosto ne mogu da ne odgovorim da se radi o jednom najobičnijem folirantu, kukavici i prevarantu koji se u grudi busa samo pred kontrolisanim medijima sa nameštenim pitanjima. To su ljudi koji su spremni da nas zaduže toliko da nam ni deca nikada ne otplate dugove njihovog ostanka na vlasti. Nažalost, uvek ima spremnih da zbog unosnih poslova poput Ekspa, prodaje rafala, učešća u poslovima izgradnje metroa ili moguće izgradnje nuklearnih elektrana, prosto okrenu glavu na drugu stranu. Ali radićemo i na tome da njihovoj javnosti predočimo tu toleranciju na korupciju i kriminal koju pokazuju u našoj zemlji i otežamo im na sve načine takvo ponašanje.
Uradili smo veliki posao kada je reč o promeni odnosa EU prema režimu u Srbiji. Od toga da je Ursula fon der Lajen nazivala Vučića šampionom evrointegracija, došli smo danas do toga da pričamo o nepriznavanju izbora
Još jedan važan podatak, koji može uticati na međunarodnu javnost, jeste činjenica da je u Nemačkoj u javnosti otvoreno pitanje korupcije na Ekspu. Ja sam lično pisao prethodnom nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da ga na to upozorim i zbog toga me je tužio Milenijum tim. Danas mi vidimo povećano interesovanje upravo za tvrdnje koje sam izneo Šolcu i čini mi se da će Vučićeva želja da završi Ekspo pre izbora isto igrati ulogu u datumu raspisivanja izbora.
Da li protivrežimski blok može da računa na širenje podrške među građanima, i, ako da, kako? Da li trenutno uopšte ima mesta plasirati svoj program pored zahteva za smenom režima? Koliko je to izazov za organizacije?
Ne bih u ovom trenutku preuzimao na sebe da govorim o drugim organizacijama i blokovima. Što se ZLF tiče, smatramo da je pažnja javnosti potpuno s pravom najviše usmerena na rušenje ovog režima, ali nama je važno da znamo i kakvu to Srbiju želimo nakon smene vlasti. Mi imamo plan za dan posle i planiramo da taj plan promovišemo i u toku i nakon smene vlasti. Neke od ključnih tema su smanjenje troškova života, cena hrane i stanovanja, borba protiv korupcije, borba za čist vazduh i vodu, dostojanstvo rada, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, demokratizacija investiranja i evropske vrednosti.
Na vlasti su ljudi koji su spremni da nas zaduže toliko da nam ni deca nikada ne otplate dugove njihovog ostanka na vlasti. Nažalost, uvek ima spremnih da zbog unosnih poslova poput Ekspa, rafala, beogradskog metroa ili moguće izgradnje nuklearnih elektrana, prosto okrenu glavu na drugu stranu
Od februara 2022. se govori da Srbija više neće moći da sedi na dve stolice, da evrointegracije moraju da budu prioritet, uz jačanje vladavine prava… da li SNS-ov režim ima reformski potencijal da se odredi u skladu s deklarisanom željom da se uđe u EU, makar i iznuđeno, u trećem poluvremenu?
Mislim da ne, ali mogu da odugovlače i izbegavaju posledice plaćajući za to na ovaj ili onaj način. Kao što smo pomenuli, nekada je to unosnim poslovima, nekada je povlačenjem nekih baš problematičnih zakona, poput Mrdićevih, ali nikada stvarnim reformama koje bi mogle da ih ugroze.
Veselin Milić je oslobođen optužbi, a do objavljivanja ovog broja će možda biti pušten i na slobodu. Očekujete li da se na kraju njemu desi isto što i Kokezi, Nebojši Stefanoviću i drugim „iskliznućima“ vlasti?
Koliko god se trudili da to sakriju, režim polako gubi konce i ne može sopstvene obračune da drži dalje od javnosti. Mafijaška ubistva u kojima policija direktno učestvuje i serijsko paljenje lokala Molotovljevim koktelima ne deluje baš kao da se radi o nekom monolitnom sistemu već pre o bandi koja se dokopala vlasti. Iskreno ne znam šta će biti sa Milićem, ali verujem da će ovo društvo dotaknuti novo dno ako se izvuče od odgovornosti.
Pa opet, sve vreme pričamo o izborima, iako njihov datum još nije ni na vidiku. S obzirom na sve bliže redovne predsedničke izbore, kako očekujete da će se rasplesti klupko plebiscita i datuma? Nalazi li se vlast u bezizlaznoj situaciji, s obzirom na političku, kadrovsku, a bogami i u javnosti utišanu ekonomsku krizu, premda predsednik tvrdi da nam nikad nije bilo bolje?
Siguran sam da će Vučić bežati što dalje od izbora kako bi probao da konsoliduje svoju kriminalnu organizaciju sa jedne strane, a, sa druge, kako bi proizveo što više podela na antirežimskoj strani. Mislim da smo propustili šansu da se bolje svi zajedno organizujemo i to mu ne dozvolimo. Voleo bih da je bilo koordinacije da se napravi što veći pritisak i raspišu izbori što pre da mu se ne bi dozvolilo da kupuje vreme i nastavlja represiju, zatim da izaziva podele i pokuša da nekako zadrži pad podrške. Bez obzira na to, ja sam optimista i mislim da ćemo uspeti da oslobodimo Srbiju ove pošasti, a tada kreće pravi posao izgradnje novog društva. Zato je nama u ZLF-u toliko važno da pored smene vlasti govorimo i o pitanjima koja se tiču običnog života građana, zagađenja, troškova života, korupcije i kriminala, jednakosti i solidarnosti.
