Kako smo ponovo stigli do tog stepena društvene regresije kada se sa vrha vlasti opet mogu čuti Domanovićeve Stradije vredne najave o novim zakonima koji zabranjuju policiji da obezbeđuje kriminalce, pitanje je sociološko-istorijsko i fenomenološko. Odgovor jednim delom daje analiza ubistva u restoranu „27“ na Senjaku, kao zgusnuta slika šire stvarnosti, gde su se 12. maja za istim stolom srela i sukobila dva kontroverzna biznismena bliska vlasti – Saša Vuković Boske i Aleksandar Nešović, od kojih je jedan imao, a drugi je tražio (ali nije dobio) policijsko obezbeđenje, i stradao je onaj potonji.
Drugi deo odgovora na pitanje zašto je u Srbiji tako popularno imati obezbeđenje policije, nude sagovornici Radara koji ukazuju na jednu suštinsku odrednicu poretka u državi i nepisano pravilo u svetu kriminala: da se na neprijatelje ne puca u prisustvu policije.
„Nezvanično“ obezbeđenje
Dvojica policajaca Dušan V. i Miloš J. iz obezbeđenja Vukovića koji se sumnjiči da je 12. maja usmrtio Nešovića, bili su pripadnici Jedinice za zaštitu – JZZ. Ova jedinica, koja se često meša za JZO (štiti državne funkcionere i objekte) bavi se zaštitom učesnika u krivičnom postupku, bitno je manja sa oko 50 pripadnika i zbog osetljivosti njen komandant je odgovoran neposredno direktoru policije. Dodeljivanje statusa zaštićenog lica odobrava Komisija za sprovođenje programa zaštite koju sačinjavaju delegirani sudija Vrhovnog suda, tužilac Vrhovnog tužilaštva i komandant JZZ, sa zamenicima. Po zakonu zaštićeni mogu biti osumnjičeni, okrivljeni, svedoci saradnici, svedoci, oštećeni, veštaci i stručna lica, odnosno bliske osobe za koje učesnik u krivičnom postupku zahteva uključenje u program zaštite.
Vrhovni sud nije odgovorio na upit Radara da li je Komisija za sprovođenje programa zaštite Saši Vukoviću dodelila obezbeđenje JZZ po zakonu, a izvori našeg lista ukazuju da je mnogo veća verovatnoća da su ova dvojica pripadnika policije Vukovića obezbeđivali „nezvanično“.
Do zaključenja ovog izdanja MUP je takođe ostao nem na naš upit povodom informacije da je Nikola Mirić iz Obrenovca, koga su pod sumnjom da je pripadnik „kavačkog klana“, februara ove godine uhapsili pripadnici Uprave kriminalističke policije, pobegao iz zaštićenog stana koji je obezbeđivala JZZ. Prema pouzdanim informacijama, načelnik UKP Marko Kričak pozvao je 10. februara glavnog tužioca JTOK Mladena Nenadića sa saradnicima u Policijsku upravu za grad Beograd, posle Mirićevog hapšenja, zbog sumnji da je učestvovao u aktivnostima organizovanog kriminala, odnosno njegovog saslušanja. Prema saznanjima Radara Mirić je potom smešten u siguran stan u blizini Ade Ciganlije, pod zaštitom JZZ, odakle je pobegao 18. aprila ove godine. Neposredno potom, 20. aprila na urgenciju načelnika UKP smenjen je komandant JZZ Goran Živković, a postavljen potpukovnik Radoje Vasojević, ranije vođa tima u dokazano lojalističkoj Policijskoj brigadi.
„Suština je da kriminalci, makar do sada, nisu imali običaj da pucaju na svoje suparnike koji imaju policajce za telohranitelje“, govori izvor Radara iz beogradskog tužilaštva upućen u procedure dodeljivanja statusa zaštićenih u krivičnom procesu: „To je ujedno jedan od najvažnijih argumenata zbog kojih se odlučuju da ih obezbeđuje upravo policija, naravno nelegalno. Sa zakonskim programom zaštite bilo je od početka puno problema, jer su neka od štićenih lica sama kršila mere zaštite, konstantno se dekonspirisala, ili se čak vraćala starom zanatu.“
MUP nije odgovorio na naš upit povodom informacije da je Nikola Mirić iz Obrenovca, koga su pod sumnjom da je pripadnik „kavačkog klana“, februara ove godine uhapsili pripadnici Uprave kriminalističke policije, pobegao iz zaštićenog stana koji je obezbeđivala JZZ
Ručak Đure Macuta
Ostaje da se vidi da li će zbog, kako tvrdi Više javno tužilaštvo, učešća pripadnika JZZ u događajima vezanim za ubistvo Aleksandra Nešovića i novi komandant JZZ Radoje Vasojević biti smenjen ili možda uhapšen, poput načelnika interventne jedinice, ili beogradskih konobara i vlasnika restorana, zbog neprijavljene pucnjave u lokalu „Stake and Wine“ u Bulevaru oslobođenja, početkom novembra 2025. godine.
Suština je da kriminalci, makar do sada, nisu imali običaj da pucaju na svoje suparnike koji imaju policajce za telohranitelje. To je ujedno jedan od najvažnijih argumenata zbog kojih se odlučuju da ih obezbeđuje upravo policija, naravno nelegalno, kaže izvor Radara iz beogradskog tužilaštva
Nejasno je i da li će predsednik Vlade Srbije Đuro Macut biti saslušan u svojstvu građanina budući da je, prema brojnim javno izrečenim tvrdnjama, premijer ručao u restoranu „27“, dan posle ubistva, a ove informacije nikada nije demantovao. Iz kabineta predsednika Vlade nije odgovoreno na naš upit da potvrde ili demantuju ove tvrdnje, te da li je neko iz obezbeđenja premijera pozvan na odgovornost zbog ovog skandaloznog propusta.
Igrom slučaja, lično obezbeđenje premijera moglo je imati uvid i u prethodnu pucnjavu u restoranu „Steak and Wine“ zbog koga su pola godine kasnije uhapšeni komandant Interventne jedinice 92 Dušan Ninković i njegovi saradnici. Naime, kako saznaje Radar, službeni stan predsednika Vlade, koji je pod danonoćnim obezbeđenjem, nalazi se u neposrednoj blizini mesta događaja, kao i Osnovna škola „Karađorđe“ koja je u višedecenijskom sporu sa pomenutim ugostiteljskim objektom.
Nejasno je da li će premijer Đuro Macut biti saslušan u svojstvu građanina budući da je prema brojnim javno izrečenim tvrdnjama ručao u restoranu „27“, dan posle ubistva Nešovića, a ove informacije nikada nije demantovao
Naš izvor na pitanje da li je pratnja predsednika Vlade morala da utvrdi da li je bezbedno da on tog dana poseti restoran „27“, ukazuje da to nije njihov posao, već ljudi koji su zaduženi za njegovu kontraobaveštajnu zaštitu:
„Prethodnica koja ulazi u neki lokal pre premijera obavlja samo situacioni, vizuelni pregled gostiju, odnosno ko je tu i šta se događa, koliko gostiju ima, ko su gosti, da li ima osoba iz kriminogenog miljea, da li ima zakazanih proslava, da li postoje problemi sa hranom, ima li novih konobara i osoblja“, ističe naš sagovornik koji je insistirao na anonimnosti. Praksa je, kako saznajemo, da se proveravaju vozila koja su tu parkirana i utvrđuje čija su, koji su alternativni izlazi ukoliko ih ima, pozicija stola za štićena lica, zatim dvorište i vizuelni pristup licima dok su u lokalu, pozicija obezbeđenja, pa put do najbliže zdravstvene ustanove i najbliže stanice policije.
„Kontraobaveštajna zaštita se radi po dubini, kroz razmenu operativnih informacija u sadejstvu sa MUP, BIA, VOA i VBA“, nastavlja izvor Radara. „Tako bi trebalo da bude, pod uslovom da među ovim službama uopšte ima koordinacije. Postoji delimično opravdanje da tada službe možda još nisu bile upoznate sa događajem, pa nije ni bilo razloga da se izbegava restoran. Ipak, tu kao što vidimo nije dolazio baš ’običan svet’ već su ga posećivali zvaničnici i diplomate, ali i kriminalci. Taj posao operativne analitike podrazumeva veliko znanje i iskustvo, a izgleda da ga rade ljudi bez adekvatnog iskustva, kojima su podeljeni činovi i radna mesta.“
Namera ili sistemski propust
Vladimir Janković, potpukovnik policije iz Valjeva koji je dao otkaz MUP zbog pritisaka da uhodi svoje bližnje na građanskim protestima, kaže za naš magazin da se sada umesto činjenica o ozbiljnom zločinu koji se dogodio, javnosti nameće diskusija na temu da li policajci mogu obezbeđivati lica iz kriminogene sredine, čime se odgovornost prebacuje na pojedince, umesto na sistem koji im je to omogućio:
„Naravno da je policajcima zabranjeno da se bave takvim poslovima i naravno da su oni upoznati sa ovom zabranom“, ističe Janković i dodaje: „Policajcima je zabranjeno da obavljaju bilo kakvu delatnost van službe kojom bi mogli komercijalizovati ili unovčiti znanja i veštine koje su stekli u službi. Zakon o policiji to naziva delatnostima nespojivim sa policijskim poslovima. Lista poslova i delatnosti koji su nespojivi sa policijskim poslovima nikada nije sastavljena, što je bila obaveza ministra unutrašnjih poslova koji je to trebalo da uradi podzakonskim aktom.“
Policajcima je zabranjeno da obavljaju bilo kakvu delatnost van službe kojom bi mogli komercijalizovati ili unovčiti znanja i veštine koje su stekli u službi. Lista poslova koji su nespojivi sa policijskim nikada nije sastavljena, što je bila obaveza ministra unutrašnjih poslova
Vladimir Janković
Janković naglašava da policajcima ne samo da je zabranjeno da obezbeđuju lica iz kriminogene sredine, već im je zabranjeno da obezbeđuju i lica koja to nisu, dakle obične građane, a ovo iz razloga što policijski službenici imaju nesmetan pristup elektronskim evidencijama MUP-a gde postoji realna opasnost da bi podatke iz tih evidencija mogli koristiti ili zloupotrebiti radi obavljanja delatnosti obezbeđenja pojedinaca. Prema njegovim rečima, policajci van službene dužnosti ne smeju zloupotrebljavati službeno oružje, municiju i drugu opremu za rad radi obavljanja delatnosti privatnog obezbeđenja.
„U konkretnom slučaju nisu jasni motivi i razlozi zbog kojih su se policajci zatekli u društvu lica osumnjičenog za ubistvo. Da li su oni bili prisutni kao pojedinci ili kao deo organizovane akcije MUP-a, odgovor na ovo pitanje moglo bi dati jedino nadležno tužilaštvo koje vodi postupak“. ističe Janković. „Ako su policajci zaista vršili delatnost obezbeđenja, i ako su to činili samostalno, kao deo dodatnog rada za koji su bili plaćeni od strane lica koje ih je angažovalo ili su od njega ostvarivali drugu korist, to bi bio ozbiljan sistemski propust. Ukoliko su tražili dozvolu, pa im je ista data, to bi govorilo o teškoj nekompetentnosti rukovodioca ili bi ukazivalo i na njegovo učešće u ovakvim protivpravnim aktivnostima. Sa druge strane, ako nisu tražili dozvolu, onda je zakazao ceo bezbednosni aparat jer se tada ne bi radilo o pojedinačnim slučajevima, već o čitavim grupama ili formacijama policije koje su angažovane na zaštiti kriminalaca.“
Dok traju hapšenja policajaca, a potencijalni svedoci beže iz sigurnih stanova, MUP Srbije raspisao je prošle nedelje oglase za prijem u desetkovane sastave jedinica JZO i SAJ. Kao što je to već uobičajeno, zahtev da kandidat nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi krivični postupak zamenjen je nemuštom formulacijom „da ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje posla policajca“. Ma šta to u praksi značilo.
