Jutro 11. juna 2026. unelo je pometnju među briselske dopisnike kakva se ne viđa često. Dva ugledna medija objavila su potpuno različite interpretacije istog dokumenta. Fajnenšal tajms pisao je da Francuska i Nemačka razmatraju razvlašćivanje diplomatske službe Evropske unije i oduzimanje nadležnosti njenoj šefici Kaji Kalas. Nekoliko sati kasnije, Rojters je javio da Pariz predlaže reformu kojom bi uloga Kaje Kalas bila ojačana i proširena na trgovinu i ekonomski razvoj. Isti dokument, isti razgovori, a dva suštinski različita zaključka.
Ursula fon der Lajen već duže vreme vodi tihi rat sa visokom predstavnicom oko pitanja nadležnosti. Fajnenšel tajms često služi kao kanal preko kojeg njeno okruženje šalje poruke u javnost. Vest koju je taj list istakao bila je tek jedna od tri opcije pomenute u francuskom dokumentu. Treća, prema kojoj bi Kalas postala prva izvršna potpredsednica Komisije zadužena za spoljne odnose, trgovinu i razvoj, ostala je van naslova. Teško je poverovati da je reč o slučajnom previdu.
Ursulin rat
Dokument koji je potekao od francuske strane, a koji, prema diplomatskim izvorima, nije odobrio francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro niti predstavlja zvaničan stav Pariza, predviđa tri moguća pravca reforme Evropske službe za spoljne poslove. Prvi podrazumeva njeno potčinjavanje Evropskoj komisiji, drugi prebacivanje ključnih nadležnosti na Savet EU, a treći jačanje položaja same Kalas u okviru postojećeg sistema.
Na sastanku ministara spoljnih poslova EU na Kipru, Kalas je izjavila da su pred ruskim pretnjama sve evropske ambasade ostale u Kijevu dok su se Amerikanci povukli, iako je američko predstavništvo nastavilo sa radom
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) nastala je kao pokušaj da EU konačno progovori jednim glasom. Danas zapošljava oko 5.000 ljudi, raspolaže budžetom od približno milijardu evra godišnje i ima više od 140 delegacija širom sveta. Ipak, iza impresivnih brojki krije se suštinsko ograničenje: nijedna važna odluka ne može biti doneta bez saglasnosti svih 27 država članica. Još pre nego što je počela sa radom, ova institucija bila je predmet kompromisa koji su je unapred oslabili.
Ni Kaja Kalas nije bez odgovornosti za probleme u kojima se našla. Tokom razgovora sa meksičkim zvaničnicima uporedila je odnos Izraela prema Palestincima sa sistemom aparthejda u Južnoj Africi. Takav stav nije prethodno usaglašen sa državama članicama, pa su ga Nemačka i Francuska odbacile kao lični, a ne evropski. Na sastanku ministara spoljnih poslova EU na Kipru izjavila je da su pred nedavnim ruskim pretnjama sve evropske ambasade ostale u Kijevu dok su se Amerikanci povukli, iako je američko predstavništvo nastavilo sa radom. Negativne izjave o Kini, date bez prethodnih konsultacija sa ključnim evropskim prestonicama, dodatno su pojačale tenzije.
U trenutku kada se Evropa suočava sa Trampovim pritiscima, ratom u Ukrajini, krizom na Bliskom istoku i usponom Kine, dodatno slabljenje sopstvenih diplomatskih kapaciteta značilo bi da sama sebi vezuje ruke
U diplomatskim krugovima sve češće se može čuti primedba da Kalas nastupa kao premijerka Estonije, a ne kao osoba koja treba da usaglašava interese 27 članica. S druge strane, Poljska, baltičke i skandinavske države predstavljaju njene najpouzdanije saveznice. Podele, dakle, nisu nastale sa Kalas i neće nestati njenim odlaskom.
Uvođenje kvalifikovane većine
Pravi zaključak, koji retko ko želi da izgovori naglas, jer podrazumeva političku hrabrost koja nacionalnim vladama manjka godinama unazad, jeste da bez uvođenja kvalifikovane većine u odlučivanju o spoljnoj politici, svaka reorganizacija EEAS-a ostaje kozmetička promena. U trenutku kada se Evropa suočava sa Trampovim pritiscima, ratom u Ukrajini, krizom na Bliskom istoku i usponom Kine, dodatno slabljenje sopstvenih diplomatskih kapaciteta značilo bi da sama sebi vezuje ruke. Ako EEAS ne funkcioniše kako bi trebalo, odgovor nije njegovo razvlašćivanje, već stvaranje uslova da konačno radi ono zbog čega je osnovan.
