Godine 1977, nadomak Šolea u Francuskoj, u malom mestu po imenu Lezepes, tada 27-godišnji student Filip de Vijer nabasao je na ruševinu starog dvorca iz doba Renesanse. Inspirisan otkrićem, napisao je priču o porodici Mopije, oslikavajući njihovu istoriju od tog doba pa sve do Drugog svetskog rata. Tako je nastala ideja za ono što će kasnije postati Le Puy du Fou, lanac tematskih parkova koji svake godine poseti više od dva miliona ljudi.
Za razliku od Diznilenda, sa kojim ga mnogi porede, ovaj park u sebi nema klasične vožnje rolerkosterom ili meet‘n‘greet događaje sa poznatim izmišljenim likovima poput Mikija Mausa. Le Puy du Fou („bukvino brdo“ na starofrancuskom) se trudi da, kroz svoj spektakl, dočara posetiocima istorijske momente i ostavi emotivan utisak na njih, stvarajući konekciju između prošlosti i sadašnjosti.
Mišel Vovel, specijalista za Francusku revoluciju na Sorboni i komunistički aktivista je za francuski časopis Mond diplomatik izjavio da parkovi prikazuju „zastareo pogled na prošlost“ i da de Vijer „preoblikuje i koriguje“ identitete francuske istorije.
Filip de Vijer je danas francuski političar, nekadašnji sekretar za kulturu u vladi Žaka Širaka, osnivač Pokreta za Francusku i istaknuta ličnost francuske krajne desnice. Kao pokretačka snaga asocijacije Le Puy du Fou, bio je glavni kreativni motor organizacije sve do 2004. godine, kada je celokupno nasledstvo predao sinu Nikolasu, koji je i danas na čelu asocijacije.
Desničarenje Filipa de Vijera nije uspelo da se ne okrzne o njegov rad sa istorijskim predstavama. Atrakcije zabavnog parka su, kroz svoj dosadašnji rad, bile neretko optuživane za revizionizam, političku i nacionalističku propagandu i pseudonaučne poglede na istoriju Francuske. Mišel Vovel, specijalista za Francusku revoluciju na Sorboni i komunistički aktivista je za francuski časopis Mond diplomatik izjavio da parkovi prikazuju „zastareo pogled na prošlost“ i da de Vijer „preoblikuje i koriguje“ identitete francuske istorije.
Jedan od glavnih pokazatelja ove perspektive je priča o regionu Vandeja, u zapadnoj Francuskoj, gde je tokom Francuske revolucije došlo do ustanka protiv Republike. Umesto složenog građanskog rata sa različitim grupama, interesima i stavovima, Le Puy du Fou nudi priču o narodu koji brani svoju večni identitet i tradiciju od spoljnog neprijatelja. Park prikazuje ustanak kroz priču o katoličkom, tradicionalnom i ruralnom stanovništvu koje se suprotstavlja revolucionarima.
Vovel na tu temu dodaje: „Za Francuze, koji su često gubili osećaj za sopstvene istorijske orijentire, i koji zaziru i od nasilja, ali i od promena kojih se plaše, i koji nastoje da pronađu svoje korene, to kako je Filip de Vijer predstavio Vandeju, kao aspekt identiteta, postaje zgodan oslonac.“
Konstantin Malofejev, ruski medijski mogul, je sa Le Puy du Fou 2014. godine planirao tematski park „Cargrad“ (Tsargrad). Malofejev i njegov biznis padaju na udar sankcija Evropske unije, zbog podrške ruskoj agresiji u Ukrajini. Le Puy du Fou tvrdi da je u tom momentu počeo da napušta projekat, iako dokumenti Gardijana tvrde drugačije
Pored svega, postavlja se i pitanje korišćenja reči „genocid“, koja je prisutna u pričama tematskog parka. U njihovom narativu, revolucionarna represija nad Vandejcima dobija karakter istrebljenja jednog naroda. Međutim, postoji veliko neslaganje među istoričarima današnjice oko toga da li je cilj bio sistematsko uništenje „naroda Vandeje“. Jer, rat je bio građanskog karaktera, a Vandejci nisu bili jedan homogeni narod, pa bi bilo teško dokazati da je postojala težnja ka istrebljenju jedne etničke ili nacionalne grupe, što bi odgovaralo modernom konceptu genocida.
Kontroverze koje prate Le Puy du Fou nisu samo u istorijskoj slici koju plasira publici. Iza kulisa, krije se klasično savremena priča o poslovanju kompanije, vezama sa političkim figurama u inostranstvu i pokušajima da svoj proizvod plasira na inostrano tržište.
Konstantin Malofejev, ruski medijski mogul, veoma blizak Kremlju i izrazito nacionalistički nastrojen, zajedno je sa Le Puy du Fou 2014. godine planirao tematski park u Rusiji, prema dokumentima do kojih je došao Gardijan. Jedan od parkova je trebalo da bude nazvan „Cargrad“ (Tsargrad), po njegovoj medijskoj imperiji. Međutim, 2014. godine Malofejev i njegov biznis padaju na udar sankcija Evropske unije, zbog podrške ruskoj agresiji u Ukrajini. Le Puy du Fou tvrdi da je u tom momentu počeo da napušta projekat, iako je Gardijan pronašao dokumente koji sugerišu da je saradnja između francuske kompanije i ruskog oligarha nastavljena još najmanje godinu dana, do avgusta 2015.
Kompanija je pokušala da ostvari manevar i u Šangaju, najvećem gradu Kine. Premijera predstave City of light otvorena je 28. maja 2024. godine
Navodi se i da su ljudi iz Le Puy du Fou pokušavali da nađu način kako da reorganizuju projekat tako da se smanji uticaj sankcija. Pominje se mogućnost korišćenja ofšor kompanije, kako bi Malofejev ostao povezan sa vlasništvom. Ipak, britanski list naglašava da ne postoje konkretni dokazi da je taj plan zapravo sproveden u delo, ali postoje dokumenti koji ukazuju na nastavak poslovanja sa Malofejevim ljudima. Le Puy du Fou negira bilo kakve optužbe za kršenje evropskog ili francuskog zakona, kao i optužbe da je poslovala sa licima pod sankcijama.
Rusija nije jedina lokacija gde je Le Puy du Fou testirala svoje poslovne kapacitete. Kompanija je pokušala da ostvari manevar i u Šangaju, najvećem gradu Kine. Premijera predstave City of light otvorena je 28. maja 2024. godine. Predstava je bila smeštena u Šangaju tridesetih godina prošlog veka, a posetioci su imali priliku da se kreću kroz impresivnu scenografiju, dok glumci izvode borbe, muzičke numere i druge scene.
Ipak, ono što posebno privlači pažnju ovde je ko je zapravo imao poslednju reč kada se radi o scenariju. Priča iza tematskih predstava jedan je od najvažnijih, ako ne i najvažniji deo celog nastupa. Le Puy du Fou je, kako navodi Gardijan, imao uvid u to da će kontrolu nad konačnim sadržajem scenarija imati kineske vlasti. Oni su bili svesni toga da Peking mora da odobri scenario, i to su prihvatili kao deo uslova poslovanja u Kini.
Le Puy du Fou negira ove tvrdnje. Kompanija izričito tvrdi da nijedan kineski zvaničnik niti institucija nisu pisali niti imali kontrolu nad njihovim scenarijima. Njihovo objašnjenje je da u Kini, kao i u drugim zemljama, postoji zakonska procedura prethodnog odobravanja i da scenariji moraju da budu dostavljeni nadležnim organima.
Le Puy du Fou je, kako navodi Gardijan, imao uvid u to da će kontrolu nad konačnim sadržajem scenarija imati kineske vlasti. Oni su bili svesni toga da Peking mora da odobri scenario, i to su prihvatili kao deo uslova poslovanja u Kini.
Uprkos navedenim kontroverzama, Le Puy du Fou nastavlja da ostvaruje svoje globalne ambicije. Tematski park u Španiji, otvoren 2021, u cvetanju je, a trenutno su u zaletu da pokore Veliku Britaniju.
Ostaje da se vidi da li će Oksford dočekati Le Puy du Fou raširenih ruku, ili će britanska publika, poput francuskih i kineskih kritičara pre nje, prepoznati politiku ispod scenografije i pirotehnike.
