Priča se da je prošle godine predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp objavu uvođenja carina, tzv. „Dan oslobodjenja“, odložio za jedan dan jer nije želeo da njegova neustavna trgovinska „urgentna intervencija“ zazvuči kao prvoaprilska šala. Ove godine, Tramp se oglušio o kalendar obraćanjem naciji 1. aprila, veličajući još jedan neustavan akt – rat s Iranom pokrenut bez odobrenja Kongresa.
Oba poteza imaju mnogo toga zajedničkog. Ne samo da se ne obaziru na zakon, nego još i pokušavaju da probodu kolac pravo kroz srce međunarodnog poretka. Prošlogodišnji carinski šok za metu je imao na pravilima utemeljeni globalni trgovinski sistem koji su uspostavile upravo SAD. Ovogodišnji vojni šok usmeren je na Bliski istok, već dugo najnestabilniji deo sveta.
Iako je pretrpeo obezglavljivanje rukovodstva i značajna oštećenja u američko-izraelskoj vazdušnoj kampanji, Iran i dalje zadržava veliku stratešku prednost zahvaljujući čvrstom stisku nad Ormuskim tesnacom
Tramp se na ove neodgovorne poteze odlučio ne obazirući se posledice koje će verovatno imati. I oba mu se obiše o glavu, bez greške. Uprkos nebeski visokim „recipročnim“ carinama uvedenim trgovinskim partnerima koji navodno zloupotrebljavaju Ameriku, američki trgovinski deficit je u 2025. dostigao novi rekordni nivo. I uprkos svom tom busanju u grudi o potpunom razaranju iranske vojne sile, iranske rakete nastavljaju da prave haos na Bliskom istoku, dok je strateška kontrola Teherana nad Ormuskim tesnacom dovela do najvećeg naftnog šoka svih vremena.
Usred ovih neuspeha, Tramp se usredsredio na stabilizovanje odnosa i izgradnju poverenja sa Kinom, najimpozantnijim strateškim konkurentom Amerike. To znači da se preko mere trudi da spasi predstojeći samit sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji bi, kako trenutno stvari stoje, trebalo da bude održan 14-15. maja. Nakon što je sastanak već jednom odložio zbog komplikacija izazvanih njegovim ratom po izboru, Tramp je toliko očajan da postigne dogovor sa svojim „dobrim prijateljem“ da je nedavno u znak dobre volje kineskoj strani izručio jednog krijumčara i trgovca drogom. Drugi pak tvrde da je satnica samita produžena kako bi se Trampu omogućilo da trijumfalno otputuje u Peking nakon što proglasi pobedu nad Iranom.
Koji god da je razlog, Amerika će se na samitu naći u izrazito nepovoljnom položaju. Trampu je pobeda potrebnija nego Siju. Kineski lider je sasvim zadovoljan da se povuče i posmatra kako se njegov američki kolega ponižava.
Dublja perspektiva može se naći u savetima Sun Cua, slavnog ratnika i filozofa drevne Kine. U knjizi Umeće ratovanja, Sun Cu naglašava: „Kada je tvoja strategija duboka i dalekosežna (…) možeš da pobediš i pre nego što uopšte uđeš u borbu“. To se svakako može primeniti na Sija i njegovu spremnost da posmatra, umesto da kontrira svom protivniku. Isto tako se može primeniti i na Trampa i njegov nedostatak razmišljanja unapred kada je proglasio lažnu trgovinsku urgentnu situaciju i započeo nezakonit rat.
Iran, s druge strane, razume važnost strategije. Iako je pretrpeo obezglavljivanje rukovodstva i značajna oštećenja u američko-izraelskoj vazdušnoj kampanji, Iran i dalje zadržava veliku stratešku prednost zahvaljujući čvrstom stisku nad Ormuskim tesnacom. Pravo pitanje je zašto SAD to blagovremeno nisu shvatile.
Dovoljno je pogledati novu Strategiju nacionalne bezbednosti koju je Trampova administracija objavila krajem prošle godine. Reč „Iran“ se u tom dokumentu od 29 strana pominje samo tri puta. Naravno, Trampova kratkovida opsesija taktikama potpunog uništenja takođe je možda imala veze s tim. Ali zašto Tramp nije razmišljao strateški pre nego što je delovao impulsivno?
Odgovor se može naći u naglasku koji Sun Cu stavlja na važnost saveta. Tramp deluje povodeći se vlastitim hirovima. Želi da bude okružen ulizicama, umesto poštenim posrednicima spremnim da onima na vlasti kažu istinu u lice. Prezriv prema stručnjacima, Tramp je izjavio kako će rat okončati „kad to oseti u svojim kostima“. Sun Cu, zalažući se za disciplinu i razum, piše: „Proceni prednosti prihvatanja saveta, a onda u skladu s tim strukturu svojih snaga (…) postavi strateški, na osnovu onoga što će ti doneti prednost“.
Fokusiran na sklapanje nagodbi, Tramp ne poseduje ni trunku sposobnosti za strateško razmišljanje. On potencira broj ratova koje je navodno okončao (deset, prema njegovom najnovijem prebrojavanju), prihode od carina (navodno iz inostranstva) i preuveličane iznose investicija na koje su druge zemlje navodno obavezale za obnovu američkih kapaciteta. Bez obzira na to što su sve te tvrdnje fikcija – one su sada duboko ukorenjene u jevanđelju MAGA pokreta i njegovog lidera.
Nasuprot tome, Si predstavlja tradiciju koja potiče još od Sun Cua i strategiju uzdiže na najviši nivo. Iako to ne funkcioniše uvek savršeno za Kinu – i sam imam određene rezerve u pogledu efikasnosti njene aktuelne strategije ekonomskog rebalansa – kinesko rukovodstvo zaslužuje veliko priznanje za značaj koji pridaje strateškom razmišljanju.
Majski samit Sija i Trampa poprima obrise istorijskog nesklada između stratega koji razmišlja dugoročno i lažnog proroka koji veliča svoje navodne uspehe. Tramp će, kao i uvek, ispredati priču punu laži i iskrivljavanja, čime će samo potcrtati kontrast između Umeća pregovaranja i Umeća ratovanja. Perspektiva Sun Cua bi insistirala na tome da „pobeđuje onaj ko ima više strateških faktora na svojoj strani“.
Prestojeći samit poprima obrise istorijskog nesklada između stratega koji razmišlja dugoročno i lažnog proroka koji veliča svoje navodne uspehe. Tramp će samo potcrtati kontrast između Umeća pregovaranja i Umeća ratovanja
Tokom dve uzastopne godine Tramp je napravio ogromne i nezakonite političke brljotine. Već sada brinem šta bi moglo da usledi u 2027. Do tada će, ako su trenutna istraživanja javnog mnjenja ikakav pokazatelj, Trampova MAGA frakcija izgubiti kontrolu nad bar jednim domom Kongresa, a američki tip autokratije će, nadamo se, krenuti da opada. Ali nepopularan, besan i osvetoljubiv predsednik ližaće rane, rešen da uzvrati udarac pred izborni ciklus 2028.
Ovaj rizik ne treba shvatati olako. Na novom kongresnom rukovodstvu biće da SAD vrati na ispravan kurs. O toj mogućnosti završnu reč ima Sun Cu: „Liderstvo je stvar inteligencije, pouzdanosti, humanosti, hrabrosti i strogosti“.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
