Kada je ambiciozni srpski premijer 20. oktobra 2016. godine (naoko preobražen u verziju sebe koja bi razumela pad Berlinskog zida), dao odobrenje na zaključak Vlade – predao je četiri hektara zemljišta u gradskom jezgru Zemuna kompaniji Jugoimport SDPR za račun jednokratne nabavke naoružanja za Vojsku Srbije. Ovaj skandalozni dokument je, kako je to već odavno običaj, umesto Aleksandra Vučića potpisao Novak Nedić, tadašnji generalni sekretar Vlade, nekih šest meseci pošto je zbog fantoma iz Savamale u Srbiji suspendovan pravni poredak.
Kako Radar saznaje, prvobitno se čak razmišljalo da kasarna „Jakub Kuburović“ čiju je vrednost Poreska uprava procenila na 8.638.985 evra, bude jednostavno poklonjena Jugoimportu, ali se od toga odustalo, pošto se protiv tog razbojništva pobunio sada pokojni ministar finansija Dušan Vujović.
Potom je odlučeno da Jugoimport ipak kao nadoknadu za skupoceno zemljište u srcu Zemuna, Vojsci Srbije ustupi šest haubica nora 155 milimetara, čija je vrednost na tržištu te 2016. godine iznosila nešto preko četiri miliona evra. Reč je o oružju koje je razvijala JNA sredinom osamdesetih godina a način na koji je Jugoimport postao vlasnik projekta haubice nora otkupivši ga od Vojnotehničkog instituta zaslužuje poseban članak. Time je ova državna firma u kojoj su se tokom poslednje decenije okupili, i okućili, brojni „vojni eksperti“ iz SNS, došla u poziciju da Vojsci Srbije prodaje oružje koje je ta ista vojska razvijala, u zamenu za četiri hektara njenog zemljišta u samom gradskom jezgru.
Građani upozoravaju da pored opasnosti od obrušavanja čitavog brda, preti potpuni infrastrukturni kolaps ukoliko se na tom potezu izgradi još 11 novih lamela višespratnica sa preko 470 stanova i lokala
„Za mene je možda najšokantniji taj momenat međusobne umreženosti i povezanosti aktera na ovom projektu, a u isto vreme to je i jasna slika sistema u kome živimo“, govori za Radar Milan Ljutovac, odbornik Kreni-promeni u Skupštini opštine Zemun. „Imamo situaciju da isti ljudi, umreženi i organizovani, rade u svom ličnom interesu, ne obazirući se na to da li će neko pritom ostati bez krova ili poginuti, da li će neko iz ulice Prilaz (Teodora Hercla) da nastrada ako se lesna zaravan pod teretom sveg tog betona sruči na kuće koje su ispod nje.“
Po dolasku SNS na vlast, u vreme dok je ministar odbrane bio Aleksandar Vučić, novembra 2012. Vlada Srbije je za direktora Jugoimporta SDPR imenovala Jugoslava Petkovića, koji je u periodu od 2007. do 2012. zajedno sa Nemanjom Stefanovićem (brat Nebojše Stefanovića) i Nikolom Petrovićem (kum Aleksandra Vučića) bio suvlasnik lista Pravda. Petković je na mestu direktora Jugoimporta do danas.
Odlučeno je da Jugoimport ipak kao nadoknadu za skupoceno zemljište u srcu Zemuna, Vojsci Srbije, ustupi šest haubica nora 155 milimetara, čija je vrednost na tržištu te 2016. godine iznosila nešto preko četiri miliona evra
„Zoran Đorđević, bivši ministar odbrane (2016-2017) u vreme kada je kasarna ’Jakub Kuburović’ promenila vlasnika, još jedna je od značajnih figura u ovom poslu. On je, podsetiću na to, kao direktor Pošte 2023. godine potpisao ugovor sa istom tom firmom – PMC inženjering za izgradnju nove pošte u Zemunu“, nastavlja Ljutovac i dodaje da su potpisnici na tom sporazumu bili Saša Ljubinković i Zoran Đorđević. Dve godine kasnije, Đorđević je imenovan za pomoćnika direktora Jugoimporta SDPR.
„Ljubinković je i dan-danas predsednik SPS Zemun, i dalje je odbornik u lokalnom parlamentu. PMC gradnja prethodnih godina posluju sa minusom, a sve te gubitke pokriva Jugoimport, odnosno građani Srbije“, kaže Ljutovac.
Državni trgovac oružjem i graditelj komercijalnih kvadrata po preferencijalnim uslovima, Jugoimport SDPR napravio je prošle godine kumulativni gubitak od 9,2 milijarde dinara, prema podacima APR. Oktobra 2022. Jugoimport i njegovo preduzeće „Borbeni složeni sistemi“ emitovali su korporativne obveznice, sa rokom dospeća od 10 godina, zaduživši se za 11,7 milijardi dinara, bezmalo 100 miliona evra.
Nikome u opštini Zemun ili gradu Beogradu nije palo na pamet da bi zgradu bivše kasarne i park možda trebalo sačuvati. Da bi mogla biti obnovljena i preuređena u kulturni ili tehnološki centar novih IT industrija
Još osam porodica boravi u objektima u krugu kasarne, a među njima i jedna sa 18-mesečnom bebom, kojima je u nekoliko navrata na duži period isključivana struja i voda. Od početka godine u krugu objekta, došlo je do serije ’nerazjašnjenih požara.’
Inače, ćerka firma Jugoimporta SDPR – PMC inženjering, koja planira gradnju u kasarni „Jakub Kuburović“ bavila se nekada izgradnjom kasarni i stambenih kompleksa za vojsku, a posle 2010. omogućeno joj je da može da zida stambene komplekse i prodaje ih na tržištu.
„Na čelu PMC je Saša Ljubinković, nekadašnji potpredsednik opštine Zemun, od 2009. do 2013, u vreme kada je na čelu ove gradske opštine bio Branislav Prostran, inače blizak saradnik Aleksandra Vučića. Saša Ljubinković je i danas odbornik SPS u lokalnom parlamentu. Branislav Prostran je danas veoma bogat čovek, koji je od prodavca na pijaci postao milioner. Vidi se sprega njegova i Ljubinkovića sa kojim je dobar prijatelj još iz vremena kada su zajedno radili u opštinskoj upravi“, govori Ljutovac.
Branislav Prostran je takođe od 2013. angažovan u Jugoimportu SDPR na mestu zamenika direktora i člana Upravnog odbora. Iako nema naglašen javni profil, Branislav Prostran važi za veoma uticajnog čoveka, kao i za nezvaničnog blagajnika braće Vučić, o čemu je Radar ranije pisao.
„Meni je na primer simptomatično da je po urbanističkom planu koji je važio od 2003. do 2016. na tom mestu trebalo da bude park, a za vreme gradonačelnika Siniše Malog to je promenjeno, i dozvoljena je gradnja stambeno-poslovnog kompleksa.“
Zanimljivo je da ni grad Beograd ni opština Zemun, te 2016. godine nisu bili zainteresovani da od Vojske otkupe zemljište kasarne. Tada je na čelu opštine Zemun bio Dejan Matić, a Beograd vodio Siniša Mali.
Dejan Matić je danas direktor Uprave zajedničkih poslova u Vladi Srbije, a bivši je vozač Aleksandra Vučića iz vremena kada je bio generalni sekretar SRS. Matić je, kako je saznala Pištaljka, od stupanja na funkciju predsednika opštine postao vlasnik ukupno 450 kvadratnih metara u nekretninama, i 6,3 hektara zemlje. U prijavi koju je podneo kada je stupao na funkciju nije prijavio ništa od imovine.
„Realizacijom projekta izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa ’Jakub Kuburović’ bila bi naneta nenadoknadiva šteta prostoru i životnoj sredini, a kvalitet života građana bio bi trajno narušen“, govori za Radar arhitekta Marija Bojović, građanka Zemuna. „Gornji grad ostao bi bez poslednje zelene oaze, jer bi postojeća višedecenijska stabla (za čiju je zaštitu podneta inicijativa građana Zavodu za zaštitu prirode Srbije) bila posečena“, ističe sagovornica Radara. Ona kaže da planirane garaže pokrivaju 85 odsto ukupnih površina parcela, a saobraćajna i druga infrastruktura nema mogućnosti da primi nove kapacitete u dodatnom četvorocifrenom broju korisnika prostora.
„Stanari ulica Ostoje Živkovića i Petog novembra ostali bi bez jedinog kolskog prilaza svojim objektima“, nastavlja Bojović i dodaje: „Realizacija planirane gradnje značiće otežan pristup komunalnih vozila u redovnim okolnostima, a vatrogasnih i interventnih vozila, kao i brze evakuacije u slučaju onih vanrednih. Izuzetno smo zabrinuti zbog gradnje na ivici lesnog odseka, pre njenog obezbeđenja i realizacije plana za Prvomajsku ulicu (kojom je obuhvaćena i Ulica Teodora Hercla.“
Bojović ističe da će arhitektonsko rešenje kompleksa, položaj i spratnost objekata narušiti osunčanost postojećih objekata, od ulica stvoriti tunele, sve suprotno od uslova izdatih od Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
„Kao građani, poniženi smo izigravanjem legislative prilikom usvajanja planske dokumentacije 2017. godine, koji je ukinuo javne zelene površine – park od oko 6.400 kvadratnih metara proglasio je ostalim namenama, načinom na koji je investitor došao do zemljišta, sve do izdavanja dozvola i nereagovanja inspekcijskih službi Beograda i Republike.“
Naša sagovornica ističe da su građani u stalnoj pripravnosti zbog tri požara u neposrednoj blizini vrtića, stanova i parkiranih automobila, kao i stogodišnjeg hrasta čije su dimenzije bliske onom na Cvetnom trgu s druge strane Save.
„Malo je nade da će se nadležne institucije pokrenuti, ali mi ostajemo čvrsto pri stavu da ćemo braniti i fizički svako stablo na ovoj lokaciji i poj zaštićenih vrsta ptica koje ovde možete čuti danonoćno u ovo doba godine.“
Dok se ministri i funkcioneri smenjuju unutar istog kruga „prijatelja porodice“, ili iz Vlade prelaze na pozicije u državno-privatnim firmama čiji su dugovi državni, a prihodi privatni, dok imovine i ušteđevine u ljubičastim novčanicama vrtoglavo rastu, nikome u opštini Zemun ili gradu Beogradu nije palo na pamet da bi zgradu bivše kasarne i park možda trebalo sačuvati. Da bi mogla biti obnovljena i preuređena u kulturni ili tehnološki centar novih IT industrija. Takve misli, u ovom sistemu, jednostavno nisu moguće.
