Raspisujući parlamentarne izbore dva meseca od kada se šatorska turneja SNS-a već zahuktala, tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je važno da u zvaničnoj kampanji svi pokažemo poštovanje jedni prema drugima, kao i prema pravu na slobodu okupljanja i javnog izražavanja. I pokazalo se da kod pristalica naprednjaka njegovi apeli nemaju ništa veću težinu od onih Ane Brnabić, koja je takođe raspisujući u februaru lokalne izbore u 10 opština izrazila „nadu i molbu“ da će proteći u demokratskoj atmosferi.
Predizborna atmosfera je bila toliko demokratska da je, recimo, foto-reportera Gavrila Andrića policija i privela i prijavila za remećenje javnog reda i mira samo zato što je pokušao da zabeleži privođenje aktiviste Zlatka Kokanovića. Istina, prethodno je snimio policajce koji su se grubo ophodili prema Kokanovićevoj ćerci dok je pokušala da priđe ocu i sigurno im nije bilo drago što su ovekovečeni u tom činu. Provladin Centar za društvenu stabilnost demonstrirao je da može i gore od svoje video-produkcije, pa je kombinujući aluzije na ubistva Zorana Đinđića i Slavka Ćuruvije na društvenim mrežama objavio: „Ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Verana Matića, recite mu da nije jedini (pseudo)novinar koji je puštao bradu i da bude još malo strpljiv.“ A u Kovinu i Kragujevcu su lokalni novinari bili izloženi pretnjama i napadima dok su izveštavali o organizovanom odlasku na miting SNS-a u Beogradu – u kome izbori nisu bili, ali je bivšem predsedniku valjda bilo ispod časti da kampanju završi u nekom manjem mestu.
Međunarodna misija utvrdila je da je situacija u zemlji sve gora: od pretnji smrću upućenih novinarima, rekordnih razmera fizičkog nasilja, ilegalnog prisluškivanja, alarmantnog nivoa nekažnjivosti svega navedenog, do čvrste političke kontrole nad medijskom scenom
Sve to je bilo ništa prema scenama iz samog izbornog dana, 29. marta. Novinari su napadani, kamere su im otimane i uništavane, a najgore je prošao Lazar Dinić koji je dovoljno dugo odolevao zahtevu batinaša da vikne „Aca predsednik“ da je završio sa prelomom jagodične kosti i nagnječenjem malog mozga. I kao što smo već navikli, neko iz vlasti je očigledno analizirao celokupan „demokratski“ skor lokalnih izbora i zaključio da bi za republičke to moglo i jače i bolje. Jer recimo, proletos nikog nisu pokušali da proteraju.
Početkom septembra, istraživač italijanskog onlajn medija Osservatorio Balcani e Caucaso Transeuropa (OBCT) Masimo Morati, koji već četiri godine živi sa porodicom u Beogradu, obavešten je da je njegov zahtev za izdavanje boravišne dozvole odbijen. Štaviše, dat mu je rok od 15 dana da napusti državu i izrečena zabrana ponovnog ulaska u trajanju od godinu dana, uz obrazloženje koje nije bilo detaljnije od toga da predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik za zemlju“.
Iako je zahtev podneo pre čak sedam meseci, nekako se poklopilo da je došao na red baš nedelju dana pošto je, u jeku nacionalističke kampanje vlasti, objavio članak o smrti Ratka Mladića. I nije okolišao oko njegove uloge u ratu već ga jasno označio kao jednog od simbola ratnih zločina u Bosni koji se ne iscrpljuju genocidom u Srebrenici. A ako se ipak i radi o koincidenciji, čini se gotovo neverovatnim da motiv za proterivanje nije imao veze sa učešćem Moratija u misiji deset medijskih udruženja i instituta koji su krajem marta boravili u Srbiji i konstatovali da je po pitanju medijskih sloboda, situacija u zemlji sve gora. Od rekordnih razmera fizičkog nasilja prema novinarima, pretnji smrću koje dobijaju, ilegalnog prisluškivanja, alarmantnog nivoa nekažnjivosti svega navedenog, do čvrste političke kontrole nad medijskom scenom.
„Jasno je da se stvari pogoršavaju i radikalizuju, ali moram priznati da sam bila ozbiljno šokirana da je nekome palo na pamet da doslovno bez ikakvog objašnjenja kaže čoveku da se spakuje i napusti zemlju. Masimo Morati, koga lično poznajem jako dobro, jedan je vrlo miran, pametan i pošten lik koji radi svoj posao profesionalno. Naravno, mi iz međunarodnih organizacija smo pokušali na sve načine da upozorimo da je to zaista nedopustivo ponašanje, pisali smo na sve moguće adrese i zapravo je brzo došlo do promene – prvo mu je dopušteno da sačeka odluku o žalbi, a onda mu je i odobren boravak. Drago mi je da se to dogodilo, ali taj postupak je poruka svima koji se bore za novinarska prava i slobode, ali i za posmatrače izbora, šta im se može dogoditi preko noći. I svako će se i od nas zapitati – šta nas čeka kad pređemo granicu? Jednostavno, to nije ponašanje jednog normalnog demokratskog društva i smatram da je ovo što se dogodilo sa Masimom upozorenje za period koji je pred vama“, kaže Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).
Ako imamo u vidu da se Ana Brnabić prilikom posete pomenute misije, između tobožnje frustriranosti nefunkcionalnim REM-om i spremnosti da uradi nešto povodom rastućeg broja SLAPP tužbi protiv novinara, obavezala i da će popraviti statistiku reagovanja na upozorenja Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara, ne možemo isključiti da je reč o manevru sličnom „Mrdićevim“ zakonima. Odnosno, da je problem stvoren kako bi se sa jedne strane prikazala spremnost da se reaguje na kritike iz Evrope, a sa druge da se pre njegovog rešavanja pošalje željena poruka – samo što su ovoga puta, umesto tužilaca za organizovani kriminal, meta zastrašivanja strani novinari.
U svakom slučaju, činjenica je da je do poništenja odluke o proterivanju, usled jednako neobrazloženih „novih saznanja i promenjenih okolnosti“, došlo istog dana u kome je i Evropska komisija zauzela stav po ovom pitanju i upozorila na neopravdana ograničavanja sloboda i ljudskih prava medijskim radnicima.
„Ako si imao neke dokaze koji ukazuju da neko može da, recimo, ruši ustavni poredak, kako si onda mogao da poništiš odluku tako lako? Takve odluke bi trebalo da se zasnivaju na temeljnoj proveri i samo poništenje je dokaz koliko se taj mehanizam paušalno kod nas primenjuje i da je u stvari reč o oruđu protiv pojedinaca koji se bore za slobodu izražavanja. Imali smo slični primer prošle godine kada je pred protest 15. marta zabranjen ulazak u zemlju televizijskim ekipama iz Hrvatske i Slovenije, ali dovođenjem u pitanje boravišne dozvole možete nekoga da držite u stanju stalne neizvesnosti. Mislim da ovde nije samo Masimo u pitanju, već je urađeno kao poruka drugima koliko lako može da se dovede u pitanje ostanak u Srbiji, ukoliko radiš nešto što je protivno interesa grupe ljudi koje se nalazi na vlasti. Jer ovde nije reč o interesu Republike Srbije, Masimo Morati radi u interesu Srbije“, kaže Rade Đurić, pravnik NUNS-a.
A kad je reč o interesu partije, on izgleda podrazumeva da niko nepodoban ne može da izveštava o njenim aktivnostima.
U Nišu je novinarka Magdalena Kostić, prateći predizborne aktivnosti na pijaci, prvo razgovarala sa okupljenima kod štanda Studentske liste, a kada je pokušala da anketira i građane kod štanda SNS-a četvorica muškaraca su je opkolila i ispitivala zašto snima (novinarska legitimacija očigledno nije dovoljno dobar „izgovor“). Optuživali su je da provocira i zahtevali da se udalji, što je na kraju i učinila, uplašena za svoju bezbednost. U Kovinu se pokazalo da ni držanje distance od štanda naprednjaka nije dovoljna mera predostrožnosti, pošto su novinaru Milošu Ljiljaniću dok je pokušavao da napravi razgovor sa Petrom Đurićem na štandu organizacije „Ćale, ovo je za tebe“ sve vreme iz obližnje grupe opštinskih funkcionera SNS-a upućivali uvrede. Kada je kameru okrenuo ka njima, dobio je i pretnju. A u Zaječaru je potvrđeno da je praćenje predizbornog skupa najuvredljivija stvar koju kao novinar možete da učinite, pa je tako Đorđu Đorđeviću prišao potpredsednik zaječarskog odbora SNS-a da mu saopšti da je nepoželjan i da mora odmah da se udalji.
Mi smo preko Evropske federacije novinara do sada sarađivali sa beloruskim novinarima u egzilu jer su zbog Lukašenkovog režima morali pobeći iz zemlje, a sada smo u situaciji da pružamo podršku za šestoro novinara koji su morali da napuste Srbiju
Maja Sever
I to je samo par primera iz poslednje dve nedelje, zbog čega se postavlja pitanje: ako nam tako već izgleda kampanja, šta možemo da očekujemo u danu izbora i narednim?
„Identično, ako ne i gore. Verujem da će dan izbora biti najgori dan i zato ćemo organizovati sastanke sa novinarima kako bismo ih upozorili da vode računa o svojoj sigurnosti i budu jako obazrivi jer će to verovatno biti kruna svih scena nasilja koje smo imali u poslednje dve godine i ne možemo da očekujemo da će nas policija zaštititi. A sve je posledica tog stanja nekažnjivosti i poruka koje šalju predstavnici vlasti, zbog čega izgleda da je dozvoljeno zastrašivanje novinara da ne izveštavaju. Jedino možemo da se nadamo da neće sva tenzija i sila biti usmerene na jedno mesto, ali moraćemo da upozorimo organe šta od njih očekujemo, pogotovo dežurne tužioce, i da će morati da obrate posebnu pažnju da li su novinari ugroženi. Bićemo aktivni na terenu, umreženi smo po celoj Srbiji sa ostalim udruženjima i trudićemo se da omogućimo što lakše i brže prijavljivanje institucijama ukoliko se nešto dogodi“, kaže Đurić.
Ipak, iz NUNS-a ističu da iako Srbija ima jedan od najrazvijenijih formalnih mehanizama za brzo prijavljivanje napada na novinare, novinari su na protestima redovno svedočili odbijanju policije da registruje prijave i pruži im pomoć. A posebno onespokojava činjenica da ni u jednom slučaju napada policije na novinare (prošle godine je zabeleženo više od 30 primera) nije utvrđena odgovornost ni u krivičnom postupku, niti u okviru Sektora unutrašnje kontrole MUP-a.
„Ne znam koliko su ljudi u Srbiji svesni da sve više ljudi odlazi iz zemlje zbog toga što je njihova sigurnost ugrožena. To je neverovatno reći, ali mi smo preko Evropske federacije novinara do sada sarađivali sa beloruskim novinarima u egzilu jer su zbog Lukašenka i njegovog režima morali pobeći iz zemlje, a sada smo u situaciji da pružamo podršku ne jednom, već za šestoro novinara koji su morali da napuste Srbiju“, dodaje Sever.
Od tog broja, četvoro je zemlju napustilo ove godine, a izborni dan nas tek čeka. Kao i saznanje ko će sve moći da da svoj nasilni doprinos tom prazniku demokratije usled „akta milosrđa“ bivšeg predsednika.
