Sa lagodnošću koju mu pruža funkcija i to ne samo miljenika vlasti i predsednika Ustavnog suda već i člana Venecijanske komisije, do koje je došao zahvaljujući predlogu Vlade a ne želje tog ekspertskog tela, Vladan Petrov nam je unapred objasnio da će stići samo nežne reči za vlast prilikom ocene seta Mrdićevih zakona. Da će ta ocena biti „vrlo stručna, objektivna, neutralna, odmerena“ i da će otvoriti prostor za nešto „čega nije bilo u prethodnim mesecima“, a to je dijalog. Podelio je sa nama i svoje lično mišljenje da nije baš siguran da bi dijalog doveo do „boljih i kvalitetnijih rešenja“, ali da postoje ti neki standardi (šta ćemo, već su tu) i da bi ih valjalo ispoštovati i po cenu da pravni gigant poput Mrdića izgubi malo svog dragocenog vremena u raspravi sa nekim bezveznjacima poput Udruženja tužilaca, Društva sudija ili civilnog sektora.
Da kad Petrov nešto zna onda baš zna, potvrdila nam je Ana Brnabić rečima da je dobila izveštaj koji je „fer i izbalansiran“, i da je u njemu pohvaljeno baš ono što je „u javnosti najviše kritikovano“ – da ubuduće o upućivanju tužilaca odluku ne donosi republički javni tužilac već Visoki savet tužilaštva. Dakle, odmah je izreklamirala proizvod uz laž da su mrzitelji naprednjaka napadali njihovo idealno rešenje. Teško, s obzirom na to da se ne radi o njihovom rešenju već o predlogu iza koga je stala cela struka, civilni sektor i misleća javnost još 2023. kada su predložene ustavne promene u pravosuđu i koje je i sada ocenjeno kao jedino pozitivno. Recimo, u januaru je tužilac Radovan Lazić objasnio za Radar razloge zašto se u gomili negativnih rešenja našlo i jedno koje poštuje međunarodne standarde: „To koje vraća standarde je po mom dubokom uverenju tu da bi vlast trenutni problem koji ima sa vrhovnom javnom tužiteljkom ’premostila‘ dok se ne izabere neki podoban. U vreme kada je Venecijanska komisija predlagala takvo rešenje ni vlast ni vrhovna javna tužiteljka ga nisu podržali jer su bili na istoj liniji, ali kada je došlo do pucanja ljubavi, dosetili su se da bi takvo rešenje trenutno odgovaralo politici.“
I u praksi se pokazalo da i te kako odgovara. S obzirom na to da je Zagorka Dolovac odbila da iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) povuče tužioce koji su se drznuli da vode predmete u koje je umešana vlast, Mrdićevi zakoni su uz nesebičnu pomoć Ustavnog suda odradili svoje – obezbedili su potrebnu većinu u VST za odstranjivanje četiri najnezgodnija tužioca. I to su učinili toliko bezočno da je čak i Venecijanska komisija, koja stvarno jeste pohvalila novo zakonsko rešenje, zatražila da se obustavi njegova zloupotreba u okviru dnevnih potreba vlasti i naložila da se najureni tužioci vrate „dok ne bude moguće njihovo zamenjivanje stalno raspoređenim tužiocima, uz puno poštovanje njihovih procesnih prava“. Ili, kako je to objasnila pravnica Sofija Mandić na N1: „Ne traže oni povratak Irene Bjeloš jer im je draga, već su shvatili kontekst u kom su pojedini tužioci napadnuti zbog predmeta na kojima rade.“
Ali gle čuda, ne samo da su tabloidi nastavili da jašu na tom spinu (od Informera do Novosti je prošetao isti naslov: „Hladan tuš za blokadere: Venecijanska komisija konačno dala svoje mišljenje, pa pozdravila ono što su oni najviše kritikovali“), već je to učinio i ministar pravde Nenad Vujić. Saopštio je da mišljenje komisije pokazuje da su „izmene urađene u skladu sa standardima“, ali da će „možda biti potrebno da se određene norme dodatno pojasne ili razrade“. Da se nežno pojasni zašto neće da vrate tužioce ili da je devet kritikovanih rešenja ipak prihvatljivo ako se još malo udube u njih i razrade ih u svojoj mašti?
„Vlast pre svega reaguje tako da svoje lobotomirano biračko telo ubedi da su opet odneli neku pobedu. Tako zvuči komentar Vladimira Đukanovića na objavljeni sadržaj nacrta mišljenja u kom kaže – primedbi gotovo da i nema; preporuke nisu tako loše. A ne morate da budete pravnički lumen da biste shvatili da je Venecijanska komisija u osnovi rekla da bi najbolje bilo stvari vratiti u pređašnje stanje – pre nego što su doneti nesrećni Mrdićevi zakoni. Pa je otuda i sugerisala da se četiri neupućena tužioca novom odlukom VST upute u TOK i nastave rad na svojim slučajevima. Da li je to izvodljivi scenario? Pa evo, ako su nas neki od tužilaca koji su odlukom Ustavnog suda proizvedeni u nove-stare članove VST ubeđivali da nemaju principijelno ništa protiv tih kolega, onda se čini da neposredna preporuka VK može i treba da bude dovoljan razlog da glasaju za takvo rešenje“, kaže profesor prava Miodrag Jovanović.
Kao glas razuma na opštu euforiju vlasti da je opet pobedila, reagovao je Aleksandar Vučić, koji je zatražio malo vremena za razmišljanje i rekao nešto što doslovno prenosimo: „Nisam ja baš tako siguran, kao što nisam siguran dok ne pročitam sve trikove, pošto, to vam je kao kada čitate reči pojedinih ljudi koji stoluju u Beogradu, a dolaze odatle. Morate dva ili tri puta da pročitate da biste videli koji se sve trikovi kriju iza svega, svejedno kako god i šta god da su rekli, mi ćemo to da poštujemo i to da uradimo, tako da je to važno.“
Imajući u vidu da se „Petrašinovićevi zakoni“ odnose na preporuke ODIHR-a, nakon izveštaja Venecijanske komisije stručnjaci su već rekli da se oni ne mogu usvajati na isti način kao Mrdićevi, ukoliko Srbija stvarno želi da ostane na putu ka EU
Dobro, jasno je da bi mu trebalo tri puta da pročita mišljenje da bi ga shvatio, mada ne bi bilo loše ni da je to čitanje (pa koliko kome puta treba) predložio i svim građanima, umesto da se oslanjaju na sažetke iz sredstava informisanja. Recimo, u njemu ima baš bitnih delova iz kojih možemo da sagledamo u kojoj farsi od države živimo i to u rešenjima koja i nisu tako atraktivna za javnost kao što je recimo formiranje Četvrtog suda odlukom da se Treći sud podeli na dva dela. Ozbiljni ljudi su neozbiljnim vlastodršcima uputili elementarna pitanja – a gde vam je finansijski izveštaj i procena troškova i da li imate u budžetu već opredeljen novac za to ili će neke istrage biti onemogućene zbog nedostatka sredstava?
„Obrazloženja ne uključuju procenu uticaja niti finansijsku procenu troškova povezanih sa predloženim promenama, a takve procene bi bile posebno važne u vezi sa osnivanjem novih sudova i tužilaštava – kako je predviđeno izmenama Zakona o sedištima i teritorijalnim nadležnostima sudova i javnih tužilaštava. Takođe treba napomenuti da, prema Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština usvaja javni budžet ’na predlog Vlade‘ i da, shodno tome, zakonske inicijative koje podrazumevaju značajne finansijske implikacije ne bi trebalo da budu prepuštene isključivo diskrecionom pravu parlamenta“, piše u mišljenju Venecijanske komisije.
Koliko su eksperti tog stručnog dela bili zapanjeni onim što su ne samo videli u zakonskim rešenjima već i čuli tokom razgovora sa svim zainteresovanim stranama vidi se iz veoma opširnih navoda u izveštaju od 26 strana. A i iz samih preporuka koje su izašle iz okvira svih koje je VK do sada davala i koje je Radovan Lazić opisao na sledeći način: „Ove preporuke su bukvalno kao neka vrsta direktiva, kao neka vrsta naredbi šta treba da se uradi. To obično nije bio jezik Venecijanske komisije i to je samo još jedna potvrda koliko je čitav ovaj postupak sa usvajanjem Mrdićevih zakona i još gore sa njihovom primenom, implementacijom, bio štetan i poguban, ne samo za samostalnost tužilaštva, nego i uopšte za pravosudni sistem, pa samim tim i za građane.“
Međutim, nameće se pitanje – šta sad? VST može da reši problem upućivanja tužilaca u TOK, ali šta je sa ostalih devet spornih rešenja?
„Oni su odmah poslali poruku da su na tome počeli da rade, a kako će to izgledati možemo samo da nagađamo. Sve zavisi od toga da li su već odlučili da će ići na izbore ili ne. Ako ne žele na izbore, oni će celu situaciju koristiti, kao što je Ana Brnabić već najavila, za jednu intenzivnu zakonodavnu aktivnost u parlamentu kao što je izmena Mrdićevih zakona, usvajanje tzv. Petrašinovićevih zakona, promena krivičnog zakona i ostale koje su najavili. S obzirom na to da su pomerena javna slušanja za najavljene zakone i da je pomerena sednica o nepoverenju Vladi, meni to deluje kao da se njima nigde ne žuri. Da su stvarno to želeli da se brzo odradi, radili bismo i ove nedelje“, kaže Biljana Đorđević, poslanica ZLF.
Imajući u vidu da se „Petrašinovićevi zakoni“ odnose na preporuke ODIHR-a, nakon izveštaja Venecijanske komisije stručnjaci su već rekli da se oni ne mogu usvajati na isti način kao Mrdićevi, ukoliko Srbija stvarno želi da ostane na putu ka EU.
A želi li?
„Mislim da oni neće odustati od Petrašinovićevih zakona i da će ići na argument da su iz Mrdićevih zakona nešto naučili i da će ovog puta organizovati javna slušanja, a pritom će se pozivati na neke preporuke koje jesu date, ali je iz njih probrano samo ono što im odgovara, dok najvažnije neće biti ni uvršćene. Ne znam ni šta će uraditi sa Mrdićevim zakonima. Mi smo kao opozicija podneli predlog da se oni ponište i da se sve vrati u prvobitno stanje i oni bi to mogli samo da izglasaju. Ali, naravno da neće – ići će na izmene i dopune i možda će u tome podvaliti nešto novo. Sve zavisi od toga koliko oni uopšte ozbiljno shvataju zahteve EU i da li misle da mogu da promene situaciju, ili na to više i ne računaju“, kaže Đorđević.
A teško da mogu samo povlačenjem Mrdićevih zakona, jer su poruke koje trenutno stižu od EU prilično jasne – bez zaustavljanja represije i povratka demokratije, nema ni pridruživanja ni novčane pomoći. Pa što ih onda vlast ne bi zadržala, kada joj baš prijaju.
