Kakva će Evropa biti bez vojne i političke prisusnosti Sjedinjenih Država? Evropljanima bi bolje bilo da počnu da se spremaju za tu mogućnost, jer više nema nikakve sumnje da predsednik Donald Tramp želi da okonča severnoatlantsko savezništvo i da je na dobrom putu da to oposli. Jedino preostalo pitanje jeste da li će formalno povući SAD iz NATO ili će ga jednostavno isprazniti od smisla zanemarivanjem i prezrivim odnosom.
U svakom slučaju, raspad alijanse je već počeo. Aranžmani koji su preživeli test vremena, kakav je i onaj na kome počiva NATO, obično se ne urušavaju za jedan dan ili jednim pojedinačnim aktom. Upravo suprotno, oni se krune kako se smanjuje poverenje u posvećenost njihovim temeljnim načelima – u ovom slučaju, zajedničkoj odbrani. Upravo je to ono što se dešava tokom Trampovog drugog mandata, posebno sada, nakon što su se Evropljani uzdržali od priključivanja njegovom katastrofalnom ratu po izboru na Bliskom istoku. U međuvremenu, uprkos navodnoj posvećenosti Republikanske partije očuvanju jake američke odbrane, nijedna istaknuta stranačka figura nije javno prozvala Trampa zbog nepovratne štetu koju nanosi.
Jedino preostalo pitanje jeste da li će Tramp formalno povući SAD iz NATO ili će ga jednostavno isprazniti od smisla. U svakom slučaju, raspad alijanse je već počeo
Tokom Hladnog rata i u periodu neposredno nakon njega američko prisustvo u Evropi bilo je odlučujući faktor evropske bezbednosti i unutrašnje stabilnosti. SAD su garantovale mir i prosperitet koji su omogućili ekonomsku integraciju i, u krajnjoj liniji, stvaranje Evropske unije. Ali Trampa i njegov MAGA pokret za tu istoriju apsolutno nije briga. Iz jedva koji jedva da se mogu smatrati koherentnim, oni gaje duboku netrpeljivost prema EU i rešeni su da Evropu vrate u doba autodestruktivnog nacionalizma.
To je opasno pogrešan cilj, s obzirom na to da bi njegovo ostvarenje na kraju samu Ameriku učinilo mnogo slabijom i izolovanijom. Takvi argumenti, međutim, kod Trampa ne prolaze. Nakon izbornog poraza njegovog iliberalnog saveznika u Mađarskoj, Viktora Orbana, biće još skloniji tome da Evropljane prepusti samima sebi.
Po prvi put posle osam decenija Evropa će biti prepuštena sama sebi. Evropljani će morati da sami odlučuju o svojoj sudbini i preuzmu odgovornost za vlastitu bezbednost. Ovo bi moglo da zazvuči kao banalno zapažanje da nije nesvakidašnje krvave istorije Evrope. Povlačenje SAD iz evropskog teatra posle Prvog svetskog rata pripremilo je teren za Hitlerov uspon i, na kraju, za Drugi svetski rat. Da je vodeća svetska vojna i ekonomska sila ostala prisutna u međuratnom periodu, od nemačkog revanšizma ne bi bilo ništa.
To je bila pouka koju je ratna generacija izvukla iz Drugog svetskog rata i primenila u posleratnom periodu. Predsednik Hari Truman održao je jako američko prisustvo u Evropi ne samo da bi odgovorio na pretnju u vidu Staljinove Crvene armije – prisutne u Berlinu, u samom centru Evrope – već i da bi umanjio strahovanja Evropljana od nemačkog revanšizma. Ova američka odluka stvorila je uslove za kretanje ka „sve tešnjoj uniji“ u Evropi. Upravo je američko prisustvo na kontinentu bilo ono što je omogućilo konačno ujedinjenje Nemačke i širenje NATO i EU ka istoku. Da nije bilo toga, Evropa kakvu poznajemo nikada ne bi nastala.
Šta, onda, donosi postamerička budućnost Evrope? Može li ona da se stara o svojoj bezbednosti i sačuva jedinstvo bez SAD? Povlačenje Amerike Nemačku, s njenom istorijom hegemonističkih aspiracija na kontinentu, suočava s teškim pitanjima. Da li aktuelni naraštaj nemačkih političkih lidera demonstrira istorijsku osetljivost potrebnu za preuzmanje nove uloge, u partnerstvu sa Francuskom i drugima? Uspon krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) pokazuje da se ništa ne može uzeti zdravo za gotovo.
Kada je reč o tome ko će voditi Evropu, alternative Nemačkoj i Francuskoj nema. Dve najjače evropske sile moraju da preuzmu inicijativu i popune prazninu nastalu povlačenjem Amerike. Evropljani više ne mogu jednostavno da čekaju da SAD obezbede neophodno liderstvo.
Vremenski okvir za promenu kursa više ne postoji. Dugotrajni američki protektorat okončan je u Trampovoj eri i više neće biti obnovljen. Evropa sada mora da iscrta svoj kurs
Čoveku dođe da se zapita da li su Amerikanci svesni da uništavaju najveći diplomatski uspeh u sopstvenoj istoriji, i značajno slabe temelje američke moći i prosperiteta. Nema razloga da se veruje da se SAD mogu jednostavno odreći svog strateškog partnera a da za to ne plate nikakvu cenu.
Nažalost, vremenski okvir za promenu kursa više ne postoji. Dugotrajni američki protektorat okončan je u Trampovoj eri i više neće biti obnovljen. Evropa sada mora da iscrta svoj kurs. Na neki način će transatlantski odnos – sama ideja Zapada – morati da bude redefinisan čim MAGA groznica prođe. Ali čak i usred toliko neizvesnosti, jedno ostaje jasno: Evropljani i Amerikanci će u novom svetskom poretku uvek biti jači zajedno nego odvojeni jedni od drugih.
Copyright: Project Syndicate, 2026.
