Kraj marta obeležile su dve sudske presude protiv velikih korporacija Meta i Alfabet zbog, sudski dokazanog, negativnog uticaja na zdravlje mladih. Ove dve korporacije poseduju najznačajnije platforme socijalnih mreža – Fejsbuk, Instagram, Vatsap, Jutjub i različite Gugl servise – i dugo se nalaze na udaru kritika zbog sve češćih prijava lošeg uticaja na zdravlje.
Kritičari su tradicionalno govorili protiv sadržaja koji hostuju društvene platforme, govoreći da je to opasno i štetno za mlađe korisnike. Međutim, član 230 američkog Zakona o pristojnosti u komunikacijama štiti internet kompanije od odgovornosti za hostovanje korisničkog sadržaja i za ulaganje napora „u dobroj veri“ da moderiraju sadržaj koji smatraju „neprihvatljivim“.
Sudovi su u prošlosti uglavnom stajali na strani kompanija društvenih medija i interneta po pitanju tog člana. Ovog puta, sudovi u Santa Feu, 24. marta i u Los Anđelesu, dan kasnije, doneli su presude u korist oštećenih i korporacijama naložili da plate odštetu. Tužba za zavisnost od društvenih medija je važna, jer se smatra da će na osnovu ovih presuda sudovi odlučivati u budućim slučajevima protiv Mete, Gugla i konkurenata poput TikToka i Snepa. To bi značilo da bi ove kompanije morale da plate ogromne kaznene odštete.
Slučajevi su upoređeni sa onima protiv duvanskih giganata prošlog veka, kada su Filip Moris i R. DŽ. Rejnolds optuženi za skrivanje informacija o štetnosti cigareta. Kompanije su 1998. postigle glavni sporazum od 206 milijardi dolara sa više od 40 država, što je dovelo do sporazuma o prestanku marketinga maloletnicima. Usledili su strogi propisi o duvanu i smanjenje pušenja.
Nju Meksiko protiv Mete i oprečne reakcije na kaznu od 375 miliona dolara
Porota u Novom Meksiku je 24. marta utvrdila da je Meta Platforms prekršila državni zakon. Tužbu je pokrenuo državni tužilac, koji je kompaniju optužio da je obmanjivala korisnike o bezbednosti Fejsbuka, Instagrama i Vatsapa i da je omogućavala seksualnu eksploataciju dece na tim platformama. Nakon većanja koje je trajalo kraće od jednog dana, porota je utvrdila da je Meta prekršila zakon o zaštiti potrošača Novog Meksika i naložila kompaniji da plati kaznu od 375 miliona dolara. Ovom presudom prvi put porota je donela odluku o takvim optužbama protiv kompanije Meta, jer se kompanija suočava sa talasom tužbi zbog uticaja njenih platformi na mentalno zdravlje mladih ljudi.
Usledila su očekivano oprečne reakcije. „S poštovanjem se ne slažemo sa presudom i žalićemo se“, rekao je portparol kompanije Meta u saopštenju. „Naporno radimo na tome da ljudi budu bezbedni na našim platformama i jasni smo u vezi sa izazovima identifikacije i uklanjanja loših aktera ili štetnog sadržaja.“
Odluku porote iz Nju Meksiku da je Meta prekršila Zakon o zaštiti potrošača i da mora da plati kaznu od 375 miliona dolara mnogi već porede sa suđenjem dvema duvanskim kompanijama, koje su 1998. postigle sporazum vredan 206 milijardi dolara sa više od 40 država
Glavni tužilac Novog Meksika, demokrata Raul Tores je pak presudu nazvao „istorijskom pobedom za svako dete i porodicu koji su platili cenu za Metin izbor da stavi profit ispred bezbednosti dece. Značajna odšteta koju je porota naložila Meti da plati trebalo bi da pošalje jasnu poruku rukovodiocima velikih tehnoloških kompanija da nijedna kompanija nije van domašaja zakona“, rekao je on.
Odluka porote okončala je šestonedeljno suđenje u Santa Feu. Tores je optužio kompaniju da je predatorima dozvoljavala neograničen pristup maloletnim korisnicima i povezivala ih sa žrtvama, što često dovodi do zlostavljanja u stvarnom svetu i trgovine ljudima. „Tokom jedne decenije, Meta je iznova i iznova propuštala da deluje pošteno i transparentno. Nije preduzela mere da zaštiti mlade ljude u ovoj državi“, rekla je poroti u završnoj reči državna advokatica Linda Singer.
Snep i TikTok se nagodili pre suđenja
Porota u Los Anđelesu je u sredu 25. marta proglasila kompanije Meta i Alfabet (Gugl) nemarnim zbog dizajniranja platformi društvenih medija koje su štetne za mlade ljude, u presudi od šest miliona dolara, koja će poslužiti takođe kao orijentir za brojne slične slučajeve. Porota je proglasila obe kompanije odgovornim, te će Meta morati da plati odštetu od 4,2 miliona, a Gugl 1,8 miliona dolara, što su mali iznosi za dve najvrednije kompanije na svetu, koje pojedinačno imaju godišnje kapitalne izdatke veće od 100 milijardi dolara. Suđenje u Los Anđelesu trebalo bi da posluži kao primer, ili test slučaj, za hiljade sličnih tužbi objedinjenih pred državnim sudovima Kalifornije.
Slučaj se odnosi na dvadesetogodišnju ženu, maloletnu kada je slučaj počeo, a koja je na sudu poznata po imenu Kejli. Ona je rekla da je postala zavisna od Guglovog Jutjuba i Metinog Instagrama u mladosti zbog njihovog privlačnog dizajna, poput „beskonačnog skrolovanja“ koje podstiče korisnike da stalno gledaju nove objave. Porota je utvrdila da su Gugl i Meta bili nemarni u dizajnu obe aplikacije i da nisu upozorili na njihove opasnosti. „Današnja presuda je referendum – od porote, do cele industrije – da je odgovornost stigla“, rekao je glavni advokat tužioca u saopštenju.
Za dve kompanije, koje spadaju među najvrednije u svetu i godišnje ulažu po 100 milijardi dolara, novčane kazne od 4,2 miliona za Metu i 1,8 miliona za Alfabet (Gugl) su simbolične, ali ih brine da će ista „mustra“ biti primenjena i za hiljade drugih sličnih tužbi
Snep i TikTok su, takođe, tuženi, ali su postigli nagodbu sa tužiocem pre nego što je suđenje i počelo. Uslovi sporazuma nisu otkriveni. Meta i Gugl se ne slažu sa presudom i planiraju da se žale, rekli su portparoli obe kompanije. Ti slučajevi će nastaviti da testiraju novu pravnu teoriju da su kompanije koje kontrolišu društvene medije prouzrokovale lične povrede dizajnirajući svoje proizvode da budu zavisni u potrazi za profitom. Sud je prihvatio i ustanovio da su posledice korišćenja platformi „opasna zavisnost (od proizvoda društvenih medija), anksioznost, depresija, samopovređivanja i telesne dismorfije“.
Društvene mreže i veštačka inteligencija
Društvene mreže su se kontinuirano menjale tokom godina, jer su kompanije koje ih poseduju počele da povećavaju upotrebu kratkih video-zapisa i veštačkih četbotova. Zabrinutost za mentalno zdravlje samo se povećala kako veštački četbotovi koji odgovaraju na pitanja i generišu sadržaj postaju sve popularniji. Porodice su tužile OpenAI, Character.AI i Gugl nakon što su se njihovi voljeni, koji su koristili četbotove, ubili. U upravo završenim sudskim procesima, tužioci su svoje argumente usmerili na dizajn društvenih platformi, uključujući funkcije poput beskonačnog skrolovanja, lajkova i obaveštenja, dok četbotovi nisu bili obuhvaćeni optužnicom.
Dok se u Americi očekuje velika pravna bitka, kompanije pod čijim okriljem deluju vodeći društveni mediji već se suočavaju sa pritiskom širom sveta. Australija ih je već zabranila za mlađe od 16 godina, a i druge države slede taj primer ili pripremaju odgovarajuće zakone
Tužbe i prošlonedeljni rezultati suđenja se smatraju potencijalnom prekretnicom, jer roditelji, školski okruzi i države podnose hiljade sličnih tužbi protiv dve kompanije. Međutim, stručnjaci kažu da će žalbeni proces trajati mesecima i pokrenuti pitanja vezana za zaštitu slobode govora, što bi slučaj moglo dovesti do Vrhovnog suda. Pobeda tužilaca tamo mogla bi biti katastrofalna za Metu i Alfabet, dok bi istovremeno pokrenula ozbiljna pitanja o slobodi govora na internetu. Ali ako kompanije pobede, to bi moglo zatvoriti vrata načinu na koji su advokati tužilaca pristupili svojoj tužbi.
Očekuje se da će kompanije društvenih medija podneti tužbu protiv presude na osnovu Prvog amandmana, uz obrazloženje da su njihovi algoritmi i njihovi dizajnerski izbori prilikom kreiranja platformi oblik govora. Time će se pitanje dokazane štetnosti platformi gurnuti u drugi plan i osnovna tema debate će biti da li kompanije imaju pravo na slobodu govora kroz slobodu dizajniranja algoritama, bez obzira na posledice po neke od korisnika. I dok se u Americi očekuje velika pravna bitka, kompanije društvenih medija se već suočavaju sa pritiskom širom sveta, jer regulatori traže načine da reše zabrinutost oko korišćenja platformi.
Australija je već uvela zabranu korišćenja usluga društvenih medija tinejdžerima mlađim od 16 godina, a i drugi su sledili taj primer. Brazil, na primer, sada zabranjuje funkcije poput beskonačnog skrolovanja. Druge zemlje takođe zabranjuju korišćenje usluga tinejdžerima ili pripremaju zakone za to. Protivnici zabrana kažu da one ograničavaju pristup tinejdžera informacijama na internetu i sprečavaju ih da se povežu sa zajednicama i grupama koje pružaju podršku, a koje bi mogle koristiti njihovom mentalnom zdravlju. Zabrane takođe pokreću teška pitanja o privatnosti na mreži, uključujući i to da li korisnici koji su pogrešno identifikovani kao tinejdžeri moraju da koriste lične karte izdate od strane vlade da bi potvrdili svoje stvarne godine.
