Tri meseca nakon što je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić na protestu izjavio da je istorija pokazala da „nijedna vlast, kao ova današnja, nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno“, nema više nikakve dileme da je SNS veoma ozbiljno shvatio svoje mesto u budućim udžbenicima. Ne samo što nije propustio priliku da uoči dolaska misije Evropskog parlamenta demonstrira odnos prema nepovredivosti akademskog prostora angažovanjem na stotine maskiranih policajaca koji su uleteli na novosadski Filozofski fakultet i nasilno izbacili i studente i profesore, već se čini i da je pažljivo proučio Đokićevu analizu.
Konstatujući da se svakoga dana suočavaju sa novim modelima pritisaka, rektor ih je razvrstao na fizičke (prošlonedeljno privođenje dvojice studenata prve godine iz Novog Pazara zbog „pripremanja napada na ustavni poredak“ ukazuje da im je ta kategorija verovatno najomiljenija), finansijske (uredba kojom je drastično smanjena plata profesorima tokom blokada i dalje je na snazi, a implementiran je i SPIRI sistem koji omogućava širi spektar kontrole nad fakultetskim finansijama), medijske (nedavno je emitovan i peti nastavak serijala Dosije eks katedra u kome se profesori diskredituju) i administrativne u vidu prijava protiv svih dekana u državi. I dok se takva šema čini sveobuhvatnom, pokazalo se da ipak ima prostora za dodatne „inovacije“.
Recimo za prostorne pritiske.
Tako je FDU dočekala vest da je vlast, umesto da konačno realizuje decenijama star plan da se u njegovom okruženju smesti čitav Univerzitet umetnosti, rešila da novobeogradski blok 39 prenameni iz kompleksa visokoškolske ustanove u kompleks „posebne namene“. Konkretno, administrativni i operativni centar MUP-a, pošto za tip uređenja na čijem uspostavljanju predano radi prosto nije dovoljno ni sedište Ministarstva u Palati Srbija, ni čitava obližnja zgrada SIV 2 čiji je policija isključivi korisnik. I ništa manje od 180.000 kvadrata (sedište CIA je tek za petinu veće) u zgradi visine 50 metara ne bi moglo da zadovolji njene totalitarne apetite. Ne samo što će se tako prvi blokirani fakultet nakon pada nadstrešnice bukvalno naći u senci policijske zgrade, već je predviđeno da se u kompleksu nađe i helidrom čija bi buka potencijalno onemogućila snimanja i probe i imala nesumnjiv uticaj i na redovnu nastavu.
Iako propisi tako nešto predviđaju samo u „izuzetnim slučajevima“, sednica gradske Komisije za planove na kojoj bi takve primedbe mogle biti iznete je bez ikakvog obrazloženja prebačena u elektronski format (sada već uobičajena praksa kada je jasno da bi građani imali nešto da kažu) i nije služila ničemu osim fingiranju učešća javnosti. A samo dan nakon njenog održavanja, u Novom Sadu se otišlo korak dalje i umesto da se na sličan način „suptilno“ ugrozi prostor Akademije umetnosti, odabrano je mnogo brže i jeftinije rešenje – da joj se prosto oduzme.
Naime, Skupština grada je 18. marta izglasala da se Akademiji uskrati pravo na korišćenje objekata Galerije u Bulevaru Mihajla Pupina i Ateljea u Bulevaru despota Stefana, u kojima se održavala nastava i redovne izložbe. Zvanično obrazloženje je da su gradske službe utvrdile da se „navedene nepokretnosti ne koriste u skladu sa funkcijom ostvarivanja delatnosti korisnika“ (čitaj: u njima se nije održavala nastava u trenutku ispitnog roka kada je „uviđaj“ izvršen), dok je gradonačelnik Žarko Mićin dodao da to nikako nema veze sa porukama ispisanim na prozoru Galerije, a kojima je posvetio gotovo čitavu konferenciju za štampu. Pa se tako skandalizovao nad natpisima poput „Prošlo je 12 meseci“ ili „Vreme je za novo vreme“, a kao krunski dokaz opšte zloupotrebe prostora namenjenog kulturi naveo je: „Ovde imate jedan stativ za mikrofon, što znači da su ovde održavali svoje političke sastanke“. I sve to u prostoru koji im „Grad daje na korišćenje besplatno“.
Samo što nije – fakultet je uredno plaćao zakup svakog meseca, ali to odbornici nisu mogli da čuju pošto je predsednica skupštine odbila zahtev dekana Zorana Krajišnika da im se obrati pre glasanja, iznese dokaze da prostor jeste korišćen namenski sve vreme i upozori da gubitak preko 500 kvadrata može dovesti u pitanje i akreditaciju Akademije koja inače ima problem neposedovanja sopstvene zgrade i raštrkana je na čak osam adresa. Umesto mogućnosti da se i njihov glas čuje, Akademija je dobila samo obećanje da će u neodređenoj budućnosti dobiti 1.900 kvadrata na drugoj lokaciji, uz indirektnu sugestiju da bi zato valjalo da se nadalje ponašaju „korektno“.
Ali nisu svi novi pritisci vezani za prostor, što smo najpre videli na primeru FPN-a koji je Ministarstvo prosvete nateralo da ponovi izbore za dekana, godinu dana nakon što je na tu funkciju izabrana Maja Kovačević. Budući da je osnov primedbe prosvetne inspekcije ležao u izboru studentskih predstavnika iz 2024, kojima i dalje traje mandat pa su učestvovali i u novom glasanju, teoretski je moguće da se prigovori nastave, ali po svemu sudeći tražiće se novi vidovi opstrukcije.
„Nema razloga da ponovo spore izbor jer nemaju nekog svog kandidata, niti način da promene situaciju na fakultetu gde je ceo kolektiv reagovao i gotovo jednoglasno ponovo izabrao Maju Kovačević – bila su samo dva uzdržana glasa na Veću. Tako visok legitimitet dekanke ne može da se ospori, ali ono što će sigurno raditi je da nastave da mrcvare fakultete – već ih obilazi budžetska inspekcija koja piše nekakve prijave, Ministarstvo prosvete pokušava da odloži izbor novih studentskih predstavnika… Iako u javnosti izgleda da univerzitet drži određeni stav, vrlo često su fakulteti podeljeni, zbog čega glasovi 20 posto studentskih predstavnika koji sede u svim telima fakulteta često donose prevagu. Sve je to kupovina vremena do neke nove ofanzive, a mislim da će se ona sprovesti kroz izmene zakona, pošto će veoma teško drugačije uspostaviti kontrolu nad univerzitetom. Jedno vreme su imali dosta uticaja, iako ne punu kontrolu, a sada su u riziku i da izgube studentska tela koja su bila na njihovoj strani“, kaže Đorđe Pavićević, profesor FPN-a i narodni poslanik.
Zato se Ministarstvo prosvete zalaže da se izbori za studentske parlamente koji treba da se održe u aprilu, odlože čak do jeseni kada aktuelnom sazivu ističe mandat. Sa jedne strane to bi vlastima omogućilo da u međuvremenu pronađe kreativne načine kako da ospore registrovanje novih studentskih organizacija proizašlih iz plenuma, a sa druge strane bi otvorilo mogućnost da se probiju rokovi i protivpravno produže mandati sadašnjim, pretežno lojalnim studentskim predstavnicima.
„Mi smo istraživali način na koji je deljen novac tim organizacijama, a njihovi članovi zapošljavani u institucijama, najviše preko Kancelarije za dualno obrazovanje i Ministarstva za turizam i omladinu. Tako je održavana ta infrastruktura, ali posle studentskih protesta i ona je počela da se raspada. A ako ne mogu da pobede na predstojećim izborima, onda će univerzitet mrcvariti do gušenja, sa daljim administrativnim disciplinovanjem i traženjem dlake u jajetu, selektivnim targetiranjem pojedinaca poput Jelene Kleut, a tu je i najavljeni dolazak licenciranih stranih univerziteta, gde ne znamo da li će to biti neki iz recimo Bijeljine. Čak i da dođu neki srednje dobri, jer najbolji neće doći sigurno, njima će to biti ekspoziture za pravljenje novca koje neće biti zainteresovane za širi društveni kontekst. Univerzitet nije dovoljno jako reagovao na sve te stvari, pre svega jer je mnogo toga bačeno na kartu izbora“, dodaje Pavićević.
A pošto izbora nema ni na vidiku, ostaje da se vidi da li će akademska zajednica uspeti da se konsoliduje kada nam se predoči nacrt najavljenog novog zakona o univerzitetu koji bi državi omogućio direktniju kontrolu ili će fakulteti nastaviti da biju – i uglavnom gube – sve te pojedinačne bitke.
