1731854664769
Protest u Novom Sadu, Blokada raskrsnice kod Železničke stanice Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kada je vreme da se, nakon neke velike nacionalne tragedije, krene dalje? I da li uopšte imamo pravo na to pre nego što odgovorni odgovaraju za ono što su učinili?

Ako ćemo da sudimo po ponašanju najviših zvaničnika ove zemlje, oni su jednostavno rešili da je vreme da nastave dalje. Petnaest ljudi je nastradalo na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dok se dobar deo građana još nije ni oporavio od šoka i besa, vlast se ponaša u maniru „Pa dobro sad, šta da se radi, život ide dalje, živi moraju da nastave da žive, ma ej, samo da smo mi živi i zdravi“. 

Predsednik Aleksandar Vučić se naročito trudi da se ponaša kao da je sve normalno i kako život ide dalje, radi svoje uobičajene stvari, pa sa ministrom Sinišom Malim jede pljeskavice na gradilištu Ekspa, gostuje po televizijama i komentariše sopstveni rejting. Jer ne kaže džabe stara srpska poslovica, u najtežim vremenima najvažnije je sačuvati politički rejting.

Brojevi u tabelama rejtinga već 12 godina su mnogo bitniji od  brojeva nastradalih u bilo kojoj nesreći ili tragediji, a bilo ih je onoliko. Tako je stigao predsednik vrlo detaljno da prokomentariše istraživanje Demostata, čiji mu rezultati baš i ne idu u prilog, i tom prilikom se, umesto da se pozabavi samim sobom i svojim rezultatima, opet bavio opozicijom, selektivno pominjao podatke koji mu odgovaraju, a dotakao se i Demi Mur. Ne pitajte kako, suviše je besmisleno, a još uvek i neprimereno baviti se time. Gledajući predsednika kako se unosi u jedinu temu koja ga izgleda zaista zanima, reklo bi se da su ovo neki sasvim obični dani u Srbiji, jer ko o čemu, predsednik o rejtingu, ali ne. 

Vučić se naročito trudi da se ponaša kao da je sve normalno i kako život ide dalje. Jer ne kaže džabe stara srpska poslovica, u najtežim vremenima najvažnije je sačuvati politički rejting

Nisu obični i nikada više nakon 1. novembra 2024. godine neće biti obični jer je tada u stravičnoj nesreći nastradalo 15 ljudi, a nastradali su samo i isključivo zbog nečijeg nemara, bahatosti, korupcije, nesposobnosti i nestručnosti. Ne mogu da budu obični dani i ma koliko se predsednik i drugi funkcioneri trudili da nastave dalje i da nas zatrpaju drugim temama, u kakvu-takvu (ne)normalu ćemo moći da se vratimo tek kada za ovo neko krivično odgovara. Pritom ne mislim na aktiviste, koji su već danima zatočeni u zatvoru jer su tražili pravdu i odgovornost. 

Za to vreme propagandna mašinerija i dalje radi svoje, a u svojoj odlepljenosti od stvarnosti došli smo do toga da na televiziji Informer, koja je nedavno dobila i beogradsku frekvenciju, gledamo kako njen urednik sa kolegama gleda prenose sa protesta (i to ironično prenose sa izdajničke TV N1, jer proteste nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije prenosila) i uživo komentariše kako novinare, tako i učesnike skupa, a na kom je taj program nivou bio možda najbolje govori to što je krajnji domet Dragana J. Vučićevića bio da ljude naziva „retardima“ i „moralno-političkim pederima“. Valjda je to taj, kako reče predsednica REM-a Olivera Zekić, savršeni elaborat na osnovu kojeg je televizija Informer dobila beogradsku frekvenciju. 

Cilj je, sve u svemu, da se realnost vrati u uobičajenu, ali sada već naviknutu nenormalnost, samo što će to sada malo teže ići jer je upravo ta nenormalnost i dovela do svega ovoga. I nikome se ne sviđa da se vrati pod tu nadstrešnicu koja svakog sekunda može da mu se strovali na glavu i zbriše ga sa lica zemlje. Dosta je bilo.  

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

26 komentara
Poslednje izdanje