Volim što sam baba od 123 godina pa volim da mrzim…
@Maki, zašto ne posetite psihoterapeuta da vam pomogne?
Svaki vaš komentar je vapaj za psihološkom podrškom i pomoći , ali pokušajte da shvatite da ovaj portal nije mesto za samopomoć i istresanje ličnih frustracija i animoziteta. Nije sramota lečiti se. Zar nemate nikog da vam pomogne i da vas odvede da vam se ukaže stručna pomoć?
Svaki njegov komentar je vapaj za dobrom robijom, sta mislite koliko Zvala NEZAKONITO placa i od kojih para ovakve kreture da s..u po Radaru i drugim jos slobodnim portalima.
III- део
…: „U ovako obolelom društvu, ne maštamo ni o Memorijalnom centru. Ni o pravdi. Ni o saosećanju. Nakon ovog tragičnog događaja, mi smo ljudi koji ne žive, već životare. Ne verujemo u Srbiju bez nasilja, sve dok je na čelu države nasilna vlast.‟ Ето, шта рећи више, црно да црње не може бити, изгледа, у безброј нијанси! Госпђа Малишић није требала да одобри овај текст! Немојте ми замерити- ово је баш јадно!
II-део
система контроле путем ултра брзих фрекфентних порука и муњевитих клипова циљаног садржаја, као и болесне пројекције амбициозних родитеља на мале и рањиве мозгове наше деце. То је, све узроковало ономе што се и десило у ОШ В.Р.Туга до неба!!! Урлик бола одзвања и данас улицом Краља Милутина и Светозара Марковића!
Данас, после свега, нема памети, само острашћене оптужбе и јадна политизација на оба пола дружтвене свакодневице. Утисак је, да се плетемо у паучини свог дангубљења и немоћи, са изопаченим сажаљењима које поприма примитиван врхунац у овој експрсивној реченици госпође Вилимон:.
I део
И овај догађај у „Сељи‟ , тако смо ми некада звали ОШ Вл. Рибникае (некада су биле две школе: улаз из Свет. Марковића звала се ОШ „А. Шантић‟, а улаз из Краља Милутина, звала се ОШ „С. Принцип Сељо‟), потврђује једну тужну истину, да нашу децу не водимо ми, ми их не васпитавамо, ми губимо корак са деструктивним убразањем и „Гашиним‟ болоњским образовањем, а тиме и немоћни пред манипулативном фасцинацијом мрежа и галопирајућих фотографија и кратких клипова, и бесмислених друштвених мрежа!? Та ентропична гомила смећа, крије и циљане облике МК- УЛТРА…
Ne svidja mi se naslov.Onaj ko je dobar ostao je tu gdeje,jer mu ne dozvoljavaju da bude jos bolji.Losima je sve dozvoljeno,pa su oni losi postali jos gori.Nema tu mnogo filozofije.To je aksiom.
Kada neko koristi žrtve da se obračunava sa umišljenim krivcem, onako pijačarski, bez pijeteta prema žrtvama, samo histerično mrziteljski, pokazuje da je verovatno rekao razumu dovidjenja. Ili jednostavno tanatofobija postane toliko intenzivna sa godinama da potpuno blokira mozak te osobe.
Kada neko koristi novac građana Srbije, da za račun Organizovane kriminalne krupe širi laži i mržnju, i pomaže im u uništenju Srbije, ja mogu samo da ga nazovem BEDNIKOM.
Da li smo bolji? Nismo. Da li smo suroviji. Jesmo. Zašto? Pa eto, da damo sebi oduška, jer smo srećni što nismo mi krivi. Krivi su Kecmanovići. Zašto? Pa eto tako. To nam odgovara. Otac ga je vodio na streljanu…Pri čemu je na hiljade roditelja, uključujući i mene, učilo svoju decu kako se puca iz vatrenog oružja. Pri čemu su generacije i generacije maloletnih srednjoškolaca odlazile u okviru predvojničke da puca iz vojničkog oružja. I ja među njima. Šta su nas obučavali? Pa to, da ubijemo.
Ali, sudi se samo Kecmanovićima. Nije dovoljna kazna koju im je njihov sin monstrum naneo; treba još.
Potpuno ste u pravu. Čovek je čak imao i sef u kome je čuvao oružje, za razliku od većine vlasnika oružja, koji svoje oružje drže u komodi. Umesto da promene zakon i spuste prag krivične odgovornosti na 10 godina, oni odluče da unište jednu porodicu. Dečak nikada nije bio maltretiran, roditelji nisu bili nasilni, nisu bili alkohličari i narkomani (najmanje 10% roditelja to jeste), i opet je izvršio ovaj strašan zločin.
Moral i etika se uče u kući, od roditelja.
Nekoliko odličnih pitanja postavio je pre neki dan bivši policajac sada detektiv gospodin Braca Zdravković u vezi ovog slučaja u emisiji „Zašto ne smemo zaboraviti „Ribnikar“ i Dubonu“, gostovali su i sjajni advokat Labus, policajac Dimitrije Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, i gospodin Saša Panić otac dvoje nastradale njegove dece .
Treba odgovoriti na ta pitanja , ali i na ono što su svi ostali pričali . Pusti otac , šta ga snaće, naravno i majku i sve ostale kojima su deca nastradala
Moram da pitam kakvo je to novinarstvo kada se hakuje tudji lap top ?
Citam 3× i kao da gledam ruzan film. Od tog dana sam samo 1× prosao tom ulicom i deci odneo cvet . Tuga velika i ne vera da se takvi zlocini dogadjaju u mom gradu 🥶
Zadnji deo.
Poziv na odgovornost
Ako želimo da zaštitimo decu, moramo:
• otvoreno govoriti o problemima i njihovim posledicama,
• obezbediti stručnjake u školama koji će reagovati na vreme,
• prestati da prenosimo mržnju i privilegije na decu,
• graditi društvo zasnovano na istini, empatiji i odgovornosti.
Samo tako Srbija može prestati da liči na „kukavičije gnezdo” i postati zemlja u kojoj duše, a to je svest, naše dece žive slobodno, bez straha i mržnje.
– Da li smo bolji? Nismo. Da li smo suroviji? Jesmo. Zašto? Šta se to u nama slomilo? Šta nas je to zaledilo? Šta nas je to otupelo?
Zbog svega što nam se dogodilo i događa.
Raspad zemlje na početku puta na kome smo. Jugoslavija je bila i naša, stvorena 1930., napuštena 1991/2. godine. Za bilo koju zemlju, za bilo koji narod na svetu takav događaj je ogromna trauma.
Za sve izvedeno iz ovog procesa (sankcije, hiper inflacija, agresija i bombardovanje, ratišta i prelazak društva iz jednog u drugi društveno ekonomski politički sistem), izvedeni su novi odnosi među nama.
Treći maj je dan kada je pakao sišao u zemlju Srbiju. I umesto da tada sve stane, dogodio se i četvrti maj. Društvo bez odgovornosti je deveti krug pakla.
Ne treba zaboraviti montiranu fotografiju, fotošop, predsednika zagledanog negde u budućnost, kako sedi za stolom, navodno u Ribnikaru, a to je isti onaj sto gde sedi kad drži svoje besmislene konferencije. Ne treba zaboraviti objavu Ane Brnabić na kojoj su ona, mali i njen šef, utriplani tako da ih ima devet, nasmejani u provodu. Ne treba zaboraviti da je gradonačelnik Beograda smatrao da događaj nije toliko bitan da bi on poremetio svoje planove i došao u Beograd iz Trsta, ili Barselone… I taj Ružić je dao ostavku posle 5 dana i „prijateljskog“ ubeđivanja. Ostavka je moralni čin i daje se
Strašno je što se ove tragedije politizuju. Vidim da se u privlačnim medijima uopšte ne spominje, dok je u opozicionim glavna tema. Takva podela nije normalna. Da vlast ignoriše, a opozicija prisvaja sve tragedije zarad političkih poena. Empatija nula, kod 90% naroda, nikoga nije briga za ljude ni za decu, već samo za ono što donosi rejting, moć i profit.
Vama je iznošenje dokaza o korupciji, javašluku, neznanju, neorganizovanosti, lopovluku, nepoštovanju zakona – zbog kojih su stradali mnogi ljudi u raznim situacijama – skupljanje političkih poena!? Oni koji se bave istinom u analiziranju raznih tragedija, upravo su ti koji bi želeli da zaštite građane, ali nisu na vlasti da bi to mogli da učine. Njihovo skretanje pažnje na sve nepravilnosti, kao i povremene tužbe, jednoga dana će biti dokazi na suđenju ovoj zločinačkoj vlasti.
Da li treba prećutati Vučićevu naredbu o otvaranju nedovršene stanice, da to ne bi bila politizacija tragedije?
Izgubili smo svoju ljudsku osobenost,izgubili smo svoje mesto pod Suncem izgubili smo svoje pravo na na nas mali zivot.Pa,sta mo mi ovd,zrtve za predatore,koji lik treba da preuzmemo da bi se spasli i gde?!
Izgubili smo svoju ljudsku osobenost,izgubili smo svoje mesto pod Suncem izgubili smo svoje pravo na na nas mali zivot.Pa,sta mo mi ovd,zrtve za predatore,koji lik treba da preuzmemo da bi se spasli i gde?!
У часопису НИН је управо изашао добар и целовит чланак новинара Бобана Каровића. Са пуно података и ставова више људи, и родитеља настрадале деце. Врло је јасно наведено шта је учињено а шта не од стране државе и грађана као мера заштите.
Посебно ми смета што је госпођа Вилимон, на самом крају оптужила власт за нечињење, али без икаквих претходних анализа, и на крају прорекла да ће се још оваквих трагичних догађаја догодити? На основу чега ? Мени је све то врло неозбиљно и мислим да овакав ниво новинарског рада не заслужује да буде објављиван на страницама Радара.
Gorane, dokaz Biljanine tvrdnje je bačena petarda među građane koji su stajali u redu da polože cveće i zapale sveće.
Hajde da ti objasnimo , mada se pravis nevest -Blazic mladji, vinovnik masakra u Duboni i Malom Orasju je pokusao motorom da pregazi policajca-pokusaj ubistva. Imao je gomilu krivicnih prijava i sta? Nista dripac na slobodi vidi sebe kao Malog Kristijana.Njegov otac ima nedozvoljeni arsenal oruzija u kuci. U mestu se sve zan i prica ali niko ne sme od drzavnih organa da procesuira Blazice -jel ti sad jasno Radikalu?
Drugi deo, povodom Ribnikara. Ja koji sam radio sa oruzijem i zagovornik sam slobodnog nosenja i dobijanja oruzja za odredjene revolvere i pistole kalibra do 7.65 i kratke devteke, NIKAD ali NIKAD ne bih vodio svoje dete u streljanu da puca iz pistolja bojevom municijom. Tek sa 18 godina. Eventualno-16.Dakle drzavu bas briga sto je to podrucje neuredjeno.
Treci deo-povodom Ribnikara-da li si prespavao svo delovanje Zvale, koji tvrdi da je predsednik ,do sada, njegov doprinos OZVERENJU drustva- sto za jednog, stangle u glavu Borku, jezik mrznje i proglasavanje neprijateljima svih koji ne misle kao on. Pajtanje i finansiranje PINK TV rasadnika idiotizma i nasilja . Angazovanje Belivuka i drugih kriminalaca na partijskim skupovima-promocija nasilja kao pozeljnog oblika ponasanja.
I danas ječim za 1601 ubijeno dijete u Sarajevu.
Koliko jezivo likujući komentar.
Ova streljana deca su sva rođena 15 godina posle završetka rata! Stidite se.
Dokaz da će se nešto slično dogoditi je bačena petarda među građane koji su stajali u redu da polože cveće i upale sveće za STRELJANU decu.
Ja ječim već 55 godina za 75 hiljada dece ubijene u NDH i za srpsku decu ubijenu u okolini Srebrenice, za koje niko nije odgovarao. Za decu ubijenu u Sarajevu su osuđeni svi koji su u tim zločinima učestvovali (niko se nije izvukao), i to podržavam.
A ja ječim zbog jedne izgubljene nacije koja svoje porazima i neuspjesima izszvane frustracije liječi friziranim brojkama, izigravajući vječnu žrtvu a prave koristi kao sredstvo propagande bez ikakve prave tuge i žalosti za njima. Naravno vlastite žrtve mnogostruko su uvećane a tuđe marginalizirane ako ne i opravdane.
Kada školska deca stradaju ubijujući se među sebe, krivci su učitelji i roditelji. Naravno, društveni odnosi koje je obebedio banditski politički sistem sa Patološkim tipon na vrhu vlasti uzrok su stravične tragedije! Takvo društvo je teško bolesno! Pomno prateći i pišući i svako tragično dešavanje, poimenice navodim pojedince i grupe. No to neće niko da objavi, čak ni Radar!
PODRŽIMO STUDENTE,ONI SU SPAS,BUDIMO LJUDI
Misiš na ministre i premijera of 20 godina? Dosta s tim mitom o studentima.
Zašto od 20, kada je svaki vukovac koji završi osnovnu školu mnogo stručniji kadar od trenutnih ministara.
Draga Biljana,rasplakali ste me do jecaja.Opet.Kao i pre one nesrećne tri godine.Vratili ste me u dan kada sam od Slavije krenuo da odam poštu anđelima.Ali nisam mogao,vratio sam se kući.Jecajući.
Kao i danas.Zašto nam se to dogodilo,zašto se to ,i dalje,
događa.Šta su ti nevini anđeli bogu skrivili da nestanu na tren.
Za sva vremena.Znam,saosećam sa roditeljima,jer sam doživeo nešto slično.Bez satifakcije,kao što je i oni neće imati.
Gde smo mi to zalutali?
Tuga za sva vremena…
Da se ne zaboravi i da se nikada ne ponovi.
U tom momentu smo bili u bolnici dok nam je sin bio na operaciji. Zabrinuti smo, nervozni, brinemo kako ce proci sve…Sedimo u cekaonici, cutimo i nervozno, opet, po ko zna koji put prolaze mi misli o svemu sto nam se desava…Da ne bih opet vrteo iste misli i brige, palim telefon i ulazim u vesti: prvo pucnjava u skoli, onda crn ekran na vestima i identitet prvog stradalog…Zanemeli smo, sokirani, placemo…Posle operacije smo toliko bili slomljeni, nekako sam hteo sina da zaglim najjace, a i da ga ne zagrilm, moj sin je tu, a jednom drugom tati ce se saopstiti najgora vest…Uzas.
Da se nikad ne zaboravi!
Treći deo
Imali smo pre 3 godine velike spontane proteste pod nazivom Srbija protiv nasilja. Dobro je počelo ali kako su došli godišnji odmori protesti su počeli da se smanjuju.
Tada je većina pokazala da im nije zaista stalo da promenimo nasilnu vlast kao što im i nakon 2 godine od toga nije bilo stalo do majke mučenice Dijane Hrke, koja je uzalud ugrožavala svoje zdravlje. Jer, spavaj svete nije tvoje dete!
Zbog takvih bezdušnih konformista, koji uvek idu linijom manjeg otpora, plaćamo sve veću i veću cenu, sve dok jednog dana konačno ne pukne tikva, pa kom opanci kom obojci!
Posle velikih tragedija u školi Ribnikar i u mestima Malo Orašje i Dubona, 8.maja 2023.g. održan je prvi protest „Srbija protiv nasilja“, u Beogradu i Novom Sadu. Dok su građani oplakivali stradale i tražili smenu ministra policije kao i promenu zakona, u jednom kafiću sasvim drugačiji prizor. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Siniša Mali vedri , nasmejani, isevaju protest, pominjući kako na njemu ima manje ljudi nego što se priča. Brnabićka priču ilustruje time što pokazuje svoju veštinu fotomontaže, pa na slic
Ja sam očekivao da će na onom prvom protestu biti pun Beograd, više nego 15. marta. Bila je puna Kneza Miloša i to je bilo to.
2. deo -Zaboravih na 600 karaktera.
Dakle Brnabićka na slici umesto 3 prikazuje 9 likova.
Sasvim nadrealan prizor, neverovatna slika „vrha vlasti“.
Šta je to? Nedostatak empatije i potpuna bezosećajnost? Bolest? Ludilo?
U svakom slučaju, još jedan prilog za njihovu istoriju beščašća.
Dragi Pax, moje dete je tada išlo u Ribnikar. Igrom slučaja, poznavala je iz viđenja ubicu i iz muzičke škole a isti je nekoliko meseci pre promenio smenu. Bio sam tog jutra ispred škole sasvim slučajno. Nekako smo to prevazišli. Ali najstrašnije od svega je što smo tad, kao i posle i danas dokazali da smo potpuno razoreni kao društvo. Bez empatije, bez zajedništva, bez samilosti. I zato smo tu gde smo. A koreni naše propasti kao nacije ne leže ni u Ribnikaru, ni u Duboni. Mnogo su dublji. I bojim se da nam je vreme za popravke davno isteklo.
Poštovani Bagzi, hvala vam što ste podelili vašu ličnu priču sa mnom i ostalim čitaocima R. . Drago mi je da je vaše dete preživelo taj strašan dan ali nažalost mnogo druge dece nije.
U potpunosti se slažem sa vama da su koreni bezdušnosti u koje je srpsko društvo upalo mnogo dublji. Studenti su uneli nadu da su promene moguće ali oni sami ne mogu da izmene korumpirani sistem i bezobziran pogled na svet. Zato je potrebna temeljita promena svesti kod većine naroda kroz samoobrazovanje.
Pa mi još nismo postali ni građansko društvo a da ne govorimo o drugim stvarima.
Ipak, nada umire poslednja!
Ako posle svih tragedija, inflacije, otimanja penzija,Psihovog megalaganja,unistavanja gradova nebrigom ili koruptivnim renoviranjem , najvecim dugom u istoriji Srbije, jos uvek oko 40% kretena izlazi da glasa za Psiha , ne iz koristi, ne iz lopovskih pobuda, vec zato sto ga -voli vise nego sina/kcerku – nama zaista nema spasa.
Таман сам мислио да сте изашли из депресије, а Ви из депресије и бес! Воле га људи. шта ћеш!? Нагомилана интуиција народа!
Istina je ruzna. Fridrih Nice
Jedini koji je ovde depresivan i besan ste upravo vi, takozvani Vidoje Melem, koji niti vidi niti leči, uprkos vašem lepom niku. Jer, upravo ste sve suprotno od toga,
a najviše slepi kod očiju.
A što se tiče toga koliko narod voli Vučića, pa to je pravi primer kupljene ljubavi, kada se prostituka pretvara da voli svoju mušteriju samo zato što je dobro platio njenu uslugu.
Postoje i oni drugi, koji pate od Stokholmskog sindroma, gde žrtve višegodišnjeg zlostavljanja razvijaju emocionalnu vezu, simpatije ili čak osećaj lojalnosti prema svom zlostavljaču, u ovom slučaju prema Vučiću.
Drugi deo
Tada je 21 godišnji nasilnik brutalno prebio jednog oca dok je on sa bebom i suprugom prelazio pešački prelaz samo zato što mu je on prigovorio da je automobilom zakačio dečja kolica. Polomio mu je vilicu, nos i jagodičnu kost a žrtva tog divljačkog napada je zadobila tako teške telesne povrede da je završio u komi i privremeno izgubio pamćenje.
Pre 9 dana, Prvi osnovni sud u Beogradu je osudio zlikovca na godinu dana kućnog zatvora. Taj mora da ima uticajnog taticu kada je sudija mogao da donese takvu sramnu presudu! I to daje ohrabrenje svim siledžijama da nastave sa nasiljem.
Ništa nismo naučili!
Evo prođe 3 godine od masakra u Ribnikaru i Mladenovcu. Da li su se iz tih tragedija izvukle neke pouke? Ne nisu, stanje je još gore jer je nasilje koje dolazi od strane mafijaške vlasti još očiglednije a njihovo ponašanje imitiraju siledžije na ulici.
Baš pre nekoliko dana, desio se još jedan slučaj prebijanja čoveka u Beogradu od strane nekog mladog nasilnika dok je prelazio ulicu sa detetom. Zadobio je teške povrede i odvezen je u bolnicu u kritičnom stanju.
Zašto spominjem taj slučaj? Pa zato što se slično nasilje dogodilo na Vračaru pre 2 godine.
Pouke u vezi raznih tragedija u Srbiji su:
1. Sloboda oružja. Samo naoružani ljudi su slobodni;
2. Samo naoružani ljudi mogu da spreče buduće napadače blagovremeno;
3. Slobodna proizvodnja, promet, držanje i nošenje oružja je najvažnije ljudsko pravo jer stvara odnos snaga koji može da kontroliše rak države u ludačkom nasilju koje sprovodi nad slobodnim ljudima;
4. Antinauke psihologije i psihijatrije truju ljude „lekovima“. Nema ni reči u javnom govoru Srbije koliko je od serijskih ubica bilo na „lekovima“ kada su činili zločine. Uvesti to pitanje u javni govor.
Objavite ako vas ne vređa…
Podržavam pravo ljudi koji nisu kažnjavani, i prođu psihičku procenu da poseduju oružje (samo revolvere). Međutim, to neće rešiti postojeći problem. Postojeći problem rešiće mnogo strožije kazne za sve počinioce teških krivičnih dela, i povratnike u kriminal (čak i za lakša krivična dela).
Samo naoružani ljudi. Psihopate ili ljudi na „lekovima“ ne mare za strožije kazne. Opet će ubijati. Ali ako je tipa svaki drugi građanin naoružan moći će da ih blagovremeno spreči.
Osuđivani za ozbiljna dela ne ali svi ostali da.
@Pax
Турбо лупетатор на некрофилском гориву мржње!!! То није пристојна размена супростављених мишљења, то је класичан кафански хулиганизам-брате!
Po ugledu na gazdu ti Psiha opet isto kevtanje etiketama i lazima umesto cinjenica i argumenta. BAcice vam GAzda malo parica od srebra , da lomite ruke noge vilice i rebra.
Ovde su reči suvišne, samo tiha tuga.😢
GREH Najveci koje je Srbija imala za ovih 14godina.
GREH,a sta je UZROK, I ko stoji iza ovog Masakra, ne znamo.
Saznace se.
TUGOVANJE, svakog 3 Maja, da se Ne ZABORAVI.
SNS režim je došao u jednu čudnu i samim tim neodrživu situaciju . Kada od domaćih relevantnih političkih faktora , kao što su studenti i opozicija , dobije zahteve za reformama u društvu on te subjekte proglasi izdajnicima , stranim plaćenicima i ustašama . Kada iste te zahteve dobije od EU Vučić pre svega pokazuje naksimalnu servilnost i saradljivost . Izgleda da jedino nije svestan da to tako ne može u nedogled , a to Vučićevo levitiranje već traje jako dugo , može se reći i nedopustivo dugo i već vidljivo ruši ugled EU i diskredituje je . Da li to znači da je rasplet naše velike krize tu
Tuga! Saoswćanje sa poeodicama žrtava! Ne daj bože da se ikada ponovi!
Moramo se pomiriti s tim da je srpsko društvo najgore u Evropi. A sa ovim prokletnikom idemo na kraj rupe.
Naravno da smo u međuvremenu gori i suroviji , jer vlast koja vodi igru je svoj proces inverzije vrednosti u društvu , koji su započeli dolaskom na vlast , podigla na znatno viši nivo . To su opasne stvari za jedno društvo , jer kada se istina zameni lažima , poštenje lopovlukom i korupcijom , zakonitost i ustavnost samovoljom , objektivnost radikalskom inaćenjem , sokačarskom svađom , splektarenjem i podlošću i sve pozitivno svojim antipodima , društvo i nacija su osuđeni na propast i nestajanje .
Amin!!Od reci do reci gorka i tuzna istina.
Isti smo, ali sigurno jesmo suroviji.
Nikada se nismo (u vecini) isticali bas nekom izrazenom empatijom, razumevanjem drugih, pokusaju da pomognemo, ako i jesmo – bilo je kratkotrajno i „ad hoc“.
Postali smo suroviji (vecinom), jer predugo zivimo u surovim uslovima i stvarnosti, borbi za egzistenciju, nepostovanju nikoga i nicega. Tada, po pravilu iz ljudi izlazi ono najgore, sto u sebi imaju – u prvom redu, bezosecajnost, sebicnost i „ja“.
Nije to samo u slucaju tragedija Ribnikara, Dubone, Malog Orasja, NS nadstresnice….svakog dana i u svakoj prilici smo svedoci odsustva emocija i morala.
Ne mogu da se odlučim ko je prbi počeo da razbija Jugoslaviju. Svakako njeni nacionalizmi. Čini mi se da su Slovenci ipak prvi krenuli, kad god bih išao Ljubljanu vraćao sam se besan, jer sam osećao da ih je nervirao moj govor, beogradski. Iskreno, u Zagrebu sam se bolje osećao. Pitao sam jednu devojku, mnogo lepu, na tramvajskoj stanici na Trgu, kako do Maksimira, rekla mi i ja idem tamo, možemo zajedno, pričali smo u tramvaju, onda smo otišli na kafu, rekla je da voli moj beogradski govor, videli smo se još dva puta. Pozvao sam je u Beograd, rekla je da će svakako doći, ali nije, udala se.
O cemu pricas ovde i sada?
Meni se čini da je ipak prvi bio S. Milošević. Slovenci su samo tražili svoju državu, i ne vidim ništa sporno u tome. To što mi ne želimo svoju državu, to je naš problem.
Amin!!
Za mene je to bio najstrasniji dogadjaj, najveca tragedija u ovoj zemlji od kako postoji na ovom parcetu zemlje. Mnogo gora od bombardovanja 99. mnogo gora od svega, prosto nesreca bez leka, bez utehe, bez razuma. Odmah posle Orasje i Dubona, pa pad nadstesnice , desetine mrtvih nevinih bica, mladih dusa. Sta mislite o moralu i casti onih koji posle ovakvih uzasnih tragedija pricaju o “ Zlatnom dobu” Srbije i prave nekakve stadione i Ekspo ???
Kao sećanje na najstrašnije i suze utihnu . Kamen bi zaplakao . Lice od kamena . Suvo , izobliceno od bola .
Ne za našom decom , tudjom , unucima . Mi ih imamo petoro , šesnaest unuka i tri praunuka !
Znamo šta je dečja radost , graja , smeh , sreća . Znamo i šta je tuga , briga . Ne znamo kakav užas , kakvu stravu su prošli i prolazice do kraja života roditelji , porodice ubijene dece . Možemo samo saucestvovati i tiho patiti sa njima . Neke znamo licno . Šta reci , a da nisi prozaican , glup ? Bolje ništa . Samo zagrljaj . Cutanje govori više od bilo koje reci .
A mi kao ljudi , danas ?
Volim što sam baba od 123 godina pa volim da mrzim…
@Maki, zašto ne posetite psihoterapeuta da vam pomogne?
Svaki vaš komentar je vapaj za psihološkom podrškom i pomoći , ali pokušajte da shvatite da ovaj portal nije mesto za samopomoć i istresanje ličnih frustracija i animoziteta. Nije sramota lečiti se. Zar nemate nikog da vam pomogne i da vas odvede da vam se ukaže stručna pomoć?
Svaki njegov komentar je vapaj za dobrom robijom, sta mislite koliko Zvala NEZAKONITO placa i od kojih para ovakve kreture da s..u po Radaru i drugim jos slobodnim portalima.
III- део
…: „U ovako obolelom društvu, ne maštamo ni o Memorijalnom centru. Ni o pravdi. Ni o saosećanju. Nakon ovog tragičnog događaja, mi smo ljudi koji ne žive, već životare. Ne verujemo u Srbiju bez nasilja, sve dok je na čelu države nasilna vlast.‟ Ето, шта рећи више, црно да црње не може бити, изгледа, у безброј нијанси! Госпђа Малишић није требала да одобри овај текст! Немојте ми замерити- ово је баш јадно!
II-део
система контроле путем ултра брзих фрекфентних порука и муњевитих клипова циљаног садржаја, као и болесне пројекције амбициозних родитеља на мале и рањиве мозгове наше деце. То је, све узроковало ономе што се и десило у ОШ В.Р.Туга до неба!!! Урлик бола одзвања и данас улицом Краља Милутина и Светозара Марковића!
Данас, после свега, нема памети, само острашћене оптужбе и јадна политизација на оба пола дружтвене свакодневице. Утисак је, да се плетемо у паучини свог дангубљења и немоћи, са изопаченим сажаљењима које поприма примитиван врхунац у овој експрсивној реченици госпође Вилимон:.
I део
И овај догађај у „Сељи‟ , тако смо ми некада звали ОШ Вл. Рибникае (некада су биле две школе: улаз из Свет. Марковића звала се ОШ „А. Шантић‟, а улаз из Краља Милутина, звала се ОШ „С. Принцип Сељо‟), потврђује једну тужну истину, да нашу децу не водимо ми, ми их не васпитавамо, ми губимо корак са деструктивним убразањем и „Гашиним‟ болоњским образовањем, а тиме и немоћни пред манипулативном фасцинацијом мрежа и галопирајућих фотографија и кратких клипова, и бесмислених друштвених мрежа!? Та ентропична гомила смећа, крије и циљане облике МК- УЛТРА…
Ne svidja mi se naslov.Onaj ko je dobar ostao je tu gdeje,jer mu ne dozvoljavaju da bude jos bolji.Losima je sve dozvoljeno,pa su oni losi postali jos gori.Nema tu mnogo filozofije.To je aksiom.
Kada neko koristi žrtve da se obračunava sa umišljenim krivcem, onako pijačarski, bez pijeteta prema žrtvama, samo histerično mrziteljski, pokazuje da je verovatno rekao razumu dovidjenja. Ili jednostavno tanatofobija postane toliko intenzivna sa godinama da potpuno blokira mozak te osobe.
Kada neko koristi novac građana Srbije, da za račun Organizovane kriminalne krupe širi laži i mržnju, i pomaže im u uništenju Srbije, ja mogu samo da ga nazovem BEDNIKOM.
Da li smo bolji? Nismo. Da li smo suroviji. Jesmo. Zašto? Pa eto, da damo sebi oduška, jer smo srećni što nismo mi krivi. Krivi su Kecmanovići. Zašto? Pa eto tako. To nam odgovara. Otac ga je vodio na streljanu…Pri čemu je na hiljade roditelja, uključujući i mene, učilo svoju decu kako se puca iz vatrenog oružja. Pri čemu su generacije i generacije maloletnih srednjoškolaca odlazile u okviru predvojničke da puca iz vojničkog oružja. I ja među njima. Šta su nas obučavali? Pa to, da ubijemo.
Ali, sudi se samo Kecmanovićima. Nije dovoljna kazna koju im je njihov sin monstrum naneo; treba još.
Potpuno ste u pravu. Čovek je čak imao i sef u kome je čuvao oružje, za razliku od većine vlasnika oružja, koji svoje oružje drže u komodi. Umesto da promene zakon i spuste prag krivične odgovornosti na 10 godina, oni odluče da unište jednu porodicu. Dečak nikada nije bio maltretiran, roditelji nisu bili nasilni, nisu bili alkohličari i narkomani (najmanje 10% roditelja to jeste), i opet je izvršio ovaj strašan zločin.
Moral i etika se uče u kući, od roditelja.
Nekoliko odličnih pitanja postavio je pre neki dan bivši policajac sada detektiv gospodin Braca Zdravković u vezi ovog slučaja u emisiji „Zašto ne smemo zaboraviti „Ribnikar“ i Dubonu“, gostovali su i sjajni advokat Labus, policajac Dimitrije Milutinović iz Strukovnog udruženja sektora bezbednosti, i gospodin Saša Panić otac dvoje nastradale njegove dece .
Treba odgovoriti na ta pitanja , ali i na ono što su svi ostali pričali . Pusti otac , šta ga snaće, naravno i majku i sve ostale kojima su deca nastradala
Moram da pitam kakvo je to novinarstvo kada se hakuje tudji lap top ?
Citam 3× i kao da gledam ruzan film. Od tog dana sam samo 1× prosao tom ulicom i deci odneo cvet . Tuga velika i ne vera da se takvi zlocini dogadjaju u mom gradu 🥶
Zadnji deo.
Poziv na odgovornost
Ako želimo da zaštitimo decu, moramo:
• otvoreno govoriti o problemima i njihovim posledicama,
• obezbediti stručnjake u školama koji će reagovati na vreme,
• prestati da prenosimo mržnju i privilegije na decu,
• graditi društvo zasnovano na istini, empatiji i odgovornosti.
Samo tako Srbija može prestati da liči na „kukavičije gnezdo” i postati zemlja u kojoj duše, a to je svest, naše dece žive slobodno, bez straha i mržnje.
– Da li smo bolji? Nismo. Da li smo suroviji? Jesmo. Zašto? Šta se to u nama slomilo? Šta nas je to zaledilo? Šta nas je to otupelo?
Zbog svega što nam se dogodilo i događa.
Raspad zemlje na početku puta na kome smo. Jugoslavija je bila i naša, stvorena 1930., napuštena 1991/2. godine. Za bilo koju zemlju, za bilo koji narod na svetu takav događaj je ogromna trauma.
Za sve izvedeno iz ovog procesa (sankcije, hiper inflacija, agresija i bombardovanje, ratišta i prelazak društva iz jednog u drugi društveno ekonomski politički sistem), izvedeni su novi odnosi među nama.
Treći maj je dan kada je pakao sišao u zemlju Srbiju. I umesto da tada sve stane, dogodio se i četvrti maj. Društvo bez odgovornosti je deveti krug pakla.
Ne treba zaboraviti montiranu fotografiju, fotošop, predsednika zagledanog negde u budućnost, kako sedi za stolom, navodno u Ribnikaru, a to je isti onaj sto gde sedi kad drži svoje besmislene konferencije. Ne treba zaboraviti objavu Ane Brnabić na kojoj su ona, mali i njen šef, utriplani tako da ih ima devet, nasmejani u provodu. Ne treba zaboraviti da je gradonačelnik Beograda smatrao da događaj nije toliko bitan da bi on poremetio svoje planove i došao u Beograd iz Trsta, ili Barselone… I taj Ružić je dao ostavku posle 5 dana i „prijateljskog“ ubeđivanja. Ostavka je moralni čin i daje se
Strašno je što se ove tragedije politizuju. Vidim da se u privlačnim medijima uopšte ne spominje, dok je u opozicionim glavna tema. Takva podela nije normalna. Da vlast ignoriše, a opozicija prisvaja sve tragedije zarad političkih poena. Empatija nula, kod 90% naroda, nikoga nije briga za ljude ni za decu, već samo za ono što donosi rejting, moć i profit.
Vama je iznošenje dokaza o korupciji, javašluku, neznanju, neorganizovanosti, lopovluku, nepoštovanju zakona – zbog kojih su stradali mnogi ljudi u raznim situacijama – skupljanje političkih poena!? Oni koji se bave istinom u analiziranju raznih tragedija, upravo su ti koji bi želeli da zaštite građane, ali nisu na vlasti da bi to mogli da učine. Njihovo skretanje pažnje na sve nepravilnosti, kao i povremene tužbe, jednoga dana će biti dokazi na suđenju ovoj zločinačkoj vlasti.
Da li treba prećutati Vučićevu naredbu o otvaranju nedovršene stanice, da to ne bi bila politizacija tragedije?
Izgubili smo svoju ljudsku osobenost,izgubili smo svoje mesto pod Suncem izgubili smo svoje pravo na na nas mali zivot.Pa,sta mo mi ovd,zrtve za predatore,koji lik treba da preuzmemo da bi se spasli i gde?!
Izgubili smo svoju ljudsku osobenost,izgubili smo svoje mesto pod Suncem izgubili smo svoje pravo na na nas mali zivot.Pa,sta mo mi ovd,zrtve za predatore,koji lik treba da preuzmemo da bi se spasli i gde?!
У часопису НИН је управо изашао добар и целовит чланак новинара Бобана Каровића. Са пуно података и ставова више људи, и родитеља настрадале деце. Врло је јасно наведено шта је учињено а шта не од стране државе и грађана као мера заштите.
Посебно ми смета што је госпођа Вилимон, на самом крају оптужила власт за нечињење, али без икаквих претходних анализа, и на крају прорекла да ће се још оваквих трагичних догађаја догодити? На основу чега ? Мени је све то врло неозбиљно и мислим да овакав ниво новинарског рада не заслужује да буде објављиван на страницама Радара.
Gorane, dokaz Biljanine tvrdnje je bačena petarda među građane koji su stajali u redu da polože cveće i zapale sveće.
Hajde da ti objasnimo , mada se pravis nevest -Blazic mladji, vinovnik masakra u Duboni i Malom Orasju je pokusao motorom da pregazi policajca-pokusaj ubistva. Imao je gomilu krivicnih prijava i sta? Nista dripac na slobodi vidi sebe kao Malog Kristijana.Njegov otac ima nedozvoljeni arsenal oruzija u kuci. U mestu se sve zan i prica ali niko ne sme od drzavnih organa da procesuira Blazice -jel ti sad jasno Radikalu?
Drugi deo, povodom Ribnikara. Ja koji sam radio sa oruzijem i zagovornik sam slobodnog nosenja i dobijanja oruzja za odredjene revolvere i pistole kalibra do 7.65 i kratke devteke, NIKAD ali NIKAD ne bih vodio svoje dete u streljanu da puca iz pistolja bojevom municijom. Tek sa 18 godina. Eventualno-16.Dakle drzavu bas briga sto je to podrucje neuredjeno.
Treci deo-povodom Ribnikara-da li si prespavao svo delovanje Zvale, koji tvrdi da je predsednik ,do sada, njegov doprinos OZVERENJU drustva- sto za jednog, stangle u glavu Borku, jezik mrznje i proglasavanje neprijateljima svih koji ne misle kao on. Pajtanje i finansiranje PINK TV rasadnika idiotizma i nasilja . Angazovanje Belivuka i drugih kriminalaca na partijskim skupovima-promocija nasilja kao pozeljnog oblika ponasanja.
I danas ječim za 1601 ubijeno dijete u Sarajevu.
Koliko jezivo likujući komentar.
Ova streljana deca su sva rođena 15 godina posle završetka rata! Stidite se.
Dokaz da će se nešto slično dogoditi je bačena petarda među građane koji su stajali u redu da polože cveće i upale sveće za STRELJANU decu.
Ja ječim već 55 godina za 75 hiljada dece ubijene u NDH i za srpsku decu ubijenu u okolini Srebrenice, za koje niko nije odgovarao. Za decu ubijenu u Sarajevu su osuđeni svi koji su u tim zločinima učestvovali (niko se nije izvukao), i to podržavam.
A ja ječim zbog jedne izgubljene nacije koja svoje porazima i neuspjesima izszvane frustracije liječi friziranim brojkama, izigravajući vječnu žrtvu a prave koristi kao sredstvo propagande bez ikakve prave tuge i žalosti za njima. Naravno vlastite žrtve mnogostruko su uvećane a tuđe marginalizirane ako ne i opravdane.
Kada školska deca stradaju ubijujući se među sebe, krivci su učitelji i roditelji. Naravno, društveni odnosi koje je obebedio banditski politički sistem sa Patološkim tipon na vrhu vlasti uzrok su stravične tragedije! Takvo društvo je teško bolesno! Pomno prateći i pišući i svako tragično dešavanje, poimenice navodim pojedince i grupe. No to neće niko da objavi, čak ni Radar!
PODRŽIMO STUDENTE,ONI SU SPAS,BUDIMO LJUDI
Misiš na ministre i premijera of 20 godina? Dosta s tim mitom o studentima.
Zašto od 20, kada je svaki vukovac koji završi osnovnu školu mnogo stručniji kadar od trenutnih ministara.
Draga Biljana,rasplakali ste me do jecaja.Opet.Kao i pre one nesrećne tri godine.Vratili ste me u dan kada sam od Slavije krenuo da odam poštu anđelima.Ali nisam mogao,vratio sam se kući.Jecajući.
Kao i danas.Zašto nam se to dogodilo,zašto se to ,i dalje,
događa.Šta su ti nevini anđeli bogu skrivili da nestanu na tren.
Za sva vremena.Znam,saosećam sa roditeljima,jer sam doživeo nešto slično.Bez satifakcije,kao što je i oni neće imati.
Gde smo mi to zalutali?
Tuga za sva vremena…
Da se ne zaboravi i da se nikada ne ponovi.
U tom momentu smo bili u bolnici dok nam je sin bio na operaciji. Zabrinuti smo, nervozni, brinemo kako ce proci sve…Sedimo u cekaonici, cutimo i nervozno, opet, po ko zna koji put prolaze mi misli o svemu sto nam se desava…Da ne bih opet vrteo iste misli i brige, palim telefon i ulazim u vesti: prvo pucnjava u skoli, onda crn ekran na vestima i identitet prvog stradalog…Zanemeli smo, sokirani, placemo…Posle operacije smo toliko bili slomljeni, nekako sam hteo sina da zaglim najjace, a i da ga ne zagrilm, moj sin je tu, a jednom drugom tati ce se saopstiti najgora vest…Uzas.
Da se nikad ne zaboravi!
Treći deo
Imali smo pre 3 godine velike spontane proteste pod nazivom Srbija protiv nasilja. Dobro je počelo ali kako su došli godišnji odmori protesti su počeli da se smanjuju.
Tada je većina pokazala da im nije zaista stalo da promenimo nasilnu vlast kao što im i nakon 2 godine od toga nije bilo stalo do majke mučenice Dijane Hrke, koja je uzalud ugrožavala svoje zdravlje. Jer, spavaj svete nije tvoje dete!
Zbog takvih bezdušnih konformista, koji uvek idu linijom manjeg otpora, plaćamo sve veću i veću cenu, sve dok jednog dana konačno ne pukne tikva, pa kom opanci kom obojci!
Posle velikih tragedija u školi Ribnikar i u mestima Malo Orašje i Dubona, 8.maja 2023.g. održan je prvi protest „Srbija protiv nasilja“, u Beogradu i Novom Sadu. Dok su građani oplakivali stradale i tražili smenu ministra policije kao i promenu zakona, u jednom kafiću sasvim drugačiji prizor. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Siniša Mali vedri , nasmejani, isevaju protest, pominjući kako na njemu ima manje ljudi nego što se priča. Brnabićka priču ilustruje time što pokazuje svoju veštinu fotomontaže, pa na slic
Ja sam očekivao da će na onom prvom protestu biti pun Beograd, više nego 15. marta. Bila je puna Kneza Miloša i to je bilo to.
2. deo -Zaboravih na 600 karaktera.
Dakle Brnabićka na slici umesto 3 prikazuje 9 likova.
Sasvim nadrealan prizor, neverovatna slika „vrha vlasti“.
Šta je to? Nedostatak empatije i potpuna bezosećajnost? Bolest? Ludilo?
U svakom slučaju, još jedan prilog za njihovu istoriju beščašća.
Dragi Pax, moje dete je tada išlo u Ribnikar. Igrom slučaja, poznavala je iz viđenja ubicu i iz muzičke škole a isti je nekoliko meseci pre promenio smenu. Bio sam tog jutra ispred škole sasvim slučajno. Nekako smo to prevazišli. Ali najstrašnije od svega je što smo tad, kao i posle i danas dokazali da smo potpuno razoreni kao društvo. Bez empatije, bez zajedništva, bez samilosti. I zato smo tu gde smo. A koreni naše propasti kao nacije ne leže ni u Ribnikaru, ni u Duboni. Mnogo su dublji. I bojim se da nam je vreme za popravke davno isteklo.
Poštovani Bagzi, hvala vam što ste podelili vašu ličnu priču sa mnom i ostalim čitaocima R. . Drago mi je da je vaše dete preživelo taj strašan dan ali nažalost mnogo druge dece nije.
U potpunosti se slažem sa vama da su koreni bezdušnosti u koje je srpsko društvo upalo mnogo dublji. Studenti su uneli nadu da su promene moguće ali oni sami ne mogu da izmene korumpirani sistem i bezobziran pogled na svet. Zato je potrebna temeljita promena svesti kod većine naroda kroz samoobrazovanje.
Pa mi još nismo postali ni građansko društvo a da ne govorimo o drugim stvarima.
Ipak, nada umire poslednja!
Ako posle svih tragedija, inflacije, otimanja penzija,Psihovog megalaganja,unistavanja gradova nebrigom ili koruptivnim renoviranjem , najvecim dugom u istoriji Srbije, jos uvek oko 40% kretena izlazi da glasa za Psiha , ne iz koristi, ne iz lopovskih pobuda, vec zato sto ga -voli vise nego sina/kcerku – nama zaista nema spasa.
Таман сам мислио да сте изашли из депресије, а Ви из депресије и бес! Воле га људи. шта ћеш!? Нагомилана интуиција народа!
Istina je ruzna. Fridrih Nice
Jedini koji je ovde depresivan i besan ste upravo vi, takozvani Vidoje Melem, koji niti vidi niti leči, uprkos vašem lepom niku. Jer, upravo ste sve suprotno od toga,
a najviše slepi kod očiju.
A što se tiče toga koliko narod voli Vučića, pa to je pravi primer kupljene ljubavi, kada se prostituka pretvara da voli svoju mušteriju samo zato što je dobro platio njenu uslugu.
Postoje i oni drugi, koji pate od Stokholmskog sindroma, gde žrtve višegodišnjeg zlostavljanja razvijaju emocionalnu vezu, simpatije ili čak osećaj lojalnosti prema svom zlostavljaču, u ovom slučaju prema Vučiću.
Drugi deo
Tada je 21 godišnji nasilnik brutalno prebio jednog oca dok je on sa bebom i suprugom prelazio pešački prelaz samo zato što mu je on prigovorio da je automobilom zakačio dečja kolica. Polomio mu je vilicu, nos i jagodičnu kost a žrtva tog divljačkog napada je zadobila tako teške telesne povrede da je završio u komi i privremeno izgubio pamćenje.
Pre 9 dana, Prvi osnovni sud u Beogradu je osudio zlikovca na godinu dana kućnog zatvora. Taj mora da ima uticajnog taticu kada je sudija mogao da donese takvu sramnu presudu! I to daje ohrabrenje svim siledžijama da nastave sa nasiljem.
Ništa nismo naučili!
Evo prođe 3 godine od masakra u Ribnikaru i Mladenovcu. Da li su se iz tih tragedija izvukle neke pouke? Ne nisu, stanje je još gore jer je nasilje koje dolazi od strane mafijaške vlasti još očiglednije a njihovo ponašanje imitiraju siledžije na ulici.
Baš pre nekoliko dana, desio se još jedan slučaj prebijanja čoveka u Beogradu od strane nekog mladog nasilnika dok je prelazio ulicu sa detetom. Zadobio je teške povrede i odvezen je u bolnicu u kritičnom stanju.
Zašto spominjem taj slučaj? Pa zato što se slično nasilje dogodilo na Vračaru pre 2 godine.
Pouke u vezi raznih tragedija u Srbiji su:
1. Sloboda oružja. Samo naoružani ljudi su slobodni;
2. Samo naoružani ljudi mogu da spreče buduće napadače blagovremeno;
3. Slobodna proizvodnja, promet, držanje i nošenje oružja je najvažnije ljudsko pravo jer stvara odnos snaga koji može da kontroliše rak države u ludačkom nasilju koje sprovodi nad slobodnim ljudima;
4. Antinauke psihologije i psihijatrije truju ljude „lekovima“. Nema ni reči u javnom govoru Srbije koliko je od serijskih ubica bilo na „lekovima“ kada su činili zločine. Uvesti to pitanje u javni govor.
Objavite ako vas ne vređa…
Podržavam pravo ljudi koji nisu kažnjavani, i prođu psihičku procenu da poseduju oružje (samo revolvere). Međutim, to neće rešiti postojeći problem. Postojeći problem rešiće mnogo strožije kazne za sve počinioce teških krivičnih dela, i povratnike u kriminal (čak i za lakša krivična dela).
Samo naoružani ljudi. Psihopate ili ljudi na „lekovima“ ne mare za strožije kazne. Opet će ubijati. Ali ako je tipa svaki drugi građanin naoružan moći će da ih blagovremeno spreči.
Osuđivani za ozbiljna dela ne ali svi ostali da.
@Pax
Турбо лупетатор на некрофилском гориву мржње!!! То није пристојна размена супростављених мишљења, то је класичан кафански хулиганизам-брате!
Po ugledu na gazdu ti Psiha opet isto kevtanje etiketama i lazima umesto cinjenica i argumenta. BAcice vam GAzda malo parica od srebra , da lomite ruke noge vilice i rebra.
Ovde su reči suvišne, samo tiha tuga.😢
GREH Najveci koje je Srbija imala za ovih 14godina.
GREH,a sta je UZROK, I ko stoji iza ovog Masakra, ne znamo.
Saznace se.
TUGOVANJE, svakog 3 Maja, da se Ne ZABORAVI.
SNS režim je došao u jednu čudnu i samim tim neodrživu situaciju . Kada od domaćih relevantnih političkih faktora , kao što su studenti i opozicija , dobije zahteve za reformama u društvu on te subjekte proglasi izdajnicima , stranim plaćenicima i ustašama . Kada iste te zahteve dobije od EU Vučić pre svega pokazuje naksimalnu servilnost i saradljivost . Izgleda da jedino nije svestan da to tako ne može u nedogled , a to Vučićevo levitiranje već traje jako dugo , može se reći i nedopustivo dugo i već vidljivo ruši ugled EU i diskredituje je . Da li to znači da je rasplet naše velike krize tu
Tuga! Saoswćanje sa poeodicama žrtava! Ne daj bože da se ikada ponovi!
Moramo se pomiriti s tim da je srpsko društvo najgore u Evropi. A sa ovim prokletnikom idemo na kraj rupe.
Naravno da smo u međuvremenu gori i suroviji , jer vlast koja vodi igru je svoj proces inverzije vrednosti u društvu , koji su započeli dolaskom na vlast , podigla na znatno viši nivo . To su opasne stvari za jedno društvo , jer kada se istina zameni lažima , poštenje lopovlukom i korupcijom , zakonitost i ustavnost samovoljom , objektivnost radikalskom inaćenjem , sokačarskom svađom , splektarenjem i podlošću i sve pozitivno svojim antipodima , društvo i nacija su osuđeni na propast i nestajanje .
Amin!!Od reci do reci gorka i tuzna istina.
Isti smo, ali sigurno jesmo suroviji.
Nikada se nismo (u vecini) isticali bas nekom izrazenom empatijom, razumevanjem drugih, pokusaju da pomognemo, ako i jesmo – bilo je kratkotrajno i „ad hoc“.
Postali smo suroviji (vecinom), jer predugo zivimo u surovim uslovima i stvarnosti, borbi za egzistenciju, nepostovanju nikoga i nicega. Tada, po pravilu iz ljudi izlazi ono najgore, sto u sebi imaju – u prvom redu, bezosecajnost, sebicnost i „ja“.
Nije to samo u slucaju tragedija Ribnikara, Dubone, Malog Orasja, NS nadstresnice….svakog dana i u svakoj prilici smo svedoci odsustva emocija i morala.
Ne mogu da se odlučim ko je prbi počeo da razbija Jugoslaviju. Svakako njeni nacionalizmi. Čini mi se da su Slovenci ipak prvi krenuli, kad god bih išao Ljubljanu vraćao sam se besan, jer sam osećao da ih je nervirao moj govor, beogradski. Iskreno, u Zagrebu sam se bolje osećao. Pitao sam jednu devojku, mnogo lepu, na tramvajskoj stanici na Trgu, kako do Maksimira, rekla mi i ja idem tamo, možemo zajedno, pričali smo u tramvaju, onda smo otišli na kafu, rekla je da voli moj beogradski govor, videli smo se još dva puta. Pozvao sam je u Beograd, rekla je da će svakako doći, ali nije, udala se.
O cemu pricas ovde i sada?
Meni se čini da je ipak prvi bio S. Milošević. Slovenci su samo tražili svoju državu, i ne vidim ništa sporno u tome. To što mi ne želimo svoju državu, to je naš problem.
Amin!!
Za mene je to bio najstrasniji dogadjaj, najveca tragedija u ovoj zemlji od kako postoji na ovom parcetu zemlje. Mnogo gora od bombardovanja 99. mnogo gora od svega, prosto nesreca bez leka, bez utehe, bez razuma. Odmah posle Orasje i Dubona, pa pad nadstesnice , desetine mrtvih nevinih bica, mladih dusa. Sta mislite o moralu i casti onih koji posle ovakvih uzasnih tragedija pricaju o “ Zlatnom dobu” Srbije i prave nekakve stadione i Ekspo ???
Kao sećanje na najstrašnije i suze utihnu . Kamen bi zaplakao . Lice od kamena . Suvo , izobliceno od bola .
Ne za našom decom , tudjom , unucima . Mi ih imamo petoro , šesnaest unuka i tri praunuka !
Znamo šta je dečja radost , graja , smeh , sreća . Znamo i šta je tuga , briga . Ne znamo kakav užas , kakvu stravu su prošli i prolazice do kraja života roditelji , porodice ubijene dece . Možemo samo saucestvovati i tiho patiti sa njima . Neke znamo licno . Šta reci , a da nisi prozaican , glup ? Bolje ništa . Samo zagrljaj . Cutanje govori više od bilo koje reci .
A mi kao ljudi , danas ?