Drumski tunel od Savske do Dunavske padine, na kojem su pripremni radovi u užurbanom toku, spojiće Novi Beograd, preko novog Savskog mosta, sa severoistočnim delom Beograda. Gradske vlasti poručuju da će tunel rasteretiti saobraćaj u centru za nekih 13 do 14 odsto, a zagađenje za više od 15 procenata.
Te prognoze, naravno, treba razlikovati od nezavisnih procena. Kolateralna šteta nije samo trenutna, u vidu povećanih gužvi zbog zatvaranja pojedinih saobraćajnica. Sa lica zemlje će nestati čitav kvart ispod Hotela Moskva, pa sve do sada neuglednog parka kod Ekonomskog fakulteta, o čemu je Radar već pisao.
Čitav potez između ulica Kraljice Natalije i Gavrila Principa, oivičen Kameničkom i Ličkom, postaće navodno zelena površina, ostavljajući trenutne stanare bez uslova za život na koje su navikli. Eksproprijacija je započeta, nudeći nedostojanstvene iznose, daleko od dovoljnih da stanarima nadomesti raj koji su nasledili, i brižljivo ga čuvali.
Vizionari
Njihova predivna unutrašnja dvorišta bila su deo daleko promišljenijeg urbanističkog koncepta od arhitektonske histerije kojoj aktuelno svedočimo.
“Vizionari koji su oblikovali Savamalu razumeli su nešto što danas ponovo otkrivamo: da grad ne čine samo ulice, trgovi i zgrade, već i intimni prostori u kojima ljudi pronalaze mir, privatnost i osećaj pripadnosti”, navode članovi Udruženja građana “Stanari Terazijske terase”.
Ovaj citat bio je deo pozivnice na nesvakidašnji događaj u tek minulu subotu, 29. avgusta. Na jednoj od tunelom ugroženih adresa, u Gavrila Principa 41, održana je izložba slika i fotografija troje žitelja jednog iz niza objekata na toj lokaciji.
„Akademski slikari Jelena i Bojan Savić večeras izlažu zajedno sa svojim sinom Pavlom, kome je ovo prva samostalna izložba fotografija“, najavio je predsednik Udruženja Ivan Šćekić.
Subota je bila prilika da posetioci osmotre i postavku umetničke keramike Nadežde Pantelić Đukanović. Za dobro raspoloženje (umesto jadikovki) pobrinuo se prijateljski bend Glavom i bradom trio. Publika je fercerala kao neka velika, složna porodica. Tišina je nastupila kad se auditorijumu obratio Šćekić.
Kakav grad građani žele?
„Razmišljajući o godinama koje su iza nas, o javnim raspravama, planovima, primedbama i razgovorima koji često nisu bili razgovori, već monolozi, shvatili smo da postoji jedno pitanje na koje nikada nismo dobili odgovor. A to je – kakav Beograd građani žele“, predsednik udruženja je zatim napravio dramsku pauzu. „Pre osam godina doneta je odluka da se ovaj prostor ukloni zbog izgradnje tunela.
Od tada su se menjali planovi, menjale trase, menjala rešenja, ostavljajući mesta za beton, komercijalne sadržaje, saobraćaj… Samo je sve manje bilo mesta za ljude koji ovde žive“, Šćekić je nastavio.
Ubeđujući se sa nadležnima, Stanari su pokušali da dokažu da njihovi domovi nisu samo objekti na urbanističkoj karti, da nisu „udžerice“ ili „trošne kuće“, kako su ponekad nazivani. Već da iza tih fasada postoji istorija, kultura, sećanja i život čitavih generacija. Uprkos ignorisanju njihovih argumenata, dalekim od profita kojem vlasti teže, stanari „nisu odustali od svoje vizije“ – mreže urbanih vrtova kao zelene oaze u centru grada. Premda takva slika postoji u drugim evropskim metropolama, poput Pariza i Lisabona, ovde nema mesta za tu mogućnost. Koja bi svim Beograđanima i gostima prestonice učinila život i boravak lepšim.
Mesta za malo prirode
„Dok savremeni gradovi danas ulažu ogromna sredstva kako bi vratili prirodu među zgrade, Savamala već gotovo sto godina čuva rešenje koje spaja urbani život i ljudsku meru”, domaćini su još rekli u pozivnici. Zato je nedavna izložba sa pratećom žurkom bila prilika da se otkrije “jedan drugačiji Beograd” kaskadnih dvorišta, Semiramidinih visećih vrtova. Kakva bi prestonica mogla da bude uz malo političke volje.
Koja je ovde, avaj, okrenuta investitorskoj urbanizaciji, te uništavanju svih humanih vrednosti. Kakav li će biti život budućih naraštaja, ostaje nam da se u strahu pitamo.
