Živimo u vremenu kada je održavanje filmskog festivala ili neke druge kulturne manifestacije postalo pravi poduhvat vredan divljenja, jer Ministarstvo kulture Republike Srbije već drugu godinu za redom ne izdvaja sredstva za njihovu realizaciju. Tokom prošle nedelje održan je tako 2. Balkanski festival filmske režije gde je prikazano 23 filma u okviru tri takmičarske selekcije. Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ selektora Darka Bajića ponudio je ostvarenja koji predstavljaju hrabre i snažne glasove autora, dok je Vinko Brešan za selekciju „Povratak žanru“ odabrao naslove koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ali ih istovremeno osvežavaju. Treća internacionalna selekcija „Misterije filma“ selektora Uroša Tomića, inspirisana stvaralaštvom Dušana Makavejeva, prikazuje reditelje iz raznih delova sveta koji pomeraju granice filmskih konvencija.
Značajan broj filmova u različitim programima bavi se problemima žena i njihovim unutrašnjim svetovima, koji su često u sukobu s realnošću i neposrednom okolinom. Jedan od takvih je slovenački Fantasy rediteljke Kukla – priča o različitim sudbinama i potragom za identitetom tinejžerki kada upoznaju transrodnu devojku u maloj sredini. U bugarskom ostvarenju Žudnja rediteljke Ralice Petrove, prikazanog ove godine na Berlinalu, službenica u zatvoru posle očeve smrti otkriva njegove tajne iz prošlosti. Inspirisana pronađenim video snimcima ispituje odnos sa sopstvenim telom, granice izdržljivosti bola i ličnog oslobođenja. Sasvim drugačija borba prikazana je kroz život hrabre monahinje u Indiji koja se sprema da napusti samostan Svete Marije i osnuje vlastiti verski red u filmu Majka iz Severne Makedonije jedne od trenutno najznačajnijih autorki s Balkana Teone Strugar Mitevski. Ona je osvojila Nagradu za najbolju režiju u Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“.
Nasuprot njima je svojevrsna celina ostvarenja koja obrađuju patrijahalna društva zasnovana na tradicionalnim kanonima tipičnim za Balkansko podneblje. Odličan primer je Obraz Nikole Vukčevića, priča iz Drugog svetskog rata o lokalnim običajima, ličnoj časti i ugledom među crnogorsko-albanskim porodicama, gde je data reč i obećanje snažnije od bataljona naoružanih vojnika. Savremena studija odnosa oca i sina prikazana u Yugo Florida Vladimira Tagića osvojila je Nagradu za poseban doprinos za scenario (pored Tagića nagrađen je i Milan Ramšak Marković). Film obrađuje razne aspekte maskuliniteta srpskog tradicionalnog društva, kroz nemogućnost razumevanja porodičnih uloga gde je mačizam još uvek dominantan model dok su žene ostavljene u drugom planu. Kako je ovde tako zeleno Nikole Ležaića na drukčiji način artikuliše porodične odnose, nudeći nam portret male rodbinske zajednice i evociranje uspomena iz napuštenih mesta u Dalmaciji tokom ratova devedesetih.
Turski debitantski film Jedan od onih dana kada Heme umire Murata Firatolua osvojio je Gran pri festivala „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju. „Kroz prizmu male zajednice govori o problemima današnjeg sveta koji nema vremena niti volje za mirnim rešavanjem nesuglasica“, naveo je žiri u svom obrazloženju. U želji da dođe do pravde spasi sebe i porodicu glavni junak pokušava da izvrši ubistvo. Pored jakog nagona za opstankom, njegova duboko ukorenjena moralna načela mu ne dozvoljavaju da učini zločin. Upravo se preko filmova Obraz i Jedan od onih dana kada Heme umire susreću prošlost i sadašnjost Balkana i svedoče nam da se malo toga menja na ovim prostorima.
Kroz izabrana ostvarenja na BFFR vidimo da su promene na Balkanu poslednjih decenija više kozmetičke prirode zasnovane na prihvatanju novih tehnologija, modnih i arhitektonskih trendova. Ako bismo izdvojili jedan film iz selekcija gde se ogledaju savremena nepisana „balkanska pravila“ i srpsko društvo kao „regionalni predvodnik“ u balkanskoj korupciji, nepoštovanju i izbegavanju zakona, nepotizmu, sprezi kriminala i vlasti onda bi to bio triler Saučesnici Marka Novakovića.
Najviše ostvarenja prikazanih na festivalu bilo je srpske produkcije. Pravo iznenađenje je što smo imali priliku da vidimo čak tri filma koja dolaze iz Grčke. Retka je prilika da se susretnemo sa ostvarenjima iz zemlje koja je iznedrila Teo Angelopulusa, Kostu Gavrasa i Jorgosa Lantimosa, jednog od najkontraverznijih autora.
Pati je baš žensko ime Jorgos Jorgopulos i Medveđa pećina Krisiana Papadakis i Sterjos Dinopulos grčki su naslovi koji se uklapaju u istraživanja identiteta, ženskih „coming of age“ ostvarenja. Pati je džudo sportistkinja s udaljenog grčkog ostrva koja ispituje sopstvene granice u velikom gradu. U drugom ostvarenju pratimo prijateljstvo i uspostavljanje prisnosti dve adolescentkinje u zabačenom grčkom selu u kome vlada legenda o čudesnoj medveđoj pećini. Obe priče su smeštene u ruralnim krajevima baveći se otkrivanjem i buđenjem ženske seksualnosti i istrajnosti junakinja da se po svaku cenu izbore za sopstvene ciljeve.
Treći film koji dolazi iz Grčke Prijemi Filiposa Tsitosa bitno odskače od tipičnih tema i narativa koje gledamo poslednjih godina i pravo je osveženje kako na idejnom planu tako i na polju filmske poetike. I on se bavi ličnim integritetom i dostojanstvom ovog puta poznatog novinara koji je ostao bez posla i zarade. Originalno prikazuje tradiciju izneverenih levičarskih obećanja i očekivanja kroz grupu prosvećenih i obrazovanih poznanika, intelektualaca koji odlaze nepozvani na svečane koktele i prijeme kako bi besplatno jeli i pili. Govori mnogo toga o vremenu i društvu u kome živimo iako je na prvom nivou baziran na recesiji i krizi koja je zahvatila Grčku. Paradigma je za većinu zemalja sveta i treba ga obavezno pogledati ako se za to ukaže prilika.
Selekcija „Misterije filma“ donosi šest ostvarenja od Kolumbije, USA, Francuske, Švedske Rumunije, do Vijetnama. Filmovi su raznoliki, potpuno drugačiji u filmskom postupku. Od kamernog By Design Amande Krejmer nagrađenog za najbolji film „Dušan Makavejev“ u ovoj selekciji koji više podseća na kombinaciju pozorišta i umetničkog performansa do recimo komične ljubavne priče Hejli Gejts Atropija izmišljene zemlje koju je američka vojska osmislila za potrebe “imerzivne” obuke vojnika za buduće ratove.
Sumirajući učinak festivala, osim malog broja filmova koji su prikazani, zbog nedostatka finansijskih sredstava, većina njih je već imala premijere u Beogradu na festivalima Slobodna zona i FAF, a značajan broj su već završili bioskopsku distribuciju. Bez obzira što su odabrana kvalitetna reprizna ostvarenja različitih autorskih senzibiliteta, postavlja se pitanje da je kojim slučajem i bilo novca koliko bi festival uspeo da privuče i dobije novih premijernih filmova? Čini se da je najveći problem osim finansija, tajming festivala u junu mesecu, pre održavanja festivala u Karlovi Varima, Lokarnu i Sarajevu. Većina reditelja i producenata aplicira i bori se da uđe na neki od tri pomenuta festivala, a za regionalna ostvarenja Pulski festival i Palić film festival koji su odmah u julu su od značaja. Šta onda preostaje selektorima BFFR?
Najbolje bi bilo za budućnost BFFR, koji je od ove godine inicijator osnivanja Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana, da pomeri termin održavanja za kraj septembra. Tako će imati mnogo veći izbor prikazanih filmova s pomenuta tri velika festivala (Karlovi Vari, Lokarno i Sarajevo) i veliki broj naslova koji nisu uspeli da se izbore i uđu u njihove selekcije. Fest – ako ga bude u planiranom terminu u oktobru – nije preterano zainteresovan za filmove s Balkana, a FAF selekcija Hrabri Balkan prikazuje uglavnom kratke i art house igrane filmove. Procena strategije i navedena polemika bi zapravo imala mnogo više smisla kada bismo živeli u koliko toliko izvesnim vremenima, gde je moguće praviti plan za godinu dana unapred. Ovako, ostaje nam da se nadamo da će festivali nekim čudom opstati i tokom ove godine u Beogradu, da će biti održani, tako da, šta god da nam prikažu, to možemo smatrati velikim poklonom, a kako se već u narodu kaže poklonu kao što je bio i BFFR se ne gleda u zube. Već se samo odgovori sa „hvala“.
