Posle Egzita, najvećeg regionalnog festivala i jednog od najprepoznatljivijih globalnih fenomena ovih prostora koji neće biti održavan u Srbiji zbog političkih pritisaka, činilo se da je sve izgubljeno za ljubitelje pop-rok zvuka i elektronske muzike. Međutim, koncertne agencije su se pripremile i najavljeno je na desetine koncerata tokom letnjih meseci samo u Beogradu.
A prethodnog vikenda na Arsenal festu, na prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu, sviralo je više od 50 izvođača na tri bine: Mejn, Garden i DJ Eksploziv stejdž, donoseći spoj svetskih i regionalnih muzičkih imena, od roka i metala do elektronike i alternativnog zvuka, pa čak i mejnstrim pop regionalnih atrakcija.
Jedan od prvih bendova na Mejn stejdžu bili su Partibrejkersi koji više od 40 godina u kontinuitetu predvode domaću rok scenu. Vremenom ne gube ni na entuzijazmu niti na energičnim nastupima koji su poslednjih godina sve učestaliji, izvodeći pesme koje su im obeležile karijeru. Pored Nebojše Antonijevića Antona na gitari, od početka nastanka benda frontmen je Zoran Kostić Cane, čiji glas i tekstovi daju prepoznatljivost bendu. Njegove opaske i kritike koje iznosi uživo na sceni često su lucidne i duhovite. Od one legendarne kada je trebalo da sviraju u Zagrebu prvi put posle završenih ratova devedesetih i kada je pitao: „A gde ćemo da spavamo posle koncerta, u Jasenovcu?“ Sada je imao novu foru obraćajući se publici na VIP tribini sa: „Kako je vama gore VIP, je li to znači vagine i penisi?“ Posle sat i par minuta besprekorne svirke, upadljiva je bila devojka iz organizacije koja je ušla na binu i opomenula Caneta da završavaju nastup.
Odmah posle njih sledili su hedlajneri prve večeri, grupa Kardigans. Švedski pop-rok sastav koji je obeležio devedesete godine hitovima Lovefool, Erase/Rewind i My Favourite Game, praktično nisu snimali nove materijale preko dvadeset godina i nemaju uobičajene koncertne turneje kao drugi bendovi koji u kontinuitetu nastupaju na po 30 i više koncerata. Pored Kragujevca, Kardigans su ove godine imali šest koncerata. Na konferenciji za medije izjavili su da su u godinama kada muziku doživljavaju kao hobi i da im je drago da odu ponekad na neku svirku. Posebno im imponuje što se javilo interesovanje nove publike za muziku devedesetih, jer sada na koncertima vide one koji su ih slušali tada, a koji dolaze sa svojom decom. Nina Person izgleda i zvuči veličanstveno, a bend je usviran i s lakoćom izvode poznate numere.
Hedlajneri druge večeri na Mejn stejdžu bili su legendarni britanski elektronski sastav Andervorld, i dalje jedno od najvećih imena svetske muzičke scene. Poseban trenutak te večeri je izvođenje pesme Born Slippy, koju je sva publika na festivalu pevala uglas.
Nekako logično po prirodi zvuka na obližnjem Di-džej Eksploziv stejdžu, nastupio je Tom Novi, pionir nemačkog haus zvuka i jedno od najvećih imena ovogodišnjeg elektronskog programa festivala. Tokom višedecenijske karijere ostvario je niz međunarodnih hitova, a kao producent i remikser sarađivao je s izvođačima poput Madone, Pet šop bojsa i Fila Kolinsa.
Čini se da je prilikom pravljenja izbora izvođača akcenat na tvrđem zvuku i dovođenju višedecenijskih predvodnika ove scene. Tako su nastupali treš metal velikani Distrakšn, zatim Paradajz Lost, grupa koja je praktično definisala gotik metal i ostavila neizbrisiv trag na svetskoj rok i metal sceni. Prvobitno oformljeni kao psychobilly band grupa Helfriks iz Mađarske sada je poznati pank rok bend koji predvodi prelepa i energična Šejki Su. Zatim Kokni Ridžekts, pankeri iz Londona osnovani davne 1978, koji su svojom pesmom Oi, oi, oi definisali muzički „Oi!“ žanr.
Engleski grindcore death metal Napalm Det osnovan daleke 1981. i dalje intenzivno nastupa iako nijedan od osnivača benda nije ostao u njemu. Njihov neobuzdani predvodnik Barni Grinvej, na malom Garden stejdžu vrištao je i trčao ukrug, a između pesama stalno je imao potrebu da priča i obraća se publici na razne teme. Ostavili su odličan utisak s jednim od zapaženijih nastupa.
Takođe na Garden stejdžu, pored brojnih metal i pank bendova izdvojio se Kralj Čačka, koji je predstavio novi album Dobro jutro, ljudi, zajedno uz dobro poznate pesme s kojima je stekao status melanholičnog bluzera. Pored njega na opšte iznenađenje publike i ljubitelje domaćeg nezavisnog alternativnog i po svemu autentičnog pop zvuka nastupio je bend Oxajo koji je još od prošlogodišnjeg takmičenja za Eurosong sa pesmom Mama dospeo u žižu javnosti. Iako postoje već tri godine, tek pre nekoliko dana posle više objavljenih singlova konačno im je izašao i prvi album Još devet sati do kao nekog mira. Zanimljivo je da su se pevač i bubnjar benda upoznali upravo na Arsenal festu 2013. dok su svirali u različitim bendovima. Kako kažu, njihove pesme često nastanu tokom jedne noći kroz nekoliko sati intenzivnog rada. Na koncertu su bili sjajni, smirujući atmosferu poslednje večeri, pred samu završnicu festivala, na bini s koje je prethodnih dana sve prštalo od metal i hardkor bendova. Pevali su o ličnoj borbi s nekim dekadentnim trenucima, s osećajem da možda više ne pripadaju sredini u kojoj su se formirali, ne znajući kako i gde dalje. Posle njih zvanično poslednji bend koji je nastupao na festivalu i pomenutom Garden stejdžu bio je, iz godine u godinu, sve energičniji beogradski Repetitor, beskompromisni predstavnici nove srpske scene nastali pre dvadeset godina s jedinstvenim spojem dve gitare i bubnjem.
U celini 16. Arsenal fest je protekao u najboljem redu. Organizacija je bila dobra, nije bilo uobičajenih gužvi na ulazu i izlazu u koncertne prostore i što je jako bitno, publika različitih generacija bila je izuzetno pozitivna. Bez obzira na izbore bendova koji dolaze s potpuno različitih žanrovskih spektara, od panka, nojza, hevi i hard metala do mejnstrim popa, klasičnog roka i elektronske muzike. Ono što posebno iznenađuje jeste da su koncerti počinjali tačno u zakazano vreme na Mejn stejdžu, praktično bez minuta kašnjenja.
Bilo je određenih rokada bendova i zamena termina. Posebno zanimljivo je bilo to što je prvog dana finski metal sastav Sonata Arktika izašao na Mejn stejdž već u šest po podne, iako je bio zakazan za 11 uveče. Razlog za promenu bilo je neslaganje s organizatorom i potreba da bend ranije završi i krene iz Kragujevca na put, kako bi stigao na sledeći zakazani nastup u Rumuniji. Naravno, ovo je razljutilo fanove koji su morali na paklenih 30 stepeni da slušaju koncert usred dana. Bez obzira na vremenske uslove, zvučali su odlično i za nešto više od sat nastupa uspeli su da naprave presek tridesetogodišnje karijere. U njihov prvobitno predviđen termin u jedanaest uveče odmah posle Kardigansa, „uleteo je“ dvadesetogodišnji Jakov Jozinović, jedna od najvećih mladih muzičkih senzacija regiona. Hrvatski pevač je u rekordnom roku osvojio publiku širom Balkana, a nedavno je u rasponu od dva meseca rasprodao čak deset koncerata u Sava centru sa oko 30.000 prodatih ulaznica potvrđujući status nove zvezde regionalne scene. Mahom su tinejdžerke napunile prostor ispred bine pevajući uglas većinom obrade poznatih eks-ju pesama koje svi dobro poznaju u kombinaciji sa Jakovljevim skromnim autorskim repertoarom. Njegov izbor se nije baš najbolje uklapao u koncept rok festivala, ali svakako je značajan broj mlađe publike došao samo zbog njega.
Možda najveći hendikep festivala jeste otkazivanje nastupa Ane Đurić, poznatije u javnosti kao Konstrakta, koja usled ozbiljnije povrede par dana pre početka festivala nije bila u mogućnosti da nastupa. Umesto nje, nastupio je jedan od najautentičnijih bendova domaće muzičke scene, Artan Lili. Već punu deceniju važi za jednog od stilski najuticajnijih bendova nove generacije.
Kada više nemamo Egzit, Arsenal fest ima velike šanse da uz zagrebački IN Music festival postane obavezna tačka na inače skromnoj regionalnoj mapi rok događaja za brojnu publiku željnu kvalitetne muzike. Prethodna nedelja u Kragujevcu označila je početak parade svetskih imena koja će uslediti tokom jula i avgusta u Beogradu. Kada se dodaju i brojni di-džej nastupi na Lovefestu u Vrnjačkoj Banji i Boni Em u avgustu na Nišvilu, ne pamti se da je ikada u Srbiji bilo toliko značajnih svetskih bendova tokom jednog leta. U društvenom i vrednosnom blatu i mulju u kome živimo, gde se kulturna i alternativna scena svesno i tendenciozno uništavaju, postoje svetli i pozitivni primeri kao što su koncertne agencije koje se trude da nekada, i s finansijskim minusom u kasi, usled malog broja prodatih karata, dovedu svetske muzičke zvezde.
