Možda je sve počelo, ili ubrzalo, uvođenjem daljinskog upravljača za TV, kada smo počeli da „skačemo“ sa teme na temu, pa smo došli u stanje, ako je tačno istraživanje Micrfosofta, da zlatna ribica može držati koncentraciju na nečemu 9 sekundi, a da je to kod čoveka došlo na 8 sekundi.
Još pre šire upotrebe Interneta, krajem 1990-ih, konstatovano je da u jednom broju Njujork Tajmsa ima više informacija nego što ih je prosečan čovek u 19.veku mogao da obradi tokom svog celog života.
U knjizi „Razmišljanja o tehnici“, španski filozof Ortega i Gaset, piše o Pigmejima, afričkom plemenu i navodi oca Čevestu, istraživača i misionara koji je bio prvi etnograf koji je istraživao Pigmeje, a koji se smatraju jednom od najstarijih ljudskih zajednica.
U svojoj knjizi iz 1932.g. (Bambutti, die Zwerge des Congo) otac Čevesta piše o Pigmejima, tj. jednom od njihovih plemena – Bambuti:
„U potpunosti im nedostaje sposobnost koncentracije. Večito su zaokupljeni spoljnim utiscima, čija ih neprestana promena sprečava da se okrenu sebi samima, što je osnovni uslov za bilo kakvu spoznaju. Postaviti ih u školske klupe bilo bi za ove malene ljude neizdrživo mučenje. Zbog toga je i rad misionara i učitelja ovde izuzetno težak“.
Nije li i većina nas danas „večito zaokupljena spoljnim utiscima“, a takođe i „nedostaje nam (skoro) u potpunosti sposobnost koncentracije“, a do svega toga je došlo, po svoj prilici, pukim razvojem tehnologije i „gedžeta“, a ne zbog nekakvih „smišljenih, zlih planova vladara sveta“.
Inače, ovu grupaciju Pigmeja – Bambuta, velikim delom su istrebile i/ili prognale druge afričke, mahom Bantu grupacije, kažu da su se svi učesnici Prvog kongoanskog rata (1996) koji je zbog velikog broja učesnika nazvan i Prvim afričkim svetskim ratom, slagali samo u jednome – u želji da istrebe ili proteraju Pigmeje, a što je u suprotnosti sa uvreženim stereotipom da se za sva zla u Africi optužuju samo Evropljani.
Jel’ ovaj tekst reklama za Rebind? Onaj kome treba ono što nudi Rebind, što se mene tiče, ne mora ni da čita. Neka bude glup i neobrazovan, niko neće ni trepnuti niti će se bilo šta na svetu promeniti. Ne mogu da zamislim da bilo ko ozbiljan koristi Rebind.
Možda je sve počelo, ili ubrzalo, uvođenjem daljinskog upravljača za TV, kada smo počeli da „skačemo“ sa teme na temu, pa smo došli u stanje, ako je tačno istraživanje Micrfosofta, da zlatna ribica može držati koncentraciju na nečemu 9 sekundi, a da je to kod čoveka došlo na 8 sekundi.
Još pre šire upotrebe Interneta, krajem 1990-ih, konstatovano je da u jednom broju Njujork Tajmsa ima više informacija nego što ih je prosečan čovek u 19.veku mogao da obradi tokom svog celog života.
U knjizi „Razmišljanja o tehnici“, španski filozof Ortega i Gaset, piše o Pigmejima, afričkom plemenu i navodi oca Čevestu, istraživača i misionara koji je bio prvi etnograf koji je istraživao Pigmeje, a koji se smatraju jednom od najstarijih ljudskih zajednica.
U svojoj knjizi iz 1932.g. (Bambutti, die Zwerge des Congo) otac Čevesta piše o Pigmejima, tj. jednom od njihovih plemena – Bambuti:
„U potpunosti im nedostaje sposobnost koncentracije. Večito su zaokupljeni spoljnim utiscima, čija ih neprestana promena sprečava da se okrenu sebi samima, što je osnovni uslov za bilo kakvu spoznaju. Postaviti ih u školske klupe bilo bi za ove malene ljude neizdrživo mučenje. Zbog toga je i rad misionara i učitelja ovde izuzetno težak“.
Nije li i većina nas danas „večito zaokupljena spoljnim utiscima“, a takođe i „nedostaje nam (skoro) u potpunosti sposobnost koncentracije“, a do svega toga je došlo, po svoj prilici, pukim razvojem tehnologije i „gedžeta“, a ne zbog nekakvih „smišljenih, zlih planova vladara sveta“.
Inače, ovu grupaciju Pigmeja – Bambuta, velikim delom su istrebile i/ili prognale druge afričke, mahom Bantu grupacije, kažu da su se svi učesnici Prvog kongoanskog rata (1996) koji je zbog velikog broja učesnika nazvan i Prvim afričkim svetskim ratom, slagali samo u jednome – u želji da istrebe ili proteraju Pigmeje, a što je u suprotnosti sa uvreženim stereotipom da se za sva zla u Africi optužuju samo Evropljani.
Jel’ ovaj tekst reklama za Rebind? Onaj kome treba ono što nudi Rebind, što se mene tiče, ne mora ni da čita. Neka bude glup i neobrazovan, niko neće ni trepnuti niti će se bilo šta na svetu promeniti. Ne mogu da zamislim da bilo ko ozbiljan koristi Rebind.