Pa, kako društvo tretira individualnost pojedinca, takva je i slika i dostignuće samoga društva, ali realno, zasnovano na rezultatima, a ne ono koje se nameće kao lažna paradigma uspeha u cenzurisanim medijima.
Gospodine Dzamiću, Na žalost polutačna konstatacija u vezi vokalnosti Engleza na javnim skupovima. Zavisi na kojim javnim skupovima i koliko su individualno izloženi. Kao dugogodišnji stanovnik Britanije i radnik većeg broja kompanija, moj utisak je da su Englezi na mnogim velikim skupovima na poslu tihi, a posle gunđaju i traže svoje lično mesto u novoj situaciji. To je donekle posledica ‘treninga’ iz školskih dana kad se redovno sedi na školskim zborovima (assemblies) kojih se ja skoro i ne sećam iz mojih školskih dana u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ono što me zanima je koliko vi, kroz vašu medijsku prisutnost doprinosite promeni u Srbiji?
Poštovani gospodine Džamiću, uživam u ovom vašem “dnevniku”. I veoma tačan opis
Odlicna opservacija. Sve u metu.
Pa, kako društvo tretira individualnost pojedinca, takva je i slika i dostignuće samoga društva, ali realno, zasnovano na rezultatima, a ne ono koje se nameće kao lažna paradigma uspeha u cenzurisanim medijima.
Ovo je sjajno zapažanje zbilja. Vrlo zanimljivo vidjenje.
Gospodine Dzamiću, Na žalost polutačna konstatacija u vezi vokalnosti Engleza na javnim skupovima. Zavisi na kojim javnim skupovima i koliko su individualno izloženi. Kao dugogodišnji stanovnik Britanije i radnik većeg broja kompanija, moj utisak je da su Englezi na mnogim velikim skupovima na poslu tihi, a posle gunđaju i traže svoje lično mesto u novoj situaciji. To je donekle posledica ‘treninga’ iz školskih dana kad se redovno sedi na školskim zborovima (assemblies) kojih se ja skoro i ne sećam iz mojih školskih dana u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ono što me zanima je koliko vi, kroz vašu medijsku prisutnost doprinosite promeni u Srbiji?