Jedan od skorašnjih upečatljivih utisaka je poljski dokumentarni film o svetskom istorijatu železnice, Vozovi Maćeja Drugaša iz 2024, načinjen montažom arhivskih snimaka početka 20. veka. Arhaični kadrovi, nama danas zaista neverovatni prizori stotina ili hiljada radnika u proizvodnim i remontnim zavodima koji prave i servisiraju parne lokomotive, kao kulminacija industrijske revolucije. Uključivala je i brodogradnju oklopnjača pred nadolazećim Prvim i Drugim svetskim ratom. Železnica kao masovni transport je opstala do danas. Štaviše, uprkos globalnom AI trendu fokusa na robotaxi, ostaće putnički prevoz i u budućnosti.
Vesti iz poslednjeg zalivskog rata, sve što mu je prethodilo, postavljaju drugo pitanje. Da li je ratna mornarica kao vid oružanih snaga, koja postoji koliko i ljudska civilizacija, od stare Grčke i antičkog Rima, reteriranjem nosača „Džerald Ford“ i „Abraham Linkoln“ iz operativne zone američko-izraelskog i iranskog sukoba u Ormuškom moreuzu izgubila smisao postojanja? Kako nisu usamljeni slučaj, ovo će biti jedna hronološka revizija koja pojašnjava i broji šta nas je sve vodilo tome.
Na samom početku novog milenijuma, na leto 2000, 12. avgusta u Barencovom moru, tokom vežbovnih manevara, eksplodirao je borbeni komplet torpeda na ruskoj nuklearnoj podmornici K-141 Kursk, koji nije izronio. Na dubini od 600 metara stradalo je 118 mornara, u velikoj meri zbog ruskog posthladnoratvoskog lošeg tehničkog održavanja i političkog zazora spram ispružene ruke pomoći spasavanja, prisutne Kraljevske i mornarice Norveške. Katastrofa Kurska bila je inicijacija Vladimira Putina u istorijskom nasleđu kakvim ga danas, četvrt veka kasnije, sagledavamo. Derogirani mit pomorske sile, prepoznat i slavljen u filmu „Lov na crveni oktobar”, unatoč očekivanim smenama komadanta, načelnika štaba i šefa podmorničara Severne flote, admirala Popova, Motsaka i Burceva.
Jednako kao što futurolozi i kolerici predviđaju da će u narednih godinu dana do 18 meseci, polovina administrativnih poslova nestati Ai upotrebom, isto tako sad već možemo da stavimo veliki upitnik na klasično ne samo ratno vazuhoplovstvo već i ratnu mornaricu
Dvadeset godina docnije i doslovce kao sad, koncem marta 2020, na drugoj strani sveta na Pacifiku, u srazu pandemije korone koja se Dalekim istokom širila iz kineskog Vuhana, na američkom nosaču aviona „Teodor Ruzvelt“ tokom boravka u luci Da Nang u Vijetnamu došlo je do prvih slučajeva zaraze. Kad pristanu u Guam u Marijanskom arhipelagu i najveće ostrvo u Mikroneziji, već je 100 slučajeva inficiranih. Hiljadu članova posade je dislocirano u pomorsku bazu, za 2.000 drugih rezervisane su hotelske sobe. Kapetan broda Bret Krozir šalje cirkularni neklasifikovani e-mail komandama Pacifičke flote i udarne grupe nosača, zahtevajući odobrenja za dalja postupanja. U odsustvu odgovora, pismo je dospelo u San Francisko kronikal, što će usled demonstracije opšteg nesnalažanja u lancu komandovanja polučiti ne samo razrešenje Krozira, već i neposrednog pretpostavljenog kontraadmirala Bejkera, i državnog sekretara mornarice Modlija.
To je prvi mandat Donalda Trampa u kome još uvek postoji dvovlašće komande sa načelnikom združenog generalštaba generalom Majkl Milijem. Mili će potom s Bajdenom za komadanta američke mornarice postaviti prvu ženu admirala Lisu Franketi. Crv, ili svejedno duh loše komunikacije, kakvom ćemo se vratiti kasnije u tekstu, ostao je u limbu između Bele kuće u Vašingtonu i Pentagona u Arlingtonu, što će eskalirati u novom, drugom Trampovom mandatu.
I, evo nas u poslednjem danu februara 2026, kada su Amerika i Izrael izvršili neočekivani vazdušni udar na Teheran u cilju fizičke eliminacije ajatolaha Hamneija, verskog i vojnog vrha Irana. Tramp je ohrabren medijskim uspehom operacije „Nepokolebljiva rešenost” kada su na samom početku godine, specijalne jedinice Delta i pripadnici CIA izvršili prinudnu ekstradiciju dugogodišnjeg venecuelanskog diktatora Madura. Formalno ponukan stravičnom odmazdom teokratskog režima tzv. Mula, nakon demonstracija mahom mladih Iranaca, takođe u prvoj polovini janura, nagovestio je operaciju „Epski bes“. Ispostaviće se da je pik građanske pobune u nekadašnjoj Persiji bila propuštena prilika i da bi najava američkog kopnenog desanta mogla ličiti na istoriju iz Vijetnama kao ponovljenu farsu. Pomorski rat u Persijsko-omanskom zalivu, u Arapskom moru i Indijskom okeanu postojao je i ranije kao odmeravanje snaga u boksu, onovremeno zagrevanje nazvano po insektu bogomoljka 1988. Na samom kraju Reganovog mandata i kraju iransko–iračkog rata, fregata IRIS Joshan napala je američku krstaricu Wain Wright i fregatu Simpson, pa u uzvratnoj vatri pogođena. Istog dana, 18. aprila, druga iranska fregata Sahad napala je razarač USS J. Strauss i avione u njegovoj ophodnji i takođe potopljena. Jednako je prošao, doduše samo kao teško oštećen, i treći iranski ratni brod Sablan, dok se na američkoj strani fregata Samuel Robertson spasila od brodoloma nakon što je naišla na iransku minu.
Dvadeset godina kasnije, odigrava se identični scenosled. Iranska fregata novije generacije Dena, uvedena u službu 2021, na gorepomenutom početku američkog napada zatekla se u Indiji, u luci Visakhapatnam na vojno-nautičkom zboru. Netom će isploviti, gde će je kod Šri Lanke presretnuti podmornica klase Los Anđeles – USS Šarlot i torpedovati. U medijskom magnovenju euforije, u prvi čas se zaboravilo jednako potapanje argentinske krstarice Belgrano u Foklandskom ratu ’82. od strane britanske podmornice Conqueror, hineći da je ovo prvo torpedovanje nakon Drugog svetskog rata. Stradalo je i nestalo 148 članova posade, preživelo 37, otac jednog mornara svedočio je da je Dena ignorisala predaju, kad se u američkom javnom mnjenju povela polemika oko prekršenih pravila Ženevske konvencije. Jedan drugi iranski brod, sa 208 moranara, predao se i razoružao u Šri Lanci. Važan američki interes bila je apsolutna zaštita ostrva – vazduhoplovne baze Dijego Garsia posred Indijskog okeana, gde su smešteni strateški bombarderi B2. Ali iranska mornarica odavno je prevazišla konvencionalni format, sa kakvom bi se najveća pomorska velesila sudarila. Jer, kaže se, polog dolara ne čini stanje federalnih rezervi, već registar američkih nosača aviona i ratnih brodova u pratnji. Tzv. IRIS (Islamic Republic Iran Ship) danas je sastavljena od korveta katamarana, tanker kontejnera – kripto raketnih lansera i brzih glisera garažiranih i sakrivenih u beskrajnim potkopima i podzemnim tunelima. U sadejstvu sa sada već famoznim šehid dronovima, nerešiva enigma za američki CENTCOM – tzv. geografsku združeno-borbenu centralnu komandu sa sedištem u MacDill bazi na Floridi koja pokriva Bliski istok i centralnu Aziju.
U trenutku kada je ovaj tekst počeo da se piše, 27. marta, u akvatorijalnim zonama istočnog Mediterana, Crvenog i Arapskog mora, plovilo je: 18 brodova evropskih ratnih mornarica, 16 tzv. EUCOM-a, odnosno 6. američke flote, na čelu sa nosačem aviona „Džerald Ford“, i osamnaest plovila 5. flote sa nosačem „Abraham Linkoln“. Plus korveta iz Bangladeša i nemačka fregata Nordhen–Westfalen kao UN posmatrači u libanskim teritorijalnim vodama. Tridesetosam brodova i britanski razarač Dragon u docnji na kursu prema Kipru gde je Iran već gađao bazu kraljevske mornarice. Odatle i neslana šala da se kao 500 godina pre nove ere ponovo vodi rat između Grka i Persijanaca. Deset dana kasnije, već gledamo reprizu filma Black hawk down. Prema nagađanjima dosad je oboreno desetak američkih aviona, počev od orlova F-15, preko A–10 i jednog Avaksa, do stratotankera i već pomenutih crnih sokolova u misiji spašavanja prvih pilota potencijalnih taoca na iranskom tlu.
U takvoj nemogućoj situaciji za vazduhoplovne operacije, Ford i Linkoln su se povukli iz neposredne blizine Hormuškog tesnaca, iako je njegova pomorska deblokada bila njihov prevashodni cilj. CVN–78 Ford je sveukupno najveći brod na svetu, procenjen na 12 milijardi dolara, još uvek u garantnom roku obzirom da je porinut 2013, komisioniran 2017, sa deplasmanom od 100.000 tona, dužinom 337 metara, visinom 76 i 4500 članova posade. Ali Ford je na otvorenom moru već preko 300 dana, više od 10 meseci, nosi sa banalnim problemom nepropulzivnosti brodske kanalizacije i iz ovog rata se repozicionirao u Split bizarnim izgovorom požara u brodskoj vešernici. Istovremeno u lučkim vodama Iraka, Kuvajta, Bahreina, Katara i Arapskih Emirata parkiralo se na stotine naftnih i kargo tankera u iranskoj suspenziji moreuza širokog samo 20 milja sa dve dvosmerne nautičke trake iz Persijskog u Omanski zaliv.
Ako se zna da je 26. februara kroz prolaz prošlo 132 broda, dan kasnije 128, još jedan dan kasnije, pre napada 98, a 1. marta, dok su berze još uvek spavale, njih 78… već sutradan, 2. marta, samo 7, a tokom naredna dva dana po dva, a petog marta jedan, jasno je zašto 6. marta nije prošao nijedan. Potom je Iran uveo reket od 2 miliona dolara, plativih u juanima, bitkoinima i u kešu, na način da su lokalni gusari iz Bandar Abasa radio-vezom, kovertiranim kursevima navodili tankere kroz prolaz mimo strepnje od dizanja u zrak. Pokazni primer bio je tanker Safeen Prestige iz Abu Dabija koji je plovio pod malteškom zastavom, pogođen 4. marta, potonuo 1. aprila.
Kada se na sve percipira i paralelni prozor ne samo opskrbe naftom, zbog koje je cena barela skočila preko 100 dolara i progresira na više i gore, već i vis major moratorijum koji su zalivske zemlje uvele na snabdevanje gasom, azotom i ureom kao esencijom mineralnog đubriva, onda je kataklizma potpuna. Šanaka Anselm, monetarni analitičar ovih dana popularan na društvenoj mreži Iks, kada je konstatovao cenu uree od 683 dolara franko luka Nju Orleans, predvideo je da će u tzv. kukuruznom pojasu (Ajova) SAD-a doći do strukturalnog poremećaja u setvi kukuruza i pšenice, kompenzacijom u soji. To će se odraziti na lanac ne samo proizvodnje stočne hrane, mesa i jaja, već i etanola, čijih 15 milijardi galona godišnje čini 40 odsto obavezne potrošnje goriva poljoprivrednih mašina. Procene vicaversa štete na terminalima ukapljenog gasa u Južnom Parsu i Ras Lafanu mere se u desetinama milijardi dolara i decenijama godina obnove. Napokon, američka vojska je ispalila 2.500 što Patriota što Tomahavka, što je trogodišnja zaliha ili proizvodnja vredna pola milijarde dolara. Ukrajina u svom odbrambenom ratu s Rusijom, koja koristi istovetne iranske šehida Hormuza i koji vrede 100 puta manje od interseptor raketa, uspešno se suprostavila dronovima kuhinjske izrade po hiljadu puta nižoj ceni koštanja. U takvom srazu okolnosti i činjenica, Linkoln i Ford nisu doživeli sudbinu poput Perl Harbura, ali jesu spoznali izazov bez odgovora poput savezničke flote u Atlantiku Drugog svetskog rata i naspram nemačkih Denicovih U–podmornica.
Katastrofa Kurska bila je inicijacija Vladimira Putina u istorijskom nasleđu kakvim ga danas, četvrt veka kasnije sagledavamo. Derogirani mit pomorske sile, prepoznat i slavljen u filmu “Lov na crveni oktobar”, unatoč očekivanim smenama komadanta, načelnika štaba i šefa podmorničara Severne flote, admirala: Popova, Motsaka i Burceva
Početkom aprila, američki ministar odbrane, tzv. državni sekretar rata Pit Hegset, smenio je načelnika kopnene vojske Rendija Džordža usled očiglednog razmimoilaženja oko izlazne strategije. Tramp lavira od euforije preko deluzija do rezignacije. Iran se pokazao kao zaista tvrd orah i stoji strepnja da bi najavljena kopnena ofanziva na ostrva Kešm i Lark kao i pomenuti grad Bandar Abas mogli biti novi La Drang u Vijetnamu. Iran, to jest Persija, jedna je velika kotlina od milion i po kvadratnih kilometara, okružena planinskim masivima Zagros prema Iraku, Elbrus spram Kaspijskog mora i pustinjom Dašt Lut ka Avganistanu. Država, prostorom tri puta veća od Ukrajine. Trivija je i da je Iran imao dvojicu komandujućih oficira mornarice. Kontradmiral Šarham Iranu je prvi i jedini Sunit na visokoj vojno dužnosti, Komodor Alireza Tangziri kao pripadnik revolucionarne garde pogubljen je zajedno sa Laridžanijem i Golamrezom u izraelskom raketnom udaru.
Na kraju ove priče neizostavno se osvrnuti i na Kraljevsku mornaricu, koja je nekad bila etalon imperije u kojoj sunce nikad ne zalazi. Stoji Trampova opaska o ostrvskoj neozbiljnosti Albiona koju niko nije osporio. Od postojećih 6 razarača klase 45, Daring je već 3.220 dana u remontu, Defender 984, Dajmond 628, Dauntless i Dankan su u pričuvi i samo je Dragon zaplovio. Ujedinjeno Kraljevstvo kao uspeh navodi da je minolovac Brocklesby nakon trogodišnje opravke konačno spreman za angažman. Minopolagač HMS Bronington kojim je svojevremeno komandovao princ Čarls, leži nasukan u Mersisajdu. Od sedam fregata u Portsmutu, samo su tri operativne, od 6 podmornica u Klajdu samo je jedna – Anson u Arapskom moru. Niti jedan nosač aviona klase Kraljica Elizabeta. Francuski nosač aviona Šarl De Gol, proslavio se, kada je jedan od podoficira otkrio poziciju u Sredozemlju, kroz tzv upload pretrčane kilometraže na trenažnoj traci aplikacijom doslovnog imena Strava. I da se vratimo na sam početak, na podmornicu Kursk. Sve dosad viđeno u ovom pomorskom ratu, anticiprano je u ukrajinskoj neutralizaciji ruske crnomorske flote. Počev od raketnog potapanja krstarice Moskva 14. aprila 2022. takoreći na samom početku rata i sa prema različitim pretpostavkama od 200 do 300 nastradalih mornara. Iako je sam udar klasičnim raketama (Neptun) zemlja – more na udaljenosti od 120 kilometara, takoreći bio konvencionalan, sve potom do skorašnjih udara na baltičke luke Primorsk, Viborg i eksportni naftni terminal Ust Luga je novo vreme dronova i veštačke inteligencije. Ukrajina je potopila najnoviji i moderniji ruski ledolomac klase Đeržinski, Purga, baš kao i turski tanker pod zastavom Sijera Leona sa milion barela ruske nafte u senci. Tik ispred Istanbula kao konačnog odredišta. Sveukupno ovim jeftinim, dalekometnim dronovima, 40 odsto izvoza nafte – Putinovog ratnog budžeta je stopirano.
Jednako kao što futurolozi i kolerici predviđaju da će u narednih godinu dana do 18 meseci polovina administrativnih poslova nestati AI upotrebom, isto tako sad već možemo da stavimo veliki upitnik na klasično, ne samo ratno vazuhoplovstvo, već i ratnu mornaricu. Pogotovo i u kontekstu deficita radne snage potrebne za održavanje i visokih troškova spore proizvodnje, uprkos profitabilnosti industrije naoružanja. Stojim siguran da bi nam umesto rafala, smislenija i potrebita investicija bili kanaderi. Biće interesantno ispratiti kako će se Hrvatska u sličnoj zabludi zrakoplovstva nositi sa pomorskom problematikom modernizacije ratne flote. Budućnost ove brodogradnje je zebnja veća od nade u dugovečnost, antropološki i istorijski opstanak ratne mornarice velikih pomorskih sila. Kina je sigurno izvukla pouke i naučila lekcije koje će dalekosežno odložiti invaziju na Tajvan. Ako ništa drugo, filmovi jesu korisna lektira.
