Dobra vest za privrednike u Srbiji je da će za njih od 1. maja električna energija pojeftiniti, a loša je da će do tada i dalje struju EPS-u plaćati po znatno višim cenama od onih po kojima bi mogli da je nabave od drugih dobavljača. Za građane je, pak, dobra vest da im Praznik rada EPS neće čestitati kao prošle godine, poskupljenjem od 10 odsto, kako je to predviđeno sporazumom Vlade Srbije i MMF-a. Ovakav rasplet nedavno su potvrdili i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i v. d. generalnog direktora EPS-a Dušan Živković.
„Prema trenutnim projekcijama, cena megavat-sata na tržištu varira od 70 do 110 evra, što je od 160 do 200 evra manje u odnosu na ostvarene spot cene u 2022. Upravo zbog trenutnog kretanja na tržištu, ukoliko se ništa ne promeni, privreda može da očekuje korekciju cene električne energije. Nova metodologija stvoriće prostor da se prate kretanja na tržištu i to u oba smera, i kod padova, ali i kod skokova cena. Biće mnogo sigurniji i EPS i kupci. Ne zaboravite, dešavalo se da su cene na tržištu išle iznad 250 evra po megavat-satu, a privreda je tada plaćala maksimalno oko 100 evra“, kaže za Radar Dubravka Đedović Handanović, resorna ministarka i predsednica Skupštine EPS-a.
Posle pauze od dve i po godine, cene struje ponovo će se utvrđivati na tržištu, a ne preporukama Vlade, koje su imale snagu uredbe s obzirom na to da je ministarka energetike jedini član Skupštine akcionara EPS AD i da bi bilo baš čudno da se ogluši o „preporuke“ Vlade čiji je član. Pitanje je samo koliko će struja za privredu biti jeftinija nego sada. A upravo zbog „papreno visokih“ cena mnogi privrednici tvrde da ozbiljno razmišljaju da ubuduće struju kupuju od nekog drugog.
Preskupo za privredu
„Ako nam EPS ne ponudi povoljniju cenu, mi ćemo definitivno struju početi da kupujemo od trgovaca, iz inostranstva. A šta će EPS da radi sa proizvedenom strujom, da je izvozi još jeftinije? Uostalom, prema nekim nezvaničnim izvorima EPS je struju prodavao noću po ceni od samo 20-30 evra, a preko dana za 70 evra po megavatu“, kaže za Radar Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i vlasnik Point grupe.
Stručnjak za energetiku Željko Marković, nekadašnji direktor EPS Snabdevanja i Direkcije za distribuciju električne energije EPS-a, nada se da će se cena od aprila utvrđivati na tržištu, koje je na neki način suspendovano u jesen 2021. Na Zapadu su preduzeća plaćala visoke cene struje, te troškove ugrađivali u cene sopstvenih proizvoda i to je izazvalo najveću inflaciju u poslednjih nekoliko decenija, a onda je država oporezovala ekstraprofite trgovaca energentima i te pare vraćala u privredu. U Srbiji, s obzirom na to da je EPS državno preduzeće, Vlada je „preporučila“ da se svim privrednicima struja prodaje po ceni znatno nižoj od tržišne.
„Tržište se normalizovalo i strujom za drugi, treći i četvrti kvartal ove i prvi naredne godine, ovih dana trgovalo se po cenama od 70 do 90 evra za megavat, a to znači da bi je trgovci privredi nudili za 95-96 evra u proseku, a pre desetak dana i za 90 evra. Zato sam tada i rekao da bi od maja cena u Srbiji mogla biti za oko 25 odsto niža od sadašnjih 120 evra. To, međutim, ne znači da za desetak dana, kada se bude utvrđivala tržišna cena, ona neće biti 80 ili 100 evra, a kako će biti u narednom periodu zavisi od tržišta“, objašnjava on i naglašava da svako pojedinačno preduzeće odlučuje da li će sklopiti ugovor sa EPS-om ili nekim drugim trgovcem strujom. Uostalom, kaže, ne možemo imati otvoreno, komercijalno tržište električne energije, a da Vlada određuje cene kao u BiH.
Cena megavat-sata na tržištu varira od 70 do 110 evra, što je od 160 do 200 evra manje nego 2022. i ukoliko se ništa ne promeni privreda može da očekuje korekciju cene električne energije. Nova metodologija stvoriće prostor da se prate kretanja na tržištu i to u oba smera, i kod padova, ali i kod skokova cena. Biće mnogo sigurniji i EPS i kupci
Dubravka Đedović Handanović
Za Drakulića ni cena od 90 evra nije prihvatljiva, jer je u martu megavat na evropskom tržištu mogao da se kupi za 70 do 80 evra. „Da zlo bude veće, mi sada EPS-u plaćamo 148,8 evra, što je ravno katastrofi. Ako ne bude većih poremećaja na evropskom tržištu, očekujem da EPS izađe sa cenom znatno nižom od 90 evra. Nama je sada ugovorena cena 119,67 evra, ali na nju plaćamo razne troškove od skoro još 20 odsto. Sa tako skupom strujom nijedno preduzeće ne može biti konkurentno, mnogi će da zatvore fabrike, jer se više isplati uvoziti jeftiniju robu. A možda je to i najbolje rešenje, da se ukine sva proizvodnja u Srbiji“, sarkastično poručuje Drakulić, kome posebno smeta to što se ministarka i EPS hvale profitom od 980 miliona evra u prošloj godini, a „ne shvataju da će visokim cenama da unište privredu“.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković za Radar potvrđuje da privreda megavat-sat plaća 120 evra, znatno skuplje od trenutnih cena na tržištu. „To je posledica uredbe Vlade koja važi do 30. aprila, a EPS je trenutno važeću cenu od 120 evra formirao kada su ugovori za prodaju električne energije u budućem periodu bili skuplji za oko 10 evra po megavatu, tako da je jasno da je EPS pratio tržišna očekivanja. Međutim, zbog druge zaredom veoma blage zime u Evropi značajno je smanjena potrošnja gasa, skladišta su punija nego ikad u poslednjih pet godina i to je oborilo cene gasa. A sa cenom gasa pale su i cene električne energije (cena struje direktno zavisi od cene gasa na evropskim berzama) i tako je došlo do toga da je cena EPS-a sada znatno viša od tržišne“, objašnjava Zdravković.
Što se očekivanog pojeftinjenja tiče, on smatra da je važno postići balans između olakšica privredi i očuvanja stabilnosti energetskog sektora. „Na osnovu prošlogodišnjih poskupljenja, postoji argumentacija za smanjenje cene električne energije za privredu kako bi se podržali ekonomski rast i konkurentnost preduzeća. Drugo je pitanje da li je vlast grešila u ranijem periodu, prvo kada je dugo držala cenu struje na niskom nivou, a onda se u samo godinu dana odlučila na drastično poskupljenje“, ističe Zdravković.
Izbori i cena struje
Nezavisni stručnjak za energetiku dobro upućen u stanje unutar EPS-a procenjuje da bi cena za preduzeća mogla da bude niža za 25 do 30 odsto od sadašnje. „Uvažavajući kretanje na tržištu u narednih godinu dana može se projektovati nova cena na nivou između 80 i 90 evra za megavat-sat, u zavisnosti od odnosa potrošnje po višoj i nižoj tarifi i od ukupne potrošnje, jer za privredu važe drugačija pravila i onaj ko troši više ima pravo na popust (rabat) i nešto povoljnije cene“.
Zdravković dodaje da bi cena struje trebalo da bude plod analize ekonomskih faktora, potreba potrošača, troškova proizvodnje i distribucije energije, dakle da bude zasnovana na ekonomskim i stručnim argumentima, bez obzira na političke okolnosti. Ipak, postoji sumnja i u političke motive za najavljeno pojeftinjenje struje, kaže on. Iako to nije pomenuo, očito je da bi politički razlog mogli biti predstojeći lokalni izbori u oko 80 opština i gradova Srbije.
A neko bi se u kampanji mogao setiti da je 2012. megavat privredu koštao oko 33 evra, a godinu dana kasnije, kada je liberalizovano tržište električne energije u Srbiji, od 48 do 52 evra i to bez takozvane mrežarine od 20 do 30 evra, čiju vrednost utvrđuje Agencija za energetiku. Te cene od oko 50 evra za komercijalne kupce ugovarane su sve do oktobra 2021, a danas privreda, tvrdi Drakulić, megavat plaća skoro 150 evra. Tri do pet puta više nego 2012. i 2013.
Postoji sumnja i u političke motive za najavljeno pojeftinjenje struje, kaže Miloš Zdravković. Iako to nije pomenuo, taj razlog bi mogli biti lokalni izbori u 80 opština i gradova. A neko bi se u kampanji mogao setiti da je 2012. cena za privredu bila oko 33 evra, dok je sada oko 120 evra i to bez pratećih troškova od 20 do 30 evra po megavatu
„Zbog neadekvatne energetske politike u EU cene su 2021. na tom tržištu značajno porasle, na više od 100 evra tokom leta, a zimi na više od 200 evra za MWh. Nažalost, u isto vreme zbog višegodišnjeg lošeg rukovođenja EPS-om, baš u jesen 2021. dolazi do kolapsa, pa je značajan deo struje morao da se uvozi. S obzirom na visoke cene na evropskom tržištu, Vlada je praktično suspendovala tržište i u novembru 2021. preporučila EPS-u, a u suštini zapravo ograničila cene struje i tog trenutka na srpskom tržištu ostaje samo EPS, a sa njega se povlače svi ostali igrači koji su snabdevali privredu, prekidajući ranije sklopljene ugovore. U vreme kada je tržište funkcionisalo, od januara 2013. do novembra 2021, udeo EPS-a bio je oko 95 odsto, a pet odsto su držali ostali snabdevači“, naglašava sagovornik Radara, dobro upoznat sa stanjem u EPS-u.
Nešto kasnije, dodaje on, kad se situacija stabilizovala, Vlada i MMF sklapaju sporazum, po kome bi cena električne energije za domaćinstva i privredu tokom 2023. i 2024. trebalo da se u više navrata koriguje za više od 10 odsto i to početkom januara, maja i novembra prošle i 1. maja ove godine. „Odlukom Vlade, od novembra 2023. cena za privredu je 119,5 evra za MWh, a već u to vreme na berzama je struja mogla da se kupi unapred (fjučersi) po ceni manjoj od 100 evra, što je bila indicija da je utvrđena cena za 2024. previsoka! I danas je cena struje za privredu koju isporučuje EPS značajno veća od tržišne“, kaže on, uz opasku da ta konstatacija ne važi „za privilegovane kupce, koji odlukama Vlade imaju znatno niže cene električne energije, kojom ih EPS snabdeva“.
S tim u vezi Drakulić ponavlja tvrdnje da se velikim potrošačima, kineskim kompanijama u Boru i Smederevu, Ziđinu i Hbisu, struja isporučuje po nižim cenama nego domaćim preduzećima. „Iako je pre dve-tri nedelje resorna ministarka izjavila da to nije tačno, ja tvrdim da je tačno. Neka nam pokaže fakture Ziđinu i Hbisu za struju i ako se ispostavi da je cena za njih ista kao za nas, javno ću da joj se izvinim. Ali, imam informacije iz EPS-a da oni još uvek imaju povlašćeni tretman. Jedino ne znam da li su te dve kompanije jedine povlašćene, ili takvih ima još.“
Polazeći od strukture EPS-a, neki eksperti procenjuju da je trošak proizvodnje jednog megavata oko 48 do 50 evra. To znači da je taj trošak još uvek veći od cene po kojom EPS struju prodaje domaćinstvima, dok su u isto vreme cene za privredu značajno veće. Željko Marković, pak, smatra da nema razloga da struja poskupi za domaćinstva, jer cena pokriva troškove proizvodnje. „Naravno, nijedna firma ne može da opstane ako proizvod ili uslugu prodaje po proizvodnoj ceni, jer onda nema nikakvog profita, ni razvoja. U ovom slučaju cena je prilagođena standardu građana i sa tom cenom nema zarade, ali nema ni gubitaka“, objašnjava on.
Cena lošeg upravljanja
S druge strane, ako bi se zdravo za gotovo uzeli rekordni prihodi i profit EPS-a u 2023, reklo bi se da je smanjenje cena struje za privredu moguće i čak poželjno, ističe Zdravković. „Ipak, stručna javnost zna da je sve to pre svega ostvareno u prvom polugodištu kada je na čelu EPS-a bio Miroslav Tomašević, koji je na depoima ostavio velike količine uglja i pune akumulacije jezera. Zbog toga EPS 2023. skoro uopšte nije uvozio struju, već je izvesne količine čak i izvezao. Pri tome je trošak proizvodnje u hidroelektranama višestruko manji nego u termoelektranama. Drugi razlog velikog profita je značajno poskupljenje struje za domaćinstva i naknada koje se plaćaju za obnovljive izvore energije. Zato bi konačnu odluku o smanjenju cene za privredu trebalo doneti na osnovu sveobuhvatne analize, uzimajući u obzir dugoročne posledice. Potrebno je da prežive građani i privreda, ali i EPS da preživi“, poručuje Zdravković, po čijim rečima se mora voditi računa o tome koliko će novi ugovori sa EPS-om trajati, do kraja 2024. ili do početka naredne grejne sezone, jer niko ne može da predvidi kakva će biti sledeća zima. „Tržište je još uvek nestabilno i sklono poremećajima, a izbori u Srbiji će se završiti tokom leta“, zaključuje sagovornik Radara.
Da ni politički aspekt priče nije beznačajan svedoči i podatak da je struja za građane i u evrima od 2013. poskupela skoro 80 procenata, sa oko 2,8 na pet evrocenti za kilovat-sat. Na stranu što iz pojedinačnih računa proizlazi da je stvarna cena mnogo veća. Konkretno za potrošenih 244 kilovata, 187 po višoj i 57 po nižoj tarifi, račun za februar, u koji su uračunati i prihodi države poput PDV-a i akciza, dogurao je do 2.783 dinara, pa ispada da svaki kilovat košta više od 11,4 evrocenta.
Bilo kako bilo, izvesno je da za stanovništvo neće biti novog poskupljenja, iako je ono bilo deo dogovora sa MMF-om. Tim pre što vlastima novo, četvrto poskupljenje za samo 15 meseci ne bi išlo naruku uoči novih izbora u Beogradu, 2. juna, a nešto kasnije u još 80 lokalnih samouprava. Eto razloga više da u maju Vlada i EPS obraduju i privrednike, smanjenjem cene struje možda i većim nego što su se i sami biznismeni nadali. Po cenu da na taj način na duži rok oštete sam EPS.
A ne bi bilo prvi put da se tako nešto desi. I teško da su građani već zaboravili štetu koju je nestručnim upravljanjem EPS-u, a samim tim i poreskim obveznicima, napravio Milorad Grčić. Zato ostaje samo nada da će nadležni, pre nego što donesu odluku, imati u vidu i procenu nekih eksperata da će do kraja ove decenije Srbija biti u problemima da sopstvenim proizvodnim kapacitetima obezbedi dovoljne količine električne energije za privredu po konkurentnim cenama, koje će moći da plate i građani, od kojih svaki peti već ima manji ili veći problem da izmiri račun za struju.
