O vrućoj temi iskopavanja litijuma u Srbiji govorili su rudarski i drugi inženjeri i ekološki aktivisti i stručnjaci, da o političarima ne govorim, dok ekonomista nije bilo na vidiku. A oni bi mogli da pomognu, ako ne i da donesu prevagu jednoj strani.
Pošto je predsednik najavio javnu raspravu o ovom problemu, pokušaću da dam skroman doprinos, počevši od osnovnih kalkulacija.
Kolika se proizvodnja planira? Za sada važi da je to 58.000 tona litijum karbonata, što je oblik koji je pogodan za proizvodnju baterija i koji struji svetskim tržištima.
Kolika je tekuća cena litijum karbonata? Cena je 18. juna 2024. bila 12.900 dolara po toni, što je najniže u prethodnih 35 meseci, da bi do 15. jula opala još za 10 odsto, na 11.538 dolara, što se može videti i na grafikonu.
U studiji Ergo Strategy Group za potrebe Rio Tinta, sve kalkulacije su bazirane na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, znatno višoj od sadašnje i ako se one narednih godina ne bi povećale za više od trećine, projekat Jadar bi donosio gubitke
U 2022. godini verovalo se da je revolucionarna zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima pred vratima, pa je cena litijuma otišla u nebo. Već krajem 2023. veliki optimizam je splasnuo pošto se pokazalo da nema revolucije, već samo nastavka evolucije. Potrošači su i dalje dosta uzdržani prema električnim automobilima, kako zbog viših cena, tako i zbog nedovoljnog dometa sa jednim punjenjem i nedovoljnog broja punjača. Sa druge strane, visoke cene litijuma su privukle investitore, pa je i ponuda znatno povećana baš u vreme kada je tražnja bila znatno manja od očekivane. Javio se znatan višak ponude, pa su i cene morale da opadnu čak za oko 80 odsto. Takođe, opala je i vrednost akcija rudara i proizvođača litijuma, čak za 55,7 odsto za godinu dana, od jula 2023. do jula 2024, prema S&P Global. Pesimizam, nema šta.
Dva negativna faktora koja utiču na uzdržanost poslovnog sveta prema litijumu
Odgovor na pitanje kolika je ukupna vrednost planiranog litijumskog posla Srbije sa Rio Tintom može se dobiti jednostavnim množenjem planirane godišnje proizvodnje litijum karbonata od 58.000 tona sa pomenutom julskom cenom litijum karbonata od 11.538 dolara po toni, što daje vrednost proizvodnje litijuma u Srbiji u 2024. po sada važećim parametrima od oko 670 miliona dolara, odnosno 615 miliona evra. Nije baš velika suma, dostiže vrednost običnog preduzeća. Važnije, Srbija bi od rudne rente primila zakonskih pet procenata, što daje prihod od 31 milion evra! Skromni, da ne kažem bedni 31 milion. To svakako nije vredno ni najmanjeg rizika koji bi proizvodnja litijuma donela Srbiji.
Ukoliko projekat ne bi bio profitabilan, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova, da u dogovoru s Vladom ili čak samoinicijativno ne plaća rudnu rentu ili poreze ili, što bi bilo najgore, da štedi na ekološkoj zaštiti
Prethodnom računu može se prigovoriti da je odabrao nisku cenu litijuma za važne kalkulacije, u čemu ima istine. Ipak, tekuća cena se zasniva na svim znanjima o sadašnjosti i budućnosti, o pozitivnim i negativnim činiocima, i ne sme se tretirati kao slučajna ili kao kratkoročna tržišna aberacija. Ova cena je niska u poređenju sa onom od pre godinu-dve, ali možda sada predstavlja novu realnost. Iako je nemoguće predvideti kretanje buduće cene litijuma u dugom roku, kratak i srednji rok su vrlo problematični. Tako je trend opadanja cena nastavljen do današnjeg dana, pa je na kineskom tržištu ona samo u junu opala za 13,7 odsto prema maju.
U poslovnom svetu vlada uzdržanost. Trenutno su dominantna dva negativna faktora. Prvi je povećanje ponude litijuma od starih i novih proizvođača, jer velike investicije iz poslednjih godina počinju da donose povećanje proizvodnje, a drugi je nastavak usporene tražnje za električnim automobilima, posebno zbog povećanja carina na kineske električne automobile u SAD (učetvorostručenje!) i EU (za 38 odsto), kao i ekonomskih poteškoća Kine koje su dovele do usporavanja lične potrošnje, što će neminovno doneti pad prodaje električnih vozila, ili bar dalje usporavanje, a time i do istog kretanja tražnje za litijumskim baterijama.
Projekat koji bi koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka
Da elektrifikacija svetskog voznog parka slabo ide svedoči i opis sadašnje dinamike u Fajnenšel tajmsu od 8. jula: „Evropske automobilske kompanije odustale su od planova za elektrifikaciju nakon što je prodaja vozila na baterije porasla samo za 2,4 odsto u regionu u prvih pet meseci 2024“, s tim da je u maju čak došlo do pada od 11 odsto. Kako na istom mestu reče jedan investitor: „Industrija baterija u Evropi bila je jedan od velikih snova, velikog novca i velike aktivnosti, ali sada se dešava potres… Sve kompanije koje nemaju podršku velikih konglomerata ili nisu kineske će umreti“. Da pomenem samo da je BMW nedavno odustao od posla sa baterijama vrednog dve milijarde evra, a Folksvagen je odustao od podizanja jedne sopstvene fabrike baterija.
Smanjenje cena litijuma i baterija imaće i jednu dobru posledicu: dovešće do pojeftinjenja električnih automobila, što može povećati tražnju za njima. Doduše, u priču se umešala politika i sada pomenute povećane carine na najvećim tržištima deluju u suprotnom pravcu. Da zaključimo ovaj deo: u kratkom do srednjem roku cveće neće cvetati u prodaji elektroautomobila, a time ni u litijumskoj branši.
695 miliona evra
doprineo bi srpskom BDP-u projekat Jadar i to prema studiji rađenoj za potrebe Rio Tinta, dok se investicioni troškovi procenjuju na 2,55 milijardi evra, što bi prvo trebalo povratiti i potom zarađivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli
Ali, to nije sve, u studiji Ergo Strategy Group, koja je za potrebe Rio Tinta radila procenu ekonomsko-finansijskih efekata projekta Jadar (An economic impact assessment of the Jadar lithium-borates project, September 2023), osnova svih kalkulacija bila je predviđena cena litijum karbonata od 15.600 dolara po toni, što je u tom trenutku bilo pristojna, čak konzervativna procena, ali je sada znatno viša od tekućih cena. Ukoliko bi se cene zadržale na sadašnjem nivou ili sledećih godina bile povećane do jedne trećine, projekat Jadar Rio Tinta bi donosio gubitke.
Verujem da se neko u centrali Rio Tinta već pita da li projekt Jadar ima smisla budući da bi koštao mnogo, a donosio ništa, samo gubitke bar sledećih nekoliko godina. Procena investicionih troškova za ceo projekat Jadar je 2,55 milijardi evra, što bi prvo trebalo povratiti i potom zarađivati, a ne snositi gubitke ili biti na nuli. Uzgred da pomenem da ova studija predviđa da bi Jadar doprineo BDP-u Srbije samo sa 695 miliona evra, što je slično mojoj kalkulaciji.
Čista lagarija ili zašto vlast na sve talambase propagira planove Rio Tinta
Ukoliko bi profitabilnost projekta bila sumnjiva ili nikakva, bojim se da bi Rio Tinto mogao da primeni neku od radikalnih strategija smanjenja troškova: da, u dogovoru s Vladom ili čak samoinicijativno, ne plaća rudnu rentu ili poreze ili, što bi bilo najgore, da štedi na ekološkoj zaštiti. Vlada bi bila u teškoj situaciji da insistira na ugovoru i Rio Tinto eventualno ode i ostavi srpsku državu u teškoj situaciji (kako da sama vodi projekat Jadar?) ili da popušta. Setimo se davanja Fijatu za Kragujevac.
Zaključimo da je litijumski sektor u svetu u krizi i da je pitanje ko će preživeti sledeće godine, a ko neće. Uključujući Jadar.
Najdalje je otišao ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da će zaposliti 20.000 ljudi. Budući da su i sami svesni da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod milijarde evra i da rudna renta ne može preći par desetina miliona evra, vodeći naprednjaci su se dosetili trika da stvari uvećaju i ulepšaju
Sa druge strane, imamo političku vlast u Srbiji koja na sve talambase propagira planove Rio Tinta i još ih naveliko naduvava. Vučiću nisu dovoljni žalosno neispunjeni njegovi planovi iz prošlosti o fabrikama čipova i avio-delova, pa i o Mercedesovoj fabrici autobusa, i svim ostalim grandioznim maštarijama, već nastavlja dalje pričajući o epohalnim planovima.
Najdalje je otišao ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je celokupan posao sa litijumom vredan 10 do 12 milijardi evra i da će zaposliti 20.000 ljudi. Budući da su i sami svesni činjenice da je posao sa Rio Tintom vredan znatno ispod jedne milijarde evra i da rudna renta ne može preći par desetina miliona evra, vodeći naprednjaci su se dosetili trika da stvari uvećaju i ulepšaju: više ne govore samo o rudarenju litijuma, već uključuju i proizvodnju baterija i čak proizvodnju električnih automobila.
Ovo je svakako iluzija, neće Rio Tinto, kao rudarska kompanija, da se bavi proizvodnjom baterija i čak automobila. Sa proizvođačima baterija i automobila Vlada Srbije ne pregovara, na svu sreću, tako da su pomenuti planovi čista lagarija.
