Krediti važniji od života

Pišu: Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk

Iako je Zorana Mihajlović znala za sve propuste kineskih izvođača, konzorcijuma CRIC-CCCC na pruzi od Beograda do Stare Pazove, lično je srpskoj delegaciji naložila da to uopšte ne pominju tokom predstojeće posete Kini, jer je od toga mnogo važnije da se dogovori novi kredit za finansiranje druge deonice, od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

Tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture takvu poruku saradnicima je cirkularnim mejlom uputila 5. februara 2019, otkriva Radar. U tom „Protokolu za Peking“, pred odlazak delegacije Srbije na pregovore u Kinu, saradnicima je jasno poručila: „Molim da se vodi računa o tome da nije interes da idete tamo da kritikujete izvođače, već da gledamo kako da dobijemo što pre finansijski ugovor za Novi Sad – Subotica“.

Odgovorio joj je tadašnji državni sekretar Imre Kern, aktuelni zamenik gradonačelnika Subotice, obaveštavajući je o rasporedu sastanaka sa kineskim zvaničnicima, koji će biti održani počev od 11. februara. Nije se usprotivio njenom nalogu, već je naveo da su teme uglavnom kako da se dobije više kineskih kredita. Prvi u planu je bio sastanak sa zamenikom predsednika NDRC, zaduženim za prugu od Beograda do Budimpešte, a „tema je stanje radova od Beograda do Stare Pazove i postupak kreditnog zajma za deonicu Novi Sad – Subotica“.

Žurili da isplate avans izvođačima

Slična je bila tema i za sastanak sa pomoćnikom ministra finansija – „odobravanje i potpisivanje kredita kako bismo mogli što pre da pokrenemo postupak ratifikacije u Skupštini Srbije, da posle toga stupi na snagu komercijalni ugovor, da uplatimo avans izvođaču… čime bi se omogućio i zvanični početak gradnje auto-puta od Preljine do Požege“. Treba li podsećati da je i za tu deonicu „Miloša Velikog“ Vlada za glavnog izvođača izabrala kineski CCCC, s tim što mu je za radove umesto 450 miliona isplatila 962 miliona ili 31 milion evra po kilometru.

Kern ministarku obaveštava i o planiranim sastancima sa delegacijom Eksim banke o kreditu za auto-put, a tek na kraju dodaje da će „sigurno naši partneri CRIC i CCCC/RBC predložiti sastanke“, ali da se o tome još nisu usaglasili.

Niko od saradnika nije se pobunio, a državni sekretar je ministarku obavestio da će se u Kini uglavnom razgovarati o novim kreditima, da se ubrza početak gradnje druge deonice pruge i auto-puta od Preljine do Požege

Šta je bila posledica naloga ministarke Mihajlović da se kineskim izvođačima ne staje na žulj, jer su prioritet novi krediti, uskoro je postalo belodano jasno. U avgustu 2020. nadzorni organ, Infrastruktura železnice Srbije, utvrdio je više propusta na pruzi od Beograda do Stare Pazove, o čemu su za prošli broj Radara detaljno pisali članovi Anketne komisije, profesori Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović.

Taj interni izveštaj, čiji su deo i krivične prijave protiv izvođača, ukazuje da su nadležni, uključujući ministarku Mihajlović, imali dovoljno informacija da predvide i spreče potonji tragični ishod i rušenje nadstrešnice u Novom Sadu, ali su izabrali da zanemare sve nepravilnosti. Pa i onu da su izvođači, bez saglasnosti Ministarstva i Infrastrukture železnice, angažovali čak i podizvođače sa negativnim referencama u Srbiji.

U suštini se taj izveštaj ne svodi na sitne proceduralne greške, već precizno opisuje sistemski obrazac ponašanja – gradnju mimo projekta, bez ikakve kontrole i bez traga u dokumentaciji. Upadljivo je da je Kern mejlom 14. avgusta 2020. obavestio učesnike prepiske da su protiv odgovornih lica podnete krivične prijave, ali se iz dostupne dokumentacije vidi samo jedna i to protiv državljanina Srbije, koji je u to vreme radio za CRIC.

Šta je Zorana govorila nekada, a šta priča sada

Bivša potpredsednica Vlade, neposredno nakon što je ostala bez ministarskog mesta, optužila je neke stranačke kolege da SNS „koriste kao džuboks za bogaćenje i bahaćenje“. U međuvremenu je ponovo postala rado viđen gost u režimskim medijima, a jedno od tih gostovanja iskoristila je da odgovori na pisanje Radara, izbegavajući suštinu stvari. Sada tvrdi sve suprotno onom što je pismeno, mejlom, zahtevala od svojih najbližih saradnika u februara 2019.

U Kini se 2019. pregovaralo i o novom zajmu za deonicu „Miloša Velikog“, za koju je glavni izvođač bila firma CCCC, kojoj je Vlada Srbije za radove umesto 450 miliona isplatila 962 miliona ili 31 milion evra po kilometru

„Krenuli su kroz svoje medije da plasiraju priču kako komercijalni ugovor ne valja, kako smo svi mi krivi što se desila nadstrešnica i tako dalje. Sve što su rekli je laž, manipulacija ili polulaž. Oni hvale državu, a nisu toga ni svesni. Kažu Zorana je znala da postoje problemi na pruzi. Jeste, Zorana je znala, zato je inspekcija Ministarstva izlazila, zato je podnosila krivične prijave, prijave za privredni prestup, zato smo obustavljali radove i na toj pruzi da bi se sve to popravilo. Kinezi su sve to morali da urade o svom trošku da bi bilo po evropskim standardima, da bi mogli dalje da nastave da rade. Hoću da kažem, država je radila ozbiljno, odgovorno i savesno. To što se desilo u Novom Sadu 2024. jeste nesreća, koja se, dakle, strašno koristi protiv ove države. Imali ste sada u Španiji dve nesreće, u jednoj 40 mrtvih. Imali ste ne znam, da ne govorim o Austriji. Nijedno društvo se nije tako ponelo, kako se poneo jedan deo ljudi u Srbiji. I taj deo ljudi je definitivno, najvećim delom, uglavnom plaćen što od hrvatske obaveštajne službe, što od drugih“, izjavila je Zorana Mihajlović.

A koliko je, dok je ona bila ministarka, ali i posle nje, država radila „ozbiljno, odgovorno i savesno“, u kojoj su meri Kinezi „morali“ da otklone sve nedostatke i to „o svom trošku, da bi bilo po evropskim standardima“, najbolje se vidi po tome što su u martu prošle godine stručnjaci državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije uočili brojne nedostatke baš na delu pruge od Beograda do Stare Pazove. I to tri godine nakon njenog svečanog otvaranja. Biće, dakle, da svi nedostaci nisu otklonjeni, kao što bivša ministarka tvrdi.

O njima je Radar pisao u više navrata, u tekstovima Režimski projekat veka sa hiljadu mana i Visoka cena partijskog zapošljavanja. U izveštaju stručnjaka Infrastrukture železnice, koji je tadašnji, ali brzo smenjeni v. d. direktora Vladimir Maksimović 6. marta 2025. poslao Utiberu, navodi se da bi ta firma zadužena za nadzor trebalo da naloži izvođačima radova da otklone sve uočene nedostatke, taksativno pobrojane na čak 135 strana.

Neki od nedostataka „ugrožavaju živote putnika“

Za neke od nedostataka doslovno piše da ih je „potrebno hitno ukloniti, jer ugrožavaju živote putnika“. U tom izveštaju ukazuje se i na „vidna oštećenja“ na novom železničkom, Hajdinovom mostu, za koja se takođe konstatuje da „mogu uticati na bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja“.

Iz IŽS-a su od Utibera tražili da naloži kineskim kompanijama CRIC i CCCC i ruskoj kompaniji RŽD internešnel da otklone sve nedostatke na pruzi od Beograda do Novog Sada. Vlada Srbije je, naime, gradnju prve deonice od Beograda do Stare Pazove poverila dvema kineskim, a deo od Stare Pazove do Novog Sada ruskoj firmi. Ispostavilo se, međutim, da je IŽS kao investitor sa tim zahtevom nadzornom organu zakasnio, jer je garantni rok, u kome bi sve nedostatke na brzoj pruzi trebalo da otklone izvođači, već istekao.

Koliko je država radila „ozbiljno, odgovorno i savesno“, kao što sada tvrdi Mihajlović, svedoči i to što su stručnjaci Infrastrukture železnice Srbije uočili brojne nedostatke na pruzi od Beograda do Stare Pazove. I to tri godine nakon njenog svečanog otvaranja

Greška u koracima bila je i u tome što je zvaničan zahtev IŽS uputio samo jednoj od nekoliko firmi, članova konzorcijuma, kome je poveren nadzor radova na tom delu pruge. Utiberu je, naime, zahtev poslat nakon isteka ugovora, a uz to nije ni bio na čelu tog konzorcijuma. Iz Utibera su odgovorili da je ugovor o nadzoru za deo pruge od Prokopa do Stare Pazove prestao da važi 31. decembra 2023, a za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada, koju je gradio ruski RŽD internešnel, godinu dana ranije, 31. decembra 2022.

Penale plaća samo Srbija

Nije blagonaklon stav, uprkos brojnim propustima, nekadašnja resorna ministarka imala samo prema kineskim izvođačima. Sličan tretman imali su i ruski partneri. Iako su i na delu pruge od Stare Pazove do Novog Sada, čija je gradnja poverena RŽD internešnelu, uočeni propusti, ni ta firma nije snosila nikakve posledice.

Za razliku od države Srbije, koja je, zahvaljujući novom protokolu, koji je 30. decembra 2016. potpisala Zorana Mihajlović, pristala da Rusima plaća kaznene penale od jedan odsto za deo zajma koji nije povukla i iskoristila u ugovorenom roku. Po tom osnovu Srbija je Rusiji 14. marta 2018. uplatila 4.733.000 dolara. Javnost nikada nije obaveštena da je bilo koja strana kompanija, angažovana na velikim infrastrukturnim radovima, državi Srbiji platila bilo kakve penale, čak i kada je dogovorene rokove probijala za tri godine i više.

A nije da nije bilo razloga da nadležni organi izvođačima ispostave takve zahteve. Tim pre što je nadzorni odbor IŽS svojevremeno, 1. juna 2018, naredio ruskom RŽD-u da obustavi postavljanje šipova za vijadukt kod Čortanovaca. U tom izveštaju se navodi da su šipovi propali „do tri metra u dubinu, a da pri tome izvođač nije hteo da obavesti nadzorni organ investitora“. Uz to, nadzor IŽS-a privremeno je zabranio dalju ugradnju kamenog agregata u zaštitni sloj pruge, jer materijal ne zadovoljava standarde, a nema ni atest. Iako im je izvođač nakon toga dostavio pozitivan izveštaj laboratorije CPL iz Novog Sada, naknadno je za veštačenje angažovana laboratorija Instituta za puteve u Beogradu, koja je dala negativan nalaz. Uprkos tome, izvođač nije preduzeo nikakve radnje da ukloni materijal koji je bez valjanog atesta ugrađen u zaštitni sloj pruge, navodi se u jednom od izveštaja nadzora, što se ne uklapa u ono što bivša ministarka sada tvrdi.

Ni ruski RŽD internešnel nije snosio nikakve posledice za propuste, dok je Srbija, zahvaljujući novom protokolu, koji je potpisala Mihajlović, Rusima za deo kredita koji nije iskoristila u ugovorenom roku morala da plati penale od 4.733.000 dolara

Zbog sve brojnijih zamerki na njihov račun, tadašnji direktor beogradskog ogranka RŽD internešnela je 8. juna 2018. zatražio sastanak sa predstavnicima IŽS, od kojih je pre toga usmeno zahtevao da se u nadzorni organ vrate inženjeri koji su ranije obavljali taj posao. Molba mu, ipak, nije uslišena, jer su iz IŽS odgovorili da je „tek angažovanjem novih inženjera kao nadzornog organa uspostavljen kvalitetan nadzor i maksimalna zaštita interesa investitora i finansijera“.

Ubrzo se, međutim, sve vratilo na staro. Pre nego što je nadzor oduzet IŽS-u i poveren privatnim firmama, Vlada je umesto Miroljuba Jevtića za direktora tog državnog preduzeća postavila Nebojšu Šurlana, jednog od onih koje Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti za korupciju tokom rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Kelebije.