U trenutku kada smo na sajtu Radara objavili priču o „prevremenoj“ rang-listi za upis odeljenja za scenske i audio-vizuelne umetnosti Filološke gimnazije u Beogradu, znali smo da neće biti lako dokazati da je reč o podacima koji su procurili iz Ministarstva prosvete, odnosno sa portala „Moja srednja škola“. Imali smo snažnu indiciju – roditelji dvoje učenika koji su zaista polagali neophodan prijemni za upis tog smera (test opšte kulture) potvrdili su nam da je na spisku koji se pojavio u javnosti uz imena njihove dece naveden tačan broj bodova koje i jesu osvojili. Takođe smo znali da objavljivanje konačnih rezultata rasporeda đaka u prvom upisnom krugu neće pružiti potpunu potvrdu, pošto se u skladu sa propisima o čuvanju ličnih podataka maloletnika, na portalu Ministarstva objavljuju samo šifre učenika, ne i njihova imena. Ono što nismo očekivali, jeste da će nam samo Ministarstvo prosvete faktički potvrditi autentičnost rang-liste, istovremeno tvrdeći da je lažna.
Naime, kada smo uporedili nezvaničan spisak sa šifrovanim spiskom učenika koji su u nedelju upisali audio-vizualno odeljenje, prvih desetoro sa obe liste su imali u decimalu identičan broj bodova, a od preostalih deset koji su primljeni, još sedmoro je imalo svog pandana na nezvaničnoj listi. Smatrajući da je to svakako previše da bi bila slučajnost, obratili smo se Ministarstvu sa pitanjem da li planiraju da izvrše dodatne bezbednosne provere i da li možda imaju alternativno objašnjenje kako je nezvanična lista mogla biti sačinjena ukoliko nije niko neovlašćeno pristupio podacima, niti je neko iz Ministarstva neovlašćeno podelio spisak sa imenima učenika koji su polagali prijemni. U zajedničkom odgovoru Ministarstva i Kancelarije za IT i eUpravu, naveli su da je „nedvosmisleno“ utvrđeno da niti je došlo do proboja informacionog sistema „Moja srednja škola“, niti do neovlašćenog preuzimanja podataka iz njega.
I precizirali: „Analizom je utvrđeno da je navodna rang-lista lažna i da nije nastala u sistemu ‘Moja srednja škola’. Na to ukazuje više činjenica: dokument je sačinjen latiničnim pismom, dok se podaci u sistemu vode ćirilicom, a uočene su i brojne nepravilnosti, uključujući slovne greške u pet imena kandidata i greške u prikazanim rezultatima za šest kandidata, što se odnosi na ukupno osam učenika.“ Dakle od 48 vidljivih imena na nezvaničnom spisku sa ukupnim osvojenim brojem bodova tokom školovanja, na prijemnom i na maloj maturi, zaista su svi oni polagali prijemni, samo što je za njih osmoro nešto loše prepisano? Uključujući, možda, broj bodova jedino troje upisanih koje nismo našli na nezvaničnoj listi (ali postoje slični sa razlikom u jednoj decimali)?
Možda bi i Ministarstvo priznalo da to znači da je lista ipak bila autentična, ali ih je latinično pismo previše zbunilo, tako da su zaključili: „Sve utvrđene okolnosti ukazuju da je sporni dokument najverovatnije nastao ručnim prepisivanjem, prekucavanjem ili kombinovanjem podataka iz više izvora, sa namerom da se javnost dovede u zabludu.“ Na stranu momenat što je neko želeo da obmane javnost tačnim podacima, nije jasno iz kog to izvora koji nije „Moja srednja škola“ ih je bilo moguće preuzeti.
Pošto bi jedina druga mogućnost bila da je, nakon prijemnog ispita, Filološka gimnazija istakla rezultate sa sve imenima i šiframa učenika, pošto sama šifra ne bi na portalu otkrila njihova imena, nego samo ukupan broj ostvarenih bodova. Ali kako su nam zvanično odgovorili iz Filološke: „Naša škola nakon prijemnog ispita nije objavila rezultate učenika ni na svom sajtu, ni u prostorijama Škole.“ Umesto toga su učenike uputili na portal na kome nisu ni objavljeni rezultati u celosti, već su kada pristupe svom profilu mogli jedino da vide kako su sami uradili test.
Pitanja na koje nam iz Ministarstva nisu odgovorili jesu koliko ljudi ima pristup svim imenima učenika u bazi portala i da li neko sa administratorskim ovlašćenjima, osim pristupa ličnim podacima učenika, ima i mogućnost da ih promeni? Recimo da koriguje broj bodova, ili da promeni redosled na listi želja prilikom upisa. Iako je to bila najveća bojazan roditelja sa kojima smo razgovarali, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija objašnjava kako za takvom manipulacijom iznutra ne bi ni bilo potrebe:
„To se obično ne radi tako. U regularnim školama, ne pričamo o Filološkoj, po zakonu je najveći broj učenika po odeljenju 28, plus eventualno dva, a mi svi imamo 33-35 učenika. I to zato što nam kada počnemo školsku godinu stižu dopisi iz Ministarstva sa preporukom koga još da primimo i svi direktori to slušaju i primaju te učenike. To su deca koja se upisuju preko veze i ona obično nemaju malo manji, nego znatno manji broj poena nego što je škola tražila. I njima bude teško da se uklope u bolje škole, ali je valjda pitanje prestiža, a direktori se slože zato što su poslušni – to se traži, a mi završimo sa prevelikim odeljenjima.“.
Pored tako banalne korupcije, nema potrebe za složenim tehničkim vidovima. A verovatno ni razloga da očekujemo da će se neko previše potresti zbog odavanja ličnih podataka dece – iako je zbog ovog slučaja Ministarstvo podnelo krivičnu prijavu Odeljenju za visokotehnološki kriminal.
