Znamo kada će biti izbori
Koliko još državnih udara Srbija može preživeti i koliko još dugo može trčati za poslednjim vozom za Evropu kada svakim danom gubi atribute državnosti, a sve više postaje provizorij? Više vekova traje borba srpskog naroda i građana Srbije da podignu uređenu i modernu državu, i na tom putu su postojale razne prepreke. Međutim, niko nikada nije Srbiju, u vreme mira, razarao tako temeljno i sistematski kao aktuelni režim Aleksandra Vučića.
Apoteke i biblioteke Po celoj zemlji zamenjuju kockarnicama. Kosovo je za vlast postalo epski deseterac kojeg bi da zaturi po prašnjavim arhivama. Mantra o tome kako ovaj režim gradi prijatelje i na istoku i na zapadu pretvara se u sve dužu listu država i naroda koje režim proglašava neprijateljima Srbije
Ukoliko se u Srbiji u najkraće vreme, a u pitanju su meseci, ne desi smena vlasti, cela Srbija će postati država koja je uređena po potrebama i interesima kriminalaca, a kada kriminalci upravljaju državom, onda tu ima značajno manje pravde, smisla i života nego i u državama sa jednopartijskim diktaturama. Kada se to bude desilo biće kasno za pitanja o tome kako ljudske zajednice uče, kako se emancipuju i kako izgrađuju društvene ugovore, jer će Srbija tada ostati i bez biološke supstance kao potencijala za razvoj.
Državno uređenje – atrofija
Poslednjih deset meseci ključna su četiri obeležja ponašanja najnovijeg sastava Vlade Srbije: jačanje autokratije, ubrzanje pljačke državne imovine, jačanje represije nad građanima i pokušaji upravljanja raznim krizama. Režim je i u ovoj godini nastavio da proganja svaki oblik slobodnog i kritičkog govora, proterujući iz sektora obrazovanja, zdravstva, bezbednosti, javnih preduzeća, nauke, pravosuđa, kulture… sve one kojima je profesionalizam i integritet važniji od slugerantstva i idolatrije.
Apoteke i biblioteke režim po celoj zemlji zamenjuje kockarnicama. Kosovo je za vlast postalo pokosovski politički epski deseterac kojeg bi da zaturi po prašnjavim arhivama. Mantra o tome kako ovaj režim gradi prijatelje Srbije i na istoku i na zapadu pretvara se, iz godine u godinu, u sve dužu listu država i naroda koje režim proglašava neprijateljima Srbije.
Sve je duži i spisak umrlih građana zbog sistemske nebrige vlasti za problem zagađenja i atrofiranog i rudimentalnog sistema zdravstva u manje urbanim sredinama. Železnički putnički saobraćaj više nije sposoban da obezbedi građanima ni uslugu koju su u Srbiji imali pre pedeset godina. O nekadašnjim direktnim linijama do Venecije, Istambula, Moskve, Minhena, Pariza… danas možemo čitati u analima muzeja železnice kao da su romani Žila Verna.
Svaki peti dinar u javnim nabavkama troši se nenamenski i nezakonito, budžet Srbije godišnje izgubi više od milijardu evra zbog korupcije u javnim preduzećima, a u sivoj ekonomiji vrti se šest milijardi dolara. Samo jedan odsto tog novca dovoljan je da se svoj deci i mladima obezbedi besplatno i savremeno obrazovanje
Korupcija i organizovani kriminal postali su najveće državne privredne investicije – privredna grana sa najviše subvencija. Državni revizor je utvrdio da se svaki peti dinar u javnim nabavkama koje su proveravali trošio nenamenski i nezakonito (oko dve stotine miliona evra). U sivoj ekonomiji je oko šest milijardi dolara, a budžet Srbije godišnje izgubi više od milijardu evra zbog korupcije u javnim preduzećima. Samo jedan posto tog iznosa bio bi dovoljan da se svoj deci i mladima u Srbiji obezbedi, ne samo besplatno, već i savremeno obrazovanje sa standardom najrazvijenih zemalja u Evropi i dugoročno reše najveći problemi svih škola i vrtića.
Zakonima se legalizuje pljačka i zatire vladavina prava
Smisao svake nove promene zakona koju usvaja Narodna skupština je da legalizuje novu pljačku, zatre transparentnost i vladavinu prava, i obezbedi legalitet represiji i torturi paradržavnim službama „bezbednosti“.
Režim je najpre, 2024, utvrdio koja su strateški najvažnija preduzeća u državi (42 preduzeća od nacionalnog interesa i 75 preduzeća od posebnog interesa), a u 2025. im je promenio pravnu formu u AD ili DOO, kao bi ih ove godine u potpunosti predao u vlasništvo pojedincima s podebelim kriminalnim dosijeom, koje vlast domaćoj javnosti predstavlja kao „strane“ investitore. Uskoro sledi dalja rasprodaja i privatizacija šuma, voda i čitavih delova nacionalnih parkova.
Možda je najviše vremena i energije režim poslednjih meseci morao posvetiti kriznom menadžementu – najpre skrivajući odgovorne za tragediju u Novom Sadu i otimajući kriminalce od sudskih ročišta, završavajući 2025. s naftnom krizom, a sve vreme tokom godine pokušavajući da okupi batinaše koji su spremni da putuju od grada do grada da mlate studente. A već početak ove godine otvara novu krizu vlasti – tešku pet tona marihuane. Po svemu sudeći, građani Srbije će i u 2026. gledati nastavak agonije – grčeve na licu režima zbog nedoumice o tome kojim sredstvom masovne torture da zameni zvučni top.
Natalitet je na istorijskom minimumu. Zvanična statistika pokazuje da je za poslednjih deset godina, samo na osnovu prirodnog priraštaja, broj stanovnika u Srbiji smanjen za oko pola miliona.
Prošla godina završena je naftnom krizom, a već početak ove otvara novu krizu vlasti, tešku pet tona marihuane. Po svemu sudeći, građani Srbije će i u 2026. gledati nastavak agonije – grčeve na licu režima zbog nedoumice o tome kojim sredstvom masovne torture da zameni zvučni top
Atributi državnosti Srbije rastaču se do temelja, a još uvek značajan deo građana u tome aktivno učestvuje. Na čelu te kolone ponosito i neopterećeni brigom za budućnost, hodaju sadašnji premijer Đuro Macut, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov. Premijer koristi metafore o sopstvenim istorijskim potezima, a jedino što će njegovu Vladu učiniti istorijskom u sećanju sadašnjih generacija jeste činjenica da nikada u istoriji Srbije, u vreme mira, nije ovoliko mladih bilo u zatvorima i prebijano po ulicama, i ovoliko kriminalaca i nasilnika bilo na slobodi i u službi vlasti.
Rezultati dostojni optužbe za veleizdaju
Istorijski doprinos njegovih kolega, Miloša Vučevića i Ane Brnabić, biće upamćen po tome da je, prvi put u istoriji sveta, jedna nezavisna evropska država postala neokolonijalna teritorija jedne daleke azijske države, kao i po tome da je po prvi put u svojoj istoriji Srbija postala, ne samo zemlja sa najvećim brojem poginulih u saobraćajnim nesrećama u Evropi, zemlja sa najvećim brojem građana preminulih zbog posledica zagađenja, već i zemlja sa najvećim brojem masovnih ubistava u Evropi. U radnoj verziji nekog javnog tužioca sve ovo bi moglo biti okarakterisano kao veleizdaja.
Što su građanski protesti i studentski pokret za odbranu Srbije jači, a vlast i nemušti pokret Aleksandra Vučića slabiji, Srbija je sve dalje od prevremenih (i bilo kojih drugih) izbora. Kako je promena trenda jačanja otpora vlastima i pada moći režima teško zamisliv, deluje da će sledeći parlamentarni izbori biti organizovani onda kada Vučić bude bio završio s pravljenjem paradržavnog sistema, kada njegova paradržava bude bila jača od institucija države i kada rezultati izbora više neće biti važni, jer će sadašnja hidra autokratije i mafije svesti nadležnosti Narodne skupštine na nadležnost mesne zajednice, autonomiju tužilaštva na autonomiju javne kuće, a ulogu policije na ulogu čuvara vile šefa narko-mafije. Tačnije, onda kada izborna volja građana više neće imati uticaj na brojke koje će njegova paradržava objavljivati kao zvanične rezultate, a odluke bilo kojeg suda neće biti jače od sile nekog privatnog obezbeđenja i volje vlastodržaca.
Jedino što će Vladu premijera Macuta učiniti istorijskom u sećanju sadašnjih generacija jeste činjenica da nikada u istoriji nije ovoliko mladih bilo u zatvorima i prebijano po ulicama, i ovoliko kriminalaca i nasilnika bilo na slobodi i u službi vlasti
Da bi to postigao, svestan toga da krađa glasova više nije dovoljna i da je njegov pokušaj gušenja studentskog otpora propao, Vučić će nastaviti da devastira i atrofira institucije državne administracije svih nivoa. Ono na šta će do raspisivanja izbora još čekati, kako bi bio siguran da nikakvi izborni rezultati neće ništa promeniti, jeste da korupcija i organizovani kriminal okupiraju i zarobe državu do mere besmislenosti postojanja čak i parlamentarnog političkog sistema i do nemogućnosti toga da se neke nove vlasti na legalan način suprotstave mafiji koja je građanima oduzela obeležja državnosti i suvereniteta.
Linija fronta između građana i režima
Sadašnja formalna i neformalna vlast, koja pravi taj parasistem, tu paradržavu, veruje da će im moć milijardi i nekretnina koje su opljačkali, u jednom visokokorumpiranom i nefunkcionalnom sistemu, od kojeg se nijedno društvo ne može brzo oporaviti, omogućiti da doživotno kupuju, ne samo slobodu, već i privilegije i nove moći, ostajući zauvek nedodirljivi i u zaštiti moćnih država kojima su poklanjali suverenitet Srbije.
Sledeći izbori biće organizovani tek kada Vučićeva paradržava bude jača od države, kada njihovi rezultati neće ni biti važni, jer će sadašnja hidra autokratije i mafije svesti nadležnosti Narodne skupštine na nadležnost mesne zajednice, autonomiju tužilaštva na autonomiju javne kuće, a ulogu policije na ulogu čuvara vile šefa narko-mafije
Iskustvo koje već imaju iz devedesetih godina prošlog i prve decenije ovog veka, kada su legalizovali ratni profit i sačuvali osnovnu strukturu duboke države, nad kojima njen civilni deo nikada nije uspeo da uspostavi nadležnost, daje im snagu da veruju u ostvarenje svog sna – da će živeti u parauniverzumu u kojem ih nijedan nacionalni parlament običnih smrtnika ili tužilac ne može i ne sme uznemiravati.
Uvereni su u to da nikada do kraja života neće morati stajati ni na jednom peronu autobuske stanice, ispod nijedne nadstrešnice železničke stanice, ni u jednom hodniku opšte bolnice, kao i da njihova deca neće učiti ispod tek renoviranog plafona bilo koje državne škole, ili na ekskurziji putovati auto-putevima i tunelima koje su gradili njihovi podizvođači.
Sadašnja formalna i neformalna vlast veruje da će im moć milijardi i nekretnina koje su opljačkali u visokokorumpiranom i nefunkcionalnom sistemu omogućiti da doživotno kupuju, ne samo slobodu, već i privilegije i nove moći, ostajući zauvek nedodirljivi i u zaštiti moćnih država kojima su poklanjali suverenitet Srbije
Linija fronta na kojoj se danas vode sukobi između građana i režima u Srbiji jasan je pokazatelj toga da je „dogorelo do nokata“ i da se na ulicama građani grčevito i hrabro bore za očuvanje poslednjeg utočišta samosvesti i samoodržanja jednog naroda. Možda je ključno pitanje za svaki građanski pokret protiv nekog autokratskog režima pitanje o tome da li razume u kojoj meri je moguće, odnosno nemoguće, političke promene izvoditi, ne samo u okvirima pozitivnog prava i procedura, već i oslanjajući se na postojeće institucije, podrazumevajući pod tim da će promene biti (ne)moguće izvesti u okviru sistema koji je formirao upravo autokratski režim. Zato, od odgovora na pitanje kada će biti izbori, mnogo je teže odgovoriti na pitanje šta će biti izbori.
