Još nije ni počela rasprava na današnjoj sednici REM-a o prekršajima TV Informer tokom izborne kampanje (odnosno nekim od njih – previše ih je za jednu sednicu) kada je njen urednik Dragan J. Vučićević počeo da se javno oplakuje.
„Zabranili su snimanje našim kamermanima, a pustili su brojne druge kamermane, neke iz ovih režimskih portala i medija da nas snimaju, da nam se izruguju, podsmevaju… Dakle atmosfera potpunog linča, kao ’45 na prekom sudu što su radili ono: Na smrt, na smrt! Bukvalno tako izgleda atmosfera u REM-u“, govorio je Vučićević upravo tokom živog uključenja u program te tobože cenzurisane televizije. A ako ste zaboravili kako su tačno izgledali posleratni procesi, u istom dahu je izneo najmučniji detalj „neverovatno, drže nas na hodniku“ i pojasnio da su neke članove pogoleme delegacije Informera pustili da uđu u zgradu, a neke i nisu (sigurno su i ’45 neki tako izvisili ispred prekog suda).
Dakle, baš kao tokom „boljševičkog terora“ ili barem kao kad se vozite tramvajem, što je paralela za koju je smatrao da ima istu težinu kao prethodna istorijska. Sve u svemu, kako je zaključio: „Ovo je strašno nasilje, ovo je tužan dan za srpsko novinarstvo, tužan dan za zakon i za Ustav u Srbiji“.
Pa šta se toliko strašno dešavalo zbog čega je Vučićević konstatovao da institucija koja ga je ipak pustila da uđe u salu i sedne čim je na dnevni red došla i njegova televizija „nije nikakvo Regulatorno telo za elektronske medije“ već „streljački vod za streljanje Informera“?
Ništa osim funkcionalnog REM-a na delu, koji nije spreman da žmuri na iznošenje uvreda u programu (ovoga puta usmerenih protiv člana Saveta REM Rodoljuba Šabića i direktora BIRODI Zorana Gavrilovića) i drugih kršenja propisa. Kako je nedavno ocenio nesuđeni predsednik Saveta Miloš Garić, zakonske odredbe su stroge i restrikivne i „ne ostavljaju mnogo prostora za članove Saveta u odlučivanju“. Prostor koji su neki od njih nekako ipak nalazili do izbora, ali okolnosti su se promenile i dojučerašnji zaštitnik Informera Garić (recimo 9. oktobra je osporio izveštaj stručne službe REM-a koji toj televiziji nije išao u prilog) je danas poručio Vučićeviću da je neslućeno velika gledanost kojom se hvali rezultat rijaliti programa koji pravi od neprilika u kojima se našao, a ne posledica kvaliteta programa.
I otišao korak dalje, primetivši: „Vi ste nekima danas poslednja linija odbrane ovde. Vi ste nekima danas nekakva vrsta živog zida i to je neozbiljno ponašanje, a nije korektno ni prema vama, gospodine Vučićeviću. U slučaju da dođe do daljih mera koje bi vodile ka onome o čemu vi govorite, zatvaranju Informera, vi bi pre svega bili žrtva sopstvenog nemara, a i tuđe nebrige i zloupotrebe vas“.
Možda je zloupotreba Informera čudan izbor reči jer sugeriše da ima i neku legitimnu svrhu, ali nije sporno da je SNS uzeo da koristi naprasno uvođenje te televizije u pravni sistem Srbije. Tokom održavanja sednice, ispred REM-a su viđeni Miloš Vučević, Nebojša Bakarec i Zorana Mihajlović, dok se Aleksandar Vučić još nije uživeo u ulogu običnog građanina koji može da se pojavljuje na ulici već je sačekao večernji termin da se telefonski uključi u program Informera kako bi pričao da su ljudi „šokirani“, da je Vučićevićevo učešće na sednici sa svojim pravnim timom bilo „gestapovsko ispitivanje“, ali i da se tri dana nije obraćao javnosti, što možda nije toliko vezano za temu ali ga je očigledno zabolelo više od svega kroz šta mu je prošao medijski saveznik.
Ipak, funkcionerima SNS-a se baš i nije priključila značajna količina građana, a nisu ni svi koji su došli bili zadovoljni zatečenim. Tako je jedan od okupljenih za Informer izjavio „meni je krivo što ovde ljudi ne nose srpske zastave, ja sam mislio da su ovde ljudi došli da brane Informer iz nekog patriotizma, a ovo vidim svi došli iz interesa“, na šta mu je novinar besno uzvratio „nije niko ovde došao iz interesa, ovo nije stranački skup“ i odmah prešao na podobnijeg građanina koji je spremno izrecitovao da je u Srbiji zavladala anarhija i diktatura gde hapse ljude za izgovorenu reč.
Vizija koja se mnogo više uklapa u tragične Vučićevićeve pripovesti o 330 ljudi koji će izgubiti posao, više od 500 dece ostavljene bez hleba, o rušenju nečega što je gradio 20 godina, o tome da se oseća „kao oni Srbi nesrećni u Hagu“ i namernom nošenju crnine jer je u pitanju najtužniji dan za Srbiju… U realnosti, izrečene mere su glasile: jedno upozorenje, petodnevna zabrana emitovanja reklama i ukupno 25 dana zabrane emitovanja emisije Kolegijum.
Ali kako je nakon sednice saopštio predsednik Saveta Stevica Smederevac – ako se najteži prekršaji ponove, stiču se uslovi za najstrože mere. Pa da vidimo da li je briga za egzistenciju 330 porodica dovoljan motiv Draganu Vučićeviću da poštuje zakon i suzdrži se od daljeg prosipanja mržnje i uvreda…
