Pa, vlast je uspela – obezglavila je Tužilaštvo za organizovani kriminal i veselo iz njega ispratila tužioce koju su se bavili padom nadstrešnice, trgovinom droge i pokušajem da se zaustavi promovisanje diktature i legalizovanju kategorije policijskih zatvorenika. Konkretno, od 11 upućenih tužilaca u TOK, ministar Nenad Vujić je uz pomoć svojih podobnika blokirao produžetak rada tužiteljki Ireni Bjeloš (zastupa optužnicu u postupku protiv „Balkanskog kartela“ i vodi istragu koja se tiče zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca), tužiocu Aleksandru Isailoviću (odbio je da postupa po brojnim krivičnim prijavama protiv demonstranata u delima koja su bila kvalifikovana kao krivično delo terorizam jer je smatrao da tu nije bilo terorizma), kao i Aleksandri Barac i Dragoljubu Miladinoviću koji su radili na predmetu „nadstrešnice“.
A da bi se dodatno pokazalo ko je sada glavni i kako će se režim ophoditi prema kriminalcima, na sednici VST je izglasano da se ne produži mandat zamenici vrhovnog javnog tužioca Gordani Janićijević na mestu tužioca za vezu sa Eurodžastom koji predstavlja najvažnije pravosudno telo Evropske unije. Posledica takve odluke je da se kancelarija Eurodžast Srbija u Hagu gasi i da se obustavlja 200 predmeta koje ta kancelarija vodi, ali i devet aktivnih predmeta organizovanog kriminala sa „visokim metama“ u Srbiji.
Zar Predrag Milovanović, nekadašnji borac za pravo i pravdu, koji je do juče tvrdio da neće blokirati TOK i rad upućenih tužilaca stvarno misli da će „uzdržanošću“ obezbediti da mu epitet „nezavisnog“ ostane?
Od vlasti i Vujića je tako nešto i moglo da se očekuje – svima je jasno da su dobili napad panike od mogućnosti da tužilaštvo bez nadzora režima ugovara saradnju sa međunarodnom zajednicom na predmetima organizovanog kriminala. I da su premrli od straha kada se nedavno vrhovna javna tužiteljka sastala sa predstavnicima Eurodžasta, imajući u vidu da sve češće isplivavaju veze između vlasti i organizovanog kriminala, zbog čega su između ostalog i doneti po hitnom postupku Mrdićevi zakoni.
Ali ko je očekivao da će im u svemu tome tako otvoreno i bez ikakve zadrške pomoći do juče navodno nezavisni tužoci Predrag Milovanović i Boris Pavlović, koji su svojim „uzdržanim“ glasom omogućili da se sve to izvede? Pri tom su ugled koji su gradili u pravom trenutku na poslužavniku predali režimu, pomažući Vujiću i istaknutom pravniku Vladimiru Simiću da blokiraju rad Visokog saveta tužilaštva, ali i rad na najosetljivim predmetima. Konkretno, onim predmetima u kojima su profesionalni tužioci pokušavali da obuzdaju političku vlast da nesmetano gazi celokupno pobunjeno društvo.
Tačno je da je mnogo udobnije sedeti u VST za platu od 400.000 dinara nego u nekom osnovnom tužilaštvu za tri puta manju, što nije nebitan podatak ako imamo u vidu da izbori za VST još nisu gotovi i da bi njih dvojica na nekom ponovljenom glasanju mogla da izgube blagu prednost koju trenutno imaju. Takođe je tačno i da je vlast u dovoljnoj meri konsolidovala silu i da će uspeti i da na tužioce izvrši dovoljni pritisak prilikom nekog budućeg glasanja i da će im pomoći da sačuvaju fotelju, ali čemu onda farsa i uzdržano glasanje?
Zar Predrag Milovanovć, nekadašnji borac za pravo i pravdu, koji je do juče tvrdio da neće blokirati TOK i rad upućenih tužilaca (čak je dva puta to ponovio) stvarno misli da će „uzdržanošću“ obezbediti da mu epitet „nezavisnog“ ostane? Iznenađeni smo, ali šta sad? Bilo bi pošteno da svi stvari nazovu pravim imenom, pa da onda kao društvo vidimo šta ćemo dalje.
