Koska (joj) je bačena, mogla bi da glasi ocena o haotičnoj situaciji u ometenoj i zbrkanoj opoziciji u Beogradu, ali i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, nakon „naprasnog“ saopštenja predsednice republičkog parlamenta Ane Brnabić da će beogradski i lokalni izbori biti objedinjeni i održani 2. juna, čime su „ispunjeni svi zahtevi opozicije, a pre svega koalicije Srbija protiv nasilja“.
Kada je nastajao ovaj tekst, početkom sedmice, ubedljiva većina opozicionih stranaka u Nišu bila je sklona da izađe na Vučićevu izbornu „žurku“ na lokalu, uz ogradu da stranački sastanci tek predstoje, te bi zvanične odluke trebalo da se znaju nakon izlaska ovog broja Radara. Najveći potencijalni partibrejker je Stranka slobode i pravde (SSP), razapeta između sklonosti njenog vrha ka aktivnom bojkotu, jer minimalni zahtevi opozicije za „fer i poštene“ izbore evidentno nisu ispunjeni, i raspoloženja njihovih niških kolega, koji „biraju borbu“.
Frakcije i svađe
Predstavnici niške opozicije naglašavaju da će odluku o izlasku na lokalne izbore samostalno doneti njihovi lokalni odbori, umanjujući tako ulogu svojih centrala, bez čijeg zelenog svetla to inače ne bi bilo moguće. Na presudnu ulogu „politkomesara“ iz vrhova stranaka u Beogradu na odluke u ovom gradu, pak, voli da upozori dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju, koji je pred izbore formirao grupu građana, pripisujući joj ekskluzivitet „autohtone niške snage“.
Uprkos skoro jednodušnim ocenama da će izborni raskol u opoziciji zbuniti birače i umanjiti njen rezultat, nije malo opozicionih aktera koji veruju u pobedu. Tvrdnju da bi Niš mogao postati „prvi slobodni grad“ u Srbiji, i pre Beograda, ne potkrepljuju konkretnim podacima o svom rejtingu jer istraživanja javnog mnjenja nisu radili.
Niški naprednjaci, lišeni takvih briga, uveliko pripremaju izbornu listu, a kampanju prioritetno rade kroz promo-aktivnosti gradonačelnice i članice Predsedništva te stranke Dragane Sotirovski. Ona je najavila i da će iz Niša „prva otići“ ako novi gradonačelnik bude, na primer, narodna poslanica i funkcionerka SSP Jelena Milošević ili poslanik i funkcioner Narodnog pokreta Srbije (NPS) Đorđe Stanković, koji „kradu toalet-papir iz Skupštine“.
„Niš ne treba da bude opozicija državi. Da govorimo da mi u Nišu možemo da budemo nezavisni, da ovde bude neka druga partija na vlasti, a da u državi bude republička vlast koju predvodi SNS kao većinska partija – gde to može?“, kazala je ona na Televiziji Belami, prisećajući se kako je Niš „loše prošao“ od 1996. do 2000, kada je bio „opoziciono ostrvo“ u Republici kojom je upravljala Miloševićeva vlast.
Sotirovski je naglasila da građani prilikom odlučivanja za koga će glasati „treba da porede ko je šta radio i ko šta radi“, a ne da se rukovode jeftinim populističkim pričama. Negirala je da među lokalnim naprednjacima postoje podele na frakcije i svađe, iako je o njima govorio i predsednik Srbije i osnivač SNS Aleksandar Vučić, a funkcioneri i članovi te stranke se i fizički sukobljavali.
11.563 birača
najmanje prijavljeno je na lažnim adresama sa brojem „nula“, koji po zakonu nije moguć
Predsednica niškog odbora SSP Jelena Milošević kaže da će odluku o izlasku ili neizlasku na izbore doneti „isključivo niški odbor“, narednih dana. Odluku će „u narednim danima“ doneti i Srbija protiv nasilja, nakon što o tome budu odlučili gradski odbori svih šest stranaka – članica te koalicije u Nišu, dodaje ona.
Stanković, čelnik gradskog odbora NPS, pak, nema dilemu – „na izbore u Nišu izlazimo i izlazimo da pobedimo“, a da li će se ići u jednoj ili više kolona „biće stvar dogovora, sve opcije su otvorene“. Ocenjuje da izlazak „krnje“ opozicije, odnosno Srbije protiv nasilja, neće smanjiti njene šanse, jer ljudi vape za promenom vlasti u Nišu. „Verujem da je pobeda opozicije na izborima u Nišu moguća“, kaže.
Miodrag Stanković, gradski odbornik i kopredsednik koalicije „Niš, moj grad“, koja na lokalne izbore izlazi zajedno sa Novom demokratskom strankom Srbije, kaže da će ta koalicija ove sedmice doneti zajedničku i obavezujuću odluku. Ukoliko budu izašli, učiniće to u još široj koaliciji i ići na pobedu. Branislav Jovanović, takođe odbornik koalicije „Niš, moj grad“, izaći će na lokalne izbore sa strankom Novo lice Srbije, a bojkot ne može da podrži jer, kaže, stranke postoje zbog izbora. „Podela u opoziciji po pitanju izlaska sigurno će otežati položaj opozicionim strankama i dodatno zbuniti birače, a bojkot će smanjiti izlaznost. Ipak, moguća je pobeda opozicije, jer je Niš postradao“, uveren je.
Promena loše vlasti
Tamara Milenković Kerković, čelnica niških Dveri i doskorašnja narodna poslanica, dodaje da je Gradski odbor doneo odluku o izlasku na izbore, a da se čeka još samo da se Izvršni odbor stranke izjasni o formatu izlaska. „Opozicija, pogotovu u Nišu, ne može da bojkotuje lokalne izbore, jer je to radila i 2020. godine, pa je ovo sedma godina bez tih izbora. Posledice osećamo kroz devastaciju Grada i standarda Nišlija“, ocenjuje ona.
Dr Milić kaže da je njegova grupa građana, nakon nepostojanja jedinstvenog stava opozicije o učešću na izborima, donela odluku da samostalno izađe na lokalne izbore, ali „uslovno i ne po svaku cenu“. Moguće je da ona, u skladu sa zakonom, do 15 dana pred izbore, donese i odluku o neizlasku, ukoliko se „predizborni uslovi budu dodatno urušili“, jer „neće da bude pokriće za još jednu loše izrežiranu cirkusku predstavu u kojoj već ima suviše klovnova“.
„I dalje se nadamo da će opozicija možda doći do jedinstvenog stava. Rasparčana i nejedinstvena, samo pomaže opstanku autoritarnog i nedemokratskog režima. Pobeda koja je u Nišu bila izvesna, uprkos svim nepravilnostima, sada se ozbiljno dovodi u pitanje. Ipak, nadam se da su građani odgovorniji od stranaka i da će motivacija za neophodnu promenu loše vlasti u našem gradu biti jača od demotivacije koja je nastala nakon raspada jedinstva u opozicionom bloku“, kaže dr Milić.
Predstavnici Srbije protiv nasilja su, inače, prethodno upozoravali na kompromitaciju biračkog spiska i organizovani izborni inženjering naprednjaka. Samo od 15. januara do 1. februara broj promenjenih prebivališta u Nišu porastao je za 2.008, što znači da je radnim danima na svakih šest minuta i 43 sekunde promenjena neka adresa. Uveliko se realizuje plan da se u grad pred lokalne izbore „doseli“ najmanje 10.000 „izbornih migranata“, uglavnom sa Kosova i Metohije i okolnih opština. Najmanje 11.563 birača prijavljeno je na lažnim adresama sa brojem „nula“, koji po zakonu nije moguć.
Na poslednjim, vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra prošle godine, koalicija oko naprednjaka osvojila je u Nišu oko 41 odsto glasova, što je za šest odsto manje nego na republičkom nivou. Srbija protiv nasilja je izborila oko 30 odsto, odnosno 13.400 glasova manje, i pobedila u najvećoj i centralnoj niškoj opštini, Medijani. Biće da bi strategija – ko tebe 2. junom, ti njega jedinstvom – mogla biti dobitnička po opoziciju. I dogovor je za ljude.
Milićev uslov
Dvadeset političkih organizacija i pojedinaca u Nišu, među kojima i sve stranke Srbije protiv nasilja, pre samo dve sedmice potpisalo je Protokol o nesaradnji opozicije sa SNS i njenim koalicionim partnerima u toku i posle predstojećih lokalnih izbora. Protokol nije potpisala grupa građana dr Milića, koji je kao razlog naveo to što opozicija nije prihvatila njegov predlog da se tim dokumentom opozicija obaveže i na departizaciju.
