Lepo je Rasim Ljajić na predizbornom skupu u Novom Pazaru rekao da je cilj izborne koalicije njegove Socijaldemokratske partije i Crnogorske demokratske partije, kao manjinskih stranaka, osvajanje „pet ili šest mandata“ koji bi u postizbornim računicama pomogli jednoj od dve najsnažnije opcije da broji do 126 poslaničkih mesta i formira većinu.
Tako je, možda i nehotice, potvrdio dve teze o plebiscitu zakazanom za 25. oktobar koje su se, s određenim odudaranjima, mogle iščitati i iz dosadašnjih sondaža javnog mnjenja. S jedne strane, borba između „Studentske liste – Studenti pobeđuju“ i liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dovoljno je ujednačena da se, u zavisnosti od scenarija, obema može dati šansa za formiranje većine. S druge, maltene sve ostale nemanjinske liste kojima se daje makar i teoretska šansa da pređu cenzus od tri odsto („Evropska Srbija“ okupljena oko Stranke slobode i pravde, novosadske Solidarnosti i Stranke Srbija Centar, „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović“ koju čine nekadašnje članice koalicije NADA, i „Ivica Dačić – faktor stabilnosti“ čija je srž Socijalistička partija Srbije, uz ostatak Ljajićeve stranke) imaće važnu ulogu, nalik onoj koja je socijalistima već pripala, u maju 2012. godine.
Četrnaest godina kasnije, ne zna se ni ko će biti premijer, ni ko će biti predsednik, ali je jasno da se podrška SPS-u prema projekcijama srozala na manje od pet odsto, umnogome zbog istrajne saradnje sa SNS-om.
Planovi vlasti i opozicije
Neka savezništva su i dalje manje neprirodna od drugih. S jedne strane, u atmosferi koja od Petog oktobra nije bila više referendumska, računica SNS-a je jasna – pogurati socijaliste do poslaničkih mesta, iako su ozbiljno ranjeni isključenjem potpredsednika partije Branka Ružića i potonjim odlaskom nekolicine funkcionera, mahom iz unutrašnjosti. Usledilo bi zatvaranje konstrukcije uz pomoć eventualnih preletača i manjinskih stranaka koje uvek prirodno gravitiraju ka skupini na vlasti. U konačnici, lista vladajuće stranke bi tako mogla da osvoji manje glasova od SL, ali da svejedno formira skupštinsku većinu i nastavi gde je stala.
Deluje da studentski pokret i opozicija na republičkom nivou nisu uspeli da naprave svojevrsno „partnerstvo u povlačenju“, i sada će uređenje njihovog odnosa donekle zavisiti od birača. To će dovesti do velikog reseta političke scene, koji će se možda videti već na predsedničkim izborima
U osvit predaje izbornih lista, koalicija „Narodna Srbija“, okupljena oko Narodne stranke, Ekološkog ustanka i Novog lica Srbije, napravila je neobičan gambit – skupila je potpise i predala listu Republičkoj izbornoj komisiji, da bi odmah potom odlučila da podrži SL. Te tri organizacije tako su se pridružile onima koje su odustale od ulaska u političku arenu još pre no što su se predizborni administrativni koraci uopšte našli na dnevnom redu. Reč je o Demokratskoj stranci, Zeleno-levom frontu, Pokretu slobodnih građana i Pokretu „Kreni-promeni“, koji do sada nije boravio u republičkom parlamentu, ali jeste u Skupštini grada Beograda.
Moguće je zamisliti da AD, u slučaju prelaska cenzusa, i vlasti i studentima ispostavi svoje zahteve i crvene linije i potom se opredeli u skladu s deklarisanom potrebom za sabornošću i odbranom nacionalnih interesa. Listi čiji je nosilac Miloš Jovanović iz Novog DSS-a posao je odnedavno olakšan spektakularnim raspadom glavnog ideološkog i izbornog takmaca, Pokreta „Mi – Snaga naroda“ Branimira Nestorovića.
Naposletku, lista ES je takođe istrajala u odluci da učestvuje na izborima, iako je osmoro visokih funkcionera njenih članica povuklo svoja imena s liste kandidata za poslanike, nezadovoljno što podrška nije preusmerena ka SL. Odluka o izlasku na izbore najčešće se obrazlagala tvrdnjom da kandidati sa SL nemaju iskustva poslovima javne uprave, da izvestan broj opozicionih birača nije zadovoljan njihovim planom i programom, te da im treba ponuditi adekvatnu, proevropsku opciju na biračkom listiću, kao i tvrdnjom s početka teksta – posle izbora, naime, neko će sa SL morati da pravi većinu, ako za to uopšte bude mogućnosti, ili će morati da podrži manjinsku vladu spravljenu oko SL, kako je najavila Jasna Matić, internacionalna sekretarka Solidarnosti i kandidatkinja za poslanicu na listi ES.
Sledi nam rastresanje tla
Prema rečima Dušana Spasojevića, profesora na beogradskom Fakultetu političkih nauka, to što istraživanja javnog mnjenja sugerišu da niti jedna od dve vodeće liste nema dovoljno za apsolutnu većinu otvara prostor za širu postizbornu kombinatoriku.
„Hipotetički, SL može da osvoji oko četrdeset odsto glasova i da uz podršku ES, ali možda i nekih drugih aktera, formira vladu. To će sugerisati njenu manju stabilnost i kraće trajanje. S druge strane, poslanici ES i SL će u tom slučaju biti prinuđeni da sarađuju, što potencijalno može da smanji distancu između studentskog pokreta i opozicionih partija, koja je, smatram, bila previše naglašena, budući da su nam lokalni izbori prethodne godine pokazali relativno uspešne modele saradnje“, kaže Spasojević za Radar.
Budući izgled trenutne opozicije možda će i više zavisiti od političke artikulacije tema nego od toga koje su opcije formalno prisutne
Dušan Spasojević
Kada su studenti pre skoro godinu i po dana izašli sa zahtevom za vanredne parlamentarne izbore, naš sagovornik je u autorskom tekstu za naš nedeljnik ukazao da studentski pokret može da privoli opozicione partije na odustajanje preko nekoliko modaliteta.
Prvi, onaj koji bi unapred oročio eventualnu vladu spravljenu oko SL, osporio je prvi na listi Ilija Srdanović, kada je u intervjuu za Radar rekao da je „maksimum njenog trajanja lako odrediti, a minimim teško“. Zavisiće od stabilizacije društveno-političke situacije i zanavljanja ključnih institucija. Druga dva – iznalaženje načina da se stranke van parlamenta finansiraju kako bi preživele, odnosno obavezivanje kandidata sa SL na to da se neće kandidovati na prvom narednom plebiscitu – malo su verovatna, a ako i jesu bili predmet pregovora studenata i opozicije, javnost o tome ništa ne zna.
Jedna stvar je sigurna – kako god zdravstveni bilten opozicionih pokreta i partija bude izgledao nakon izbora, potreba za njima neće nestati.
„Za tih skoro godinu i po dana, deluje da studentski pokret i opozicija na republičkom nivou nisu uspeli da naprave svojevrsno ’partnerstvo u povlačenju‘, i sada će uređenje njihovog odnosa donekle zavisiti od birača. To će, pak, neminovno dovesti do velikog reseta političke scene, koji će se možda videti već na predsedničkim izborima, kada bude više kandidata. Od januara iduće godine, nemali broj glasača će i dalje imati uverenja, ali opcije za koje su do sada glasali možda neće postojati u aktuelnom obliku. To naročito važi ako dođe do smene vlasti, kada će se određeni broj simpatizera SNS-a okrenuti drugim akterima“, kaže Spasojević i podseća da su, u periodu posle Petog oktobra, radikali i DSS „pojeli“ ozbiljan deo biračkog tela poraženog SPS-a.
Jedna stvar je sigurna – kako god zdravstveni bilten opozicionih pokreta i partija bude izgledao nakon izbora, potreba za njima neće nestati
S obzirom na to, mogući ulazak poslanika ES u parlament neće obavezno podrazumevati bolju poziciju njenih članica u odnosu na opcije koje su podržale SL, baš kao što ni činjenica da su kandidati na listi SL i pojedinci koji levitiraju oko nje nestranačke ličnosti neće garantovati da neće poželeti da, na neki način, ostanu deo političkog života. Moguća predviđanja dodatno komplikuje činjenica da idući saziv Narodne skupštine može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Izvesno je samo da će, kao i do sada, one opcije koje budu deo izvršne vlasti imati određenu prednost u odnosu na konkurenciju.
Slično se, međutim, može reći i za, uslovno rečeno, nove aktere. Neki od njih su već dovoljno prepoznatljivi da budu vidljivi i tokom kampanje SL, poput „Kreni-promeni“, neki od njih tek nastaju, poput Inicijative za demokratski socijalizam, okupljene oko bivšeg člana PSG Radivoja Jovovića i Melanije Lojpur. Govori se i o mogućem pokretu Branka Ružića. Za njih, podrška SL ne isključuje istovremenu pripremu terena za političku borbu višeg nivoa nakon izbora, što je manje izvodljivo u slučaju onih koji su bili deo parlamentarnog života, poput DS, ZLF, PSG, ali i EU, NLS, NPS…
„U slučaju smene vlasti, veoma će važno biti i koje će teme postati dominantne, zbog čega je zanimljivo pratiti program SL, koji je zapravo i dalje u nastajanju. Pitanje Kosova bi birače odvuklo u jednu stranu, ekološki problemi u drugu, evrointegracije u treću, naročito ako Crna Gora, recimo, ozbiljno uznapreduje ka EU. Drugim rečima, budući izgled trenutne opozicije možda će i više zavisiti od političke artikulacije tema nego od toga koje su opcije formalno prisutne“, zaključuje naš sagovornik.
Zvuči kao politika na mala vrata, zar ne?
