Do sada smo videli sve što gledamo od kada nam SNS institucije kontrolišu izbore i izbornu kampanju: zloupotrebu državnog novca i svih drugih javnih resursa, funkcionersku kampanju, neažuriran birački spisak, fantomske birače na fantomskim adresama, liste sa sumnjivim potpisima… Iako nemamo mnogo od pitanja „šta bi bilo kad bi bilo“, ipak ga postavljamo Sofiji Mandić, članici Republičke izborne komisije i izvršnoj direktorka Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS)
Da li je u vreme kada je bunt naroda bio najjači, trebalo insistirati na prelaznoj vladi koja bi pripremila poštene izborne uslove ili je to nemoguća misija dok je SNS na vlasti?
Ne znamo da li bi to bila nemoguća misija jer se sa time nije ni pokušalo. Taj voz je sada nažalost prošao. Suviše često se nalazimo u situaciji da pretpostavljamo da li bi SNS nešto dao ili dozvolio. To je u osnovi pogrešna perspektiva. Nijedna autoritarna vlast nije ništa dala ili predala ako nije bila primorana. U konkretnom slučaju, nije bilo pritiska za prelaznom vladom, zato se ona nije ni dogodila. Bilo je pritiska da se dogode izbori pod starim uslovima i sada smo tu gde smo – pokušavamo da izvučemo maksimum iz tako podeljenih karata. Neki prelazni period i slobodni izbori tek nas čekaju u budućnosti.
Svaka opoziciona garnitura iznova shvata razmere i domete izbornog inženjeringa nakon što se sa njima suoči na izborima. Za mene je to izgubljeno vreme, jer nema potrebe da baš svako doživi isto, dovoljno je da nešto naučimo iz prethodnih iskustava
U međuvremenu su doneti neki zakoni za koje vlast tvrdi da su odgovor na ODIHR preporuke. Jesu li adekvatni odgovor?
O tome sam takođe mnogo puta govorila i pisala – apsolutno nisu adekvatan odgovor. Od sedam prioritetnih preporuka ODIHR nakon prošlih izbora, mi vanredne parlamentarne izbore dočekujemo sa tačno nula ispunjenih prioritetnih preporuka. One se, podsetimo se, odnose na sprečavanje pritiska na birače, sprečavanje funkcionerske kampanje, temeljnu reviziju biračkog spiska, ujednačeno poznavanje izbornih pravila svih učesnika u izbornom postupku, formiranje REM-a i njegovo postupanje po službenoj dužnosti radi sankcionisanja kršenja medijskih propisa.
Neki od koraka koje smo kao država preduzeli idu i direktno protiv preporuka koje su nam date – recimo one da se izborna pravila moraju menjati dovoljno unapred pre izbora i to u širokom konsenzusu vlasti, opozicije i civilnog društva. Kao što znamo, izborno zakonodavstvo je menjano u maju ove godine, u procesu koji nije omogućio ni javnu raspravu, ni konsenzus onako kako to zahteva ODIHR, ali i domaći propisi. Pojedina novousvojena rešenja samo su ozakonila prethodne izborne malverzacije, pre svega one sa tzv. fantomskim izbornim listama.
Da li su po vama izborni uslovi isti kao u vreme kada su bojkotovani ili gori?
Ako pričamo o bojkotu iz 2020. godine, uslovi su svakako gori. Kako se podrška vladajućoj stranci tanji, tako se povećava potreba za sticanjem nezakonite prednosti. To je razlog zašto, kako vreme prolazi, možemo da konstatujemo da su uslovi sve gori i gori.
Drugi politički učesnici, oni koji ne pripadaju vladajućim strankama, nikada nisu dovoljno insistirali na tome da se situacija promeni i svaka opoziciona garnitura, da je tako nazovem, iznova shvata razmere i domete izbornog inženjeringa nakon što se sa njima suoči na nekim novim izborima. Za mene je to izgubljeno vreme, jer nema potrebe da baš svako doživi isto, dovoljno je da nešto naučimo iz prethodnih iskustava.
Bojkot izbora 2020. godine je bio pokušaj da se vladajućoj stranci ospori demokratski izborni legitimitet. To je već bio zakasneli pokušaj, pokazalo se da SNS nije imao nikakav problem da vlada kao jednopartijska struktura. Dakle, 2020. godine ta stranka je prelomila na koju će stranu, odnosno da je nikakva demokratija, pa makar i fasadna, ne zanima.
Recimo, kao vid unapređenja je formirana posebna Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska. Da li je ona išta popravila i da li na novom spisku nema onih koji žive na broju nula ili u trafostanicama?
Osnovni problem je bio u tome što komisija koja treba da vrši reviziju biračkog spiska nije imala zakonska ovlašćenja za reviziju, odnosno izmene u biračkom spisku. Komisija koja je formirana ima mogućnost samo da vrši analizu i podnese izveštaj o stanju u biračkom spisku, kako bi se jednog dalekog dana izvršila revizija.
Nijedna autoritarna vlast nije ništa dala ili predala ako nije bila primorana. Nije bilo pritiska za prelaznom vladom, zato se ona nije ni dogodila. Bilo je pritiska da se dogode izbori pod starim uslovima i sada smo tu gde smo
Ove izbore dočekujemo ne samo bez revizije biračkog spiska, već i bez tog opisnog izveštaja komisije za reviziju koja će taj izveštaj podneti tek nekoj novoj Narodnoj skupštini. To je ono što je SNS od početka i želeo – da nove izbore sačeka sa starim problemima u biračkom spisku.
Pojavljuju se primeri da je u pojedinim opštinama registrovano više birača nego što ima ukupno stanovnika. Da li sa tim išta može da se uradi do izbora? Ili, ako ne može, da li može da se uradi posle izbora ako se pokaže da su tu glasali ljudi koji ne postoje ili nemaju pravo glasa?
U trenutku kada mi vodimo ovaj razgovor, ostalo je nešto više od deset dana do zaključenja biračkog spiska. Čini mi se da taj podatak govori dovoljno, kao što dovoljno govori i to da u biračkom spisku i na lokalnom i na republičkom nivou imamo više birača nego punoletnih građana. I sama sam, nakon izbora 2023. godine, u izvodima iz biračkog spiska videla preminule osobe i osobe iz drugih evidencija (poput evidencije stranaca). Do danas, nijedno službeno lice nije osuđeno za krivično delo sastavljanje netačnih biračkih spiskova. Kao što vidimo, nekažnjivost vodi u novi krug manipulacije. Kada je reč o mogućem osporavanju nakon izbora da su glasali ljudi koji nemaju pravo glasa, upravo tu i jeste problem: sa stanovišta izbornog zakonodavstva, pravo glasa ima onaj ko je upisan u birački spisak. Netačnost biračkog spiska se zato mora rešavati pre, a ne nakon izbora.
Pravila o javnosti biračkog spiska (takođe nova pravila iz 2025. godine) potpuno su nefunkcionalna, pa birači i dalje ne mogu da vide koliko je birača prijavljeno po domaćinstvu. Ukupan broj državljana Republike Srbije, jer je državljanstvo osnovna merna jedinica za biračko pravo, potpuna je nepoznanica i državni organi nemaju nikakvu nameru da objave taj podatak. Koliko mi je poznato, dežurni izgovor je da je baza naših državljana neažurirana. Smatram to neprihvatljivim obrazloženjem. Svaki razgovor o izborima mora početi tim pitanjem – ko u Srbiji zaista ima pravo da glasa. Tek kada to konstatujemo možemo da razgovaramo dalje.
Koliko je moguće očekivati zaštitu od institucija ako imamo u vidu da Ustavni sud još uvek nije razmotrio nepravilnosti iz 2023?
Ovo pitanje je samo sebi odgovor, naročito ako tome dodamo izjavu predsednika Ustavnog suda, inače izvestioca u tom izbornom predmetu, da on taj predmet drži u fioci. Kao podnositeljka zahteva za poništavanje republičkih izbora iz 2023. godine zahtevala sam uvid u referat sudije Vladana Petrova (odnosno njegov predlog kako da se predmet reši). Ustavni sud je to odbio, te je to dovelo do novog sudskog postupka zbog nedavanja te informacije – postupak se vodi pred Upravnim sudom. Sve je to slika i prilika institucija u Srbiji, ali pre svega ogledalo ljudi koji rade u tim institucijama.
Konkretno, da li vas plaši što će sutra o eventualnim nepravilnostima odlučivati čovek koji se, kako kažete, hvali odlaganjem predmeta u fioku?
O eventualnim nepravilnostima proisteklim iz republičkih izbora će odlučivati prvenstveno Upravni sud, a onda potencijalno i izuzetno i Ustavni sud. Mogla bih da kažem da me plaši i uloga gospodina Petrova, ali taj strah je sekundaran. Prvenstveno me plaši arhitektura izbornih nepravilnosti. Naime, svaki pravni lek u izbornom postupku je tu da otkloni izbornu nepravilnost koja se pojavljuje kao izuzetak. Dakle, trebalo bi da imamo pravno korektan postupak koji se, u delu u kom je došlo do povrede prava, popravlja upotrebom pravnih lekova.
Kako se podrška vladajućoj stranci tanji, tako se povećava potreba za sticanjem nezakonite prednosti. To je razlog zašto, kako vreme prolazi, možemo da konstatujemo da su uslovi sve gori i gori
Ukoliko celokupan postupak ili postupak u najvećem delu predstavlja zloupotrebu, vi nemate adekvatan pravni lek da tu anomaliju otklonite. Sve i da u Ustavnom sudu nemate Vladana Petrova. Ako je napravljena totalna inverzija, pa je nezakonitost pravilo, a zakonitost izuzetak, onda nema drugog leka sem da se ceo postupak ponovi. I to nas vraća na vaše prvo pitanje, odnosno stvaranje osnovnih preduslova za fer i poštene izbore. To dakle ne znači da se stvore apsolutno idealni uslovi, već uslovi čije se anomalije mogu otkloniti kroz pravne postupke.
Da li će biti dovoljno opozicionih kontrolora na biračkim mestima koji će moći da nam prenesu šta se stvarno događalo?
Svi birački odbori imaju članove u stalnom i proširenom sastavu, tako da će postojati šansa da se kontrolišu događanja na izborni dan i to je jako važno. Takođe je važno da na taj dan sarađuju svi oni kojima je stalo do zakonitosti izbornog postupka – bilo da su oni u biračkim odborima, izbornim komisijama ili su posmatrači. Da li će pojedine liste uspeti da pokriju sva biračka mesta (oko 8.300), to one same moraju da kažu. Svakako se nadam da će u tome uspeti jer je to u opštem interesu.
A kako trenutno reaguju institucije koje bi trebalo da štite izborni proces? Recimo, otvoreno je pitanje da li je dojučerašnji predsednik Vučić bio u sukobu interesa dok je vodio kampanju za jednu stranku, ali nema nikog nadležnog da nam odgovori?
Institucije koje bi trebalo da štite izborni proces su pasivne, uglavnom se ne mešaju u svoj posao i čekaju da osvane 26. oktobar, da vide ko će da pobedi. To se odnosi i na institucije koje bi trebalo da se izjasne o predsednikovom potencijalnom sukobu interesa. Pritom, da stvari budu potpuno jasne, da je Srbija demokratska zemlja, njen predsednik sebi nikada ne bi dopustio da u okviru istog izbornog postupka sedi na pet stolica. To je naprosto civilizacijski neprihvatljivo.
Institucije koje bi trebalo da štite izborni proces su pasivne, uglavnom se ne mešaju u svoj posao i čekaju da osvane 26. oktobar, da vide ko će da pobedi. To se odnosi i na institucije koje bi trebalo da se izjasne o predsednikovom potencijalnom sukobu interesa
Trenutni integritet izbornog postupka zavisi od motivacije i integriteta pojedinaca. Sasvim je moguće da će se neke važne odluke na taj način lomiti preko leđa pojedinih sudija Upravnog suda. Verujem da mi trenutno nemamo sud koji je spreman da svojim integritetom zaštiti izborni postupak, te da će mogućnost da se tako nešto desi zavisiti isključivo od hrabrosti pojedinaca u redovima sudija.
Da li Agencija za borbu protiv korupcije radi svoj posao trenutno? Rekli su da će tokom kampanje pratiti 93 funkcionera, ali ne i koga će. Postoji li mogućnost da Vučić nije među njima?
Ne znam čiji će rad pratiti Agencija. Ne bi me iznenadilo da potpuno zaobiđu Vučića, kao što ga zaobilaze i svi drugi vidovi odgovornosti. Ako svoje nalaze objave posle izbora, bez obzira na koga se odnose, to svakako neće uticati na rezultate.
Nedavno ste rekli ste da će ovi izbori biti neregularni ko god na njima da pobedi. Kako se iz tog problema izlazi ako pobedi SNS, a kako ako pobedi Studentska lista?
Ako pobedi SNS (pobedu tu treba shvatiti vrlo uslovno), onda se agonija sa otetim izborima i institucijama nastavlja na neodređeni vremenski period. Možda govorimo i o narednoj deceniji. Ako popularnost Studentske liste uspe da nadvlada matematiku izbornog inženjeringa, onda Studentska lista, sama ili sa partnerima, ima dva izbora. Prvi, da hitno sredi birački spisak, medije i druge izborne uslove, te da zajedno sa hitnim oslobađanjem pravosuđa vrlo brzo sprovede fer i poštene izbore. To je, po mom mišljenju, put u dugoročno ozdravljenje institucija.
Da je Srbija demokratska zemlja, njen predsednik sebi nikada ne bi dopustio da u okviru istog izbornog postupka sedi na pet stolica. To je naprosto civilizacijski neprihvatljivo
Drugi izbor je moguć, ali loš – da se pobednik osloni na svoju slavu i rezultat neregularnih izbora, te da nas to uvede u period nestabilnosti u kome nezasluženi broj mandata pripada grupi koja je sprovela izbornu krađu i koja će samim tim biti u poziciji da se politički koruptivnim manevrima vrati na vlast (pre svega kroz kupovinu, ucene i pretnje).
Iznutra možete da vidite sve malverzacije. Da li su one dovoljno jake da obezbede pobedu SNS-u, koliki god bio stvarni broj njihovih birača?
Mi smo do sada videli da su te malverzacije bile dovoljno jake, jer nije postojala nijedna crvena linija koja se ne prelazi. Ono što je stvarni problem i u vašem pitanju, a i u našim životima je što mi ne znamo koliki je stvarni broj njihovih birača. Mi o tome nagađamo preko deset godina. Nadam se da će doći dan u kom ćemo to konačno i pouzdano saznati.
Zašto mislite da Vučić toliko insistira na obećanju da će on priznati izborne rezultate i da poziva i drugu stranu da to obeća?
Zato što zna šta će pisati na preliminarnim izbornim rezultatima – da je njegova politička stranka pobedila. Zato mu je bitno da druga strana obeća da će priznati takvu projekciju. Do sada je takav njegov plan prolazio na domaćem i međunarodnom planu. Deluje da predsednik ovog puta nije potpuno siguran da taj plan može ponovo da upali.
