Postupak za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije pokrenut i vođen u vreme naprednjaka postao je slika te vlasti. Pre 11 godina, januara 2014, Tužilaštvo za organizovani kriminal povelo je istragu protiv četvorice funkcionera DB-a iz vremena ubistva novinara. Na konferenciji za novinare povodom toga govorio je tada još uvek prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je devedesetih godina kao ministar informisanja Slobodana Miloševića izjavio da će se osvetiti Ćuruviji zbog njegovih tekstova. Vučić je na ovoj konferenciji još imao, ispostaviće se kasnije, lažno demokratsko lice koje je najavljivalo i razrešenje drugih zločina. Zapravo, pokazalo se da je Vučić za vanredne skupštinske izbore u martu 2014, nakon kojih je SNS uzeo apsolutnu vlast, iskoristio pokretanje postupka za ubistvo Ćuruvije, najavu formiranja Komisije za ispitivanje pozadine ubistva Zorana Đinđića, najavu razrešenja ubistva petorice srpskih mladića u Peći decembra 1998…
Od svega je ostao samo postupak za ubistvo Ćuruvije, kao kamen u naprednjačkoj cipeli, zahvaljujući policajcu Draganu Kecmanu, koji je vodio istragu ubistva Ćuruvije, pripadniku DB-a Zoranu Stijoviću koji je u početku skupljao dokaze, pa je morao da napusti službu i zemlju zbog životne ugroženosti, Veranu Matiću, predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara, kao i advokatu porodice Ćuruvija Slobodanu Ružiću, koji je preminuo. Za Radar Kecman, Stijović i Matić kažu da ih ne iznenađuje što je Vrhovi sud utvrdio da je Apelacioni sud u Beogradu, koji je doneo pravosnažnu oslobađajuću presudu, povredio zakon u korist optuženih.
Čini se da su događaji koji su pratili postupak za ubistvo novinara više služili za monstruoznu odbranu zločina. Prvo se otkrilo da je prećeno ključnim svedocima, o čemu su na suđenju svedočili Milorad Ulemek Legija i braća Miloš i Aleksandar Simović. Više puta je iz dokaza izbacivana analiza baznih stanica mobilnih operatera kojom je utvrđeno da su svi optuženi međusobno komunicirali. Utvrđeno je i da su dvojica optuženih da su izvršioci, Ratko Romić i Miroslav Kurak, bili na licu mesta, da bi taj dokaz na kraju prenebregao Apelacioni sud. Tu je bilo svedočenje Branka Crnog, tada funkcionera SNS-a. On je u vreme ubistva kao prvi zamenik optuženog šefa DB-a Radomira Markovića operativno vodio DB, a kum je Milana Radonjića, optuženog da je kao šef beogradskog DB organizator ubistva.
U dokaze nisu uvrštena priznanja
U iskazu pred sudom on se verbalno obrušio na pripadnike DB koji su ponešto i govorili, nakon čega su mnogi dobili amneziju. Tada član veća Specijalnog suda sudija Dragan Milošević, koji je sada predsednik Višeg suda pod kojim je i ovaj Specijalni sud, ispitivao je na suđenju policajca Kecmana kao da je on optuženi. Ozbiljne informacije o životnoj ugroženosti Kecmana stižu 2016. Vojislav Šešelj je nastavio, sada kao apologeta vlasti svog političkog sina Aleksandra Vučića, da vređa ubijenog Ćuruviju, kao što je to radio i devedesetih. U dokaze nisu uvrštena priznanja Radomira Markovića u postupku pred Specijalnim sudom na suđenju za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, gde je rekao da je Milošević naredio ubistvo političkih protivnika. Ni ova pravosnažna osuđujuća presuda u kojoj je ovaj iskaz uvršten kao dokaz nije prihvaćena. Nisu uvršteni u dokaze ni iskazi pripadnika DB, koje su dali u samoj tajnoj službi, na čemu je insistirao advokat Ružić.
Golim okom je vidljivo da je kroz ovaj težak zločin postojala koordinisanost pojedinaca iz različitih struktura – pravosuđa, medija i organa bezbednosti. Oni su u ključnim fazama istrage donosili odluke koje su za posledicu imale blokadu i opstrukciju
Zoran Stijović
Apelacioni sud je aprila 2023. doneo oslobađajuću presudu, ali ona je objavljena tek februara 2024. U tom veću je bila i sudija Dušanka Đorđević, koja je zajedno sa mužem, advokatom Aleksandrom Đorđevićem, funkcionerom DB iz vremena Miloševića, tužila KRIK zbog objavljivanja javno dostupnih podataka o njenoj karijeri i imovini i tražili su zabranu rada i zatvorske kazne za novinare. U prostoru oko Ćacileda 15. marta 2024, kada je održan i najveći protest u Srbiji, viđen je Miroslav Kurak koji je bio optužen kao neposredni ubica Ćuruvije. On je bio u bekstvu dok oslobađajuća presuda nije bila objavljena. Posle oslobađajuće presude, koja po zakonu ne može biti promenjena ni posle odluke Vrhovnog suda, optuženi su postali tužioci. Tužili su Fondaciju „Slavko Ćuruvija“ koju su osnovala njegova deca.
Policajac Dragan Kecman podseća da je DB od početka vršio opstrukciju. „DB je formirao Komisiju da se to ispita i saslušavao je svoje pripadnike, što je apsurd. Kada je policija preuzela istragu, pre akcije Sablja i nakon nje, veoma teško su se dobijali novi podaci i činjenice o umešanosti DB u ubistvo Ćuruvije. DB je tek nakon više urgencija dostavljao podatke. Dobili smo informaciju da ne postoje zapisi za mobilne komunikacije. Tek nakon više pokušaja od jednog radnika iz Mobtela dobili smo informaciju da zapisi postoje“, navodi Kecman.
Rani radovi Dijane Hrkalović
On kaže da su se stvari pokrenule sa Komisijom za istraživanje ubistva novinara, ali da su se istovremeno pojavili i pritisci, koji su, kako navodi, bili „perfidni“. Više puta je dobijao informacije o sopstvenoj ugroženosti i kaže „poražavajuće je što me niko nikada nije pozvao da obavi razgovor sa mnom i da mi kaže ako ništa drugo da su tu kao rukovodioci i kao kolege koje stoje uz mene“. Kecman navodi da je vrhunac bahatosti doživeo kada KOA (Kriminalističko-operativna analitika) nije dostavila podatke o njegovoj ugroženosti 2016. „Taj operativni izveštaj o ugroženosti sam video, a video ga je i Veran Matić. Tada je celim sistemom rukovodila Dijana Hrkalović, a njena je bila načelnica službe za operativnu analitiku koja nije dostavila izveštaj koji i danas stoji u nekoj fioci. Posle me je Dijana targetirala i stavila na mesto broj 1 za likvidaciju, što je izneo Aleksandar Ljubičic“, kaže Kecman.
Zoran Stijović, jedan od retkih u DB koji je vodio istrage političkih ubistava, kaže da se i pre odluke Vrhovnog suda znalo „da istina o tom zločinu nije izgubljena već da je sklonjena i da to nije bio neuspeh istrage već uspeh opstrukcije koja je vođena iz srca sistema“. Navodi da je posledica odluke Vrhovnog suda jasna – pravda nije ostvarena. „Ubistvo Ćuruvije nije jedini zločin i nepočinstvo koji su činjeni u ime države i naroda, čija istina leži u neotvorenim arhivima državnog sistema“, kaže Stijović. Navodi da imena izvršilaca nisu najvažnija tema, ali da su ona zabeležena u sudskim i drugim spisima.
Za kontroverznog biznismena i finansijera SNS-a Stanka Subotića Caneta je Vrhovi sud utvrdio 2016. da je Apelacioni povredio zakon u njegovu korist donoseći oslobađajuću presudu za organizovanje šverca cigareta devedesetih. Za sudije koje su radile u njegovu korist do danas nije bilo posledica
„Golim okom je vidljivo i površnom analizom uočljivo da je kroz ovaj težak zločin postojala koordinisanost i komplementarnost pojedinaca iz različitih struktura – pravosuđa, medija i organa bezbednosti. Oni su u ključnim fazama istrage donosili odluke koje su za posledicu imale blokadu i opstrukciju. Uloge su odavno bile podeljene, a režiser poznat. Kreiran je javni narativ koji je imao kao ključni cilj: relativizaciju političke pozadine teškog zločina uz pomoć podobnih i proverenih novinara. Često su pri tome zloupotrebljavane sintagme – državni i nacionalni interes, patriotizam, rodoljublje… Zato je ova zakasnela presuda Vrhovnog suda, bez obzira na to da li se radi o posipanju pepelom, veoma važna i nova velika šansa za društvo i snage koje neminovno dolaze, kao i za jedan veliki reset sistema i društva i novi početak“, kaže Stijović. On napominje što je i na sudu govorio da mu se spremala likvidacija i da je skupljeno više podataka o tome, ali da to nije ispitano. Takođe navodi da postoje podaci o zastrašivanju svedoka do kojih su došli i koje su dokumentovali, ali i to nije ispitano.
Povrede zakona
Veran Matić kaže da je Vrhovni sud utvrdio da je došlo do povrede zakona u dva najvažnija segmenta optužnice i tokom samog suđenja. „Prvo kod svedočenja ključnog svedoka (Ulemeka), za kojeg se u oslobađajućoj presudi Apelacionog veća navodi da na suđenju nije ostao pri datim iskazima, iako se iz zapisnika sa suđenja vidi upravo suprotno. Ista povreda zakona konstatovana je i u vezi sa svedočenjima još četiri svedoka. Drugo je što su pogrešno prikazali analizu međusobne komunikacije optuženih mobilnim telefonima“, kaže Matić.
Postavlja se pitanje i da li će biti pokrenuta odgovornost – profesionalna i eventualno krivična sudija Apelacionog suda. Matić navodi da bi pitanje krivične odgovornosti moglo da bude pokrenuto ako su prekršili zakon, a ne samo povredili. Dok je ove vlasti neće biti posledica za sudije, sudeći po ranijim sličnim slučajevima. Za kontroverznog biznismena i finansijera SNS-a Stanka Subotića Caneta je Vrhovi sud utvrdio 2016. da je Apelacioni povredio zakon u njegovu korist donoseći oslobađajuću presudu za organizovanje šverca cigareta devedesetih. Za sudije koje su radile u njegovu korist do danas nije bilo posledica.
