Mora mu se priznati. Aktuelni predsednik Srbije je veliki majstor obesmišlјavanja svake ideje. I one najbolјe. Preotme tuđu ideju i u momentu je upropasti. Predstavi je na tako trivijalan, neinteligentan i jeftin način da niko više ne može prepoznati njenu vrednost. I njenu originalnost. Kako se ova osobina naziva jednom reči prepuštam poštovanom čitaocu da pogodi. Ili izabere.
Ovde mislim na predlog o prijemu svih balkanskih država u članstvo Evropske unije. Onih koje u tom članstvu još nisu, razume se. Sam po sebi, taj predlog veoma ima smisla i starog je datuma. No, da bi bio ozbilјno shvaćen i razmatran neophodna je prethodna temelјna diplomatska priprema. Ovako, izneta iznebuha, tek tako, olako i neobavezno, zvuči uistinu prazno. Neiskreno i deplasirano. Ciniku će, izvesno, delovati i glupavo.
Jasno je i vidlјivo golim okom da je današnja Srbija sa aktuelnim režimom i načinom vladanja milјama daleko od principa na kojima je sazdana EU. Jasno je takođe da su neke druge balkanske zemlјe prilično odmakle na svom putu u poređenju sa Srbijom. Najzad, jasno je i to da aktuelna vlast, uprkos slatkim rečima, ne želi EU i da se, za dvanaest godina na čelu države, mnogo više okretala prema Moskvi i Pekingu nego prema Briselu. Tvrdoglavo neuvođenje sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu belodano svedoči o tome. I držanje zvaničnog Beograda u slučaju Naftne industrije Srbije pokazuje odanost i zavisnost naprednjačkog režima od kremalјskog vlastodršca. Ogolјeno i očigledno.
Uvrede koje je ovdašnji predsednik upućivao predstavnicima EU i poslanicima u Evropskom parlamentu predstavlјaju veran odblesak njegovog stava prema Evropi.
Dakle, niko zdrave pameti i elementarne trezvenosti ne gaji iluziju o evropskom putu Srbije. Ali, glavni i najveći problem jeste raspoloženje građanstva. Ono je odavno palo ispod polovičnog rezultata. Posle čitave decenije sistematske medijske propagande, takav rezultat nije iznenađenje. Mada jeste indikativan. I alarmantan.
U srpskoj javnosti se godinama vodi jalova i bezumna debata za Evropu i kontra nje. Plјušte besmislice, predubeđenja i opsenarstva sa raznih strana i od svakojakih protagonista. Sve režirano i orkestrirano ne bi li prosečnom stanovniku omrzla Evropa, njene vrednosti i politički principi. Uporno se podmeće teza o tzv. trećem putu, neutralnosti, obnovi nesvrstanosti, četiri stuba spolјne politike, BRIKS-u. Stvara se atmosfera negativizma, sumnjičavosti, ksenofobije. Naravno, u centru ovog dugotrajnog ispiranja mozgova nalaze se Kosovo i njegov međunarodni status.
Ovakva Srbija nije za Evropsku uniju. Niti ona hoće Evropu, niti Evropa hoće nju. Diplomatsko licemerstvo, toliko svojstveno Starom kontinentu, zamena je za stvarnu politiku. Paravan. Kulisa. Smokvin list. Pristojnost u ophođenju i izjavama, rezolutnost u postupcima. Jedno pred publikom, suprotno u četiri oka. Obraćanje biranim rečnikom bez opiplјivih koraka napred.
Aktuelni predsednik Srbije je oličenje, personifikacija, kolovođa te i takve Srbije. Protivnik Evrope. Ako ne protivnik, onda neistomišlјenik svakako. Ne-Evroplјanin, ako ne anti-Evroplјanin. Ne valјa mu Evropa, dobre su mu evropske pare
Oni u Briselu savršeno znaju i ko je i kakav je predsednik Srbije i šta se u Srbiji zbilјa dešava. Znaju i karakter vlasti i čime se ta vlast bavi. Znaju bolјe od nas. Znaju za korupciju, zloupotrebe, progone i nasilјe. Znaju za osionost, brutalnost i razularenost beogradskog režima. Znaju s kim imaju posla.
U poimanju Evroplјana, Srbija je država-parija. Odgovorna za krvav raspad Jugoslavije, građanske ratove, rušilaštvo i počinjene zločine devedesetih. Država-parija koja se nikad nije eksplicitno i nedvosmisleno ogradila od tih zala iz Miloševićevog vremena, niti je žigosala nasilјe i zlodela. Opirila se saradnji s Haškim tribunalom i posle Miloševićevog pada. Zastupala identičan stav njegovom u pogledu statusa Kosova. I postmiloševićevska vlast je bila gotovo jednako nacionalistička i zadrta kao i miloševićevska. I tad se širio evropski skepticizam i nepoverenje prema EU. A taj što je bio nosilac evropske misli, njen prvi demokratski premijer od Drugog svetskog rata, mučki je ubijen na pragu svoje kancelarije. Bez pravog epiloga i suočenja. Poput ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Za Evroplјane, ovde su svi slični. Razlike su u nijansama. Svi zadojeni, ili zatrovani, agresivnim nacionalizmom i patološkim rusofilstvom.
Pobednici nad Miloševićem nisu položili ispit. Nisu dokazali svoje evropejstvo. Ni svoju odlučnost u procesu pristupanja. Potom su se na vlast vratili ekstremni nacionalisti. Preodenuti u evropsko ruho doduše. Na tren su im poverovali. Ubrzo, međutim, ukazali su se ono njihovo negdašnje lice, mentalitet i politika.
Aktuelni predsednik Srbije je oličenje, personifikacija, kolovođa te i takve Srbije. Protivnik Evrope. Ako ne protivnik, onda neistomišlјenik svakako. Ne-Evroplјanin, ako ne anti-Evroplјanin. Ne valјa mu Evropa, dobre su mu evropske pare.
I, onda, na kraju svega, takva individua dolazi u Brisel kako bi podnela izveštaj o napretku Srbije i o prijemu čitavog regiona. Sebi uzima pravo govora u tuđe ime, nesvestan problema u kom se on sam i njegova zemlјa nalaze.
U svojoj državi zavodi strahovladu i ličnu samovolјu dok Evropu podučava o tome šta joj je činiti. Oni ga pozivaju na raport, on im deli neprikladne lekcije. U svađi je sa svim narodima u susedstvu, a preporučuje im skupan ulazak u Evropsku uniju. Netrpelјiv je i džangrizav, maliciozan i pakostan, a razmeće se u svetlu nadmoćnog pokrovitelјa. Neučtivo i tragikomično u jedan mah.
Čitava njegova predstava upućena je ovdašnjem puku. Izgovorena na srpskom, kako bi prijala ovdašnjim ušima. Predsednik sa vizijom budućnosti celog Balkana. Predsednik brižan za sve u okruženјu. Predsednik koji je regionalni lider. Jbt!
Nažalost, ovde još postoji nemali broj lјudi što u ovu beslovesnu bajku veruju. To je naša muka pogolema. A, istina je ova. Opora i surova.
Prvi čelnik Srbije ide okolo po belom svetu i neprestano nas bruka. Bruka i sramoti. Prikazuje ovu zemlјu i ovaj narod kao niske, polucivilizovane, neotesane i razmetljive. Bahate i pretenciozne, bez pokrića i ukusa
Prvi čelnik Srbije ide okolo po belom svetu i neprestano nas bruka. Bruka i sramoti. Prikazuje ovu zemlјu i ovaj narod kao niske, polucivilizovane, neotesane i razmetljive. Bahate i pretenciozne, bez pokrića i ukusa.
Zbog njega i njegovog ponašanja, njegovih izbora i odluka, njegovih nastupa i tona, Evroplјani nas vide u najgorem izdanju. Država-parija, ponavlјam.
Glavna prepreka srpskom približavanju EU jeste upravo vladajući režim i njegov predvodnik. Nјihovo opredelјenje po uzoru su istočnjačke despotije, diktature svake vrste, državna uređenja zasnovana na apsolutizmu jednog vladara, krunisanog ili nekrunisanog, svejedno. Bitna je osovina jedan vlastodržac – jedna partija – jedno mišlјenje.
Sve zemlјe u našem okruženju, sve zemlјe koje pretenduju na članstvo u Evropskoj uniji, sve zemlјe koje još nisu postale evropske članice, istinski teže, evropskim postulatima i trude se da ih što pre dostignu. Zato su Crna Gora i Albanija znatno bliže svom evropskom cilјu od Srbije. Klјučna je volјa. Želјa i posvećenost.
Aktuelni predsednik samovlasno i bez pitanja govori u ime onih što su daleko više odmakli u procesu svoje evropske integracije od države koju on predstavlјa. Nevaspitano i kontraproduktivno.
Realnost je, međutim, na sasvim drugoj strani. Niti Evropa želi ovakvu Srbiju, niti ovakva Srbija želi Evropu. U toj igri obostrane mimikrije, pretvaranja i glume, prosečan posmatrač lako može steći pogrešan utisak. Može se prevariti ili biti obmanut. Možda im, obostrano, to i jeste namera. Počinjem da sumnjam u sve i u svakog. Suviše ih dobro poznajem.
Da je stvarno htela, Srbija je odavno mogla biti u Evropskoj uniji. Bilo je potrebno učiniti korak-dva. Ali, nije bila spremna, nije ni sad, za taj korak-dva. A taj prvi korak, nedvosmisleno, odnosi se na prihvatanje realnosti međunarodnog statusa Kosova. Sa stanovišta beogradskog vlastodršca, pa i njegovih prethodnika, to ne dolazi u obzir.
Zašto?
Ne zato što on (i oni) bezuslovno brane teritorijalni integritet, što je Kosovo srce Srbije i kolevka srpstva. Fućka se njemu za to. Kosovo je, pokazalo se za ovih četrdesetak godina, mantra kojom se najdelotvornije omađijava ova nacija. Čarobna reč uz pomoć koje se svaka nečasnost opravdava. Indukovana opsesija za zamaglјivanje pogleda, brkanje prioriteta i gublјenje fokusa vaskolikog srpskog građanstva.
Samo kažeš „Kosovo“ ili, još bolјe „Kosovo i Metohija“, i sve ti je dozvolјeno. I sve ti je oprošteno. Svaka manipulacija, svaka uzurpacija, svako nepoštenje, svaka svinjarija. Lažni patriotizam na koji naseda ovaj napaćeni, nažalost, neuk narod. Prlјava podmetačina smišlјena u demonskim, antisrpskim, glavama, prenošena s kolena na koleno. I servirana onima koji o Kosovu, istoriji i istini, pojma nisu imali. Niti danas imaju.
A, stvarnost je u stvari veoma prosta.
Jedino evropska Srbija može u Evropsku uniju.
„Pogledaj dom svoj, anđele!“
Citat nama poznat iz pesme Riblјe čorbe i neponovlјivog Bore Đorđevića. Preuzet iz naslova romana američkog pisca Tomasa Vulfa iz 1929. U originalu, to je stih glasovitog engleskog pesnika Džona Miltona.
Pitamo li se i dalјe kojoj civilizaciji pripadamo?
U knjigama je odgonetka, poštovani čitaoče. U knjigama. Vrednim knjigama.
