Ovo je delikatan i opasan trenutak za Ukrajinu. Uskoro će se navršiti četiri godine otkako je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju; očekuje se da, posle duge i krvave opsade, grad Pokrovsk padne u ruske ruke; nedavno granatiranje Kijeva bilo je jedno od najtežih od 2022. naovamo. A američki predsednik Donald Tramp nedavno je istupio s mirovnim planom koji deluje kao uz pomoć veštačke inteligencije preveden spisak zahteva koje Kremlj postavlja Ukrajini: da preda deo teritorije, smanji veličinu vojske i odrekne se mnogih modernih sistema naoružanja.
U takvom ambijentu može se učiniti da antikorupcionaška istraga fokusirana na ljude iz neposrednog okruženja predsednika Volodimira Zelenskog nije mogla da usledi u gorem momentu. Ali moglo bi da se ispostavi kako je upravo ovaj skandal ono što je Ukrajini potrebno da bi demonstrirala zašto zaslužuje da preživi s očuvanim suverenitetom.
Gnev javnosti zbog zloupotrebe najmanje 100 miliona dolara, u koju je umešana grupa predvođena bliskim prijateljem i poslovnim partnerom Zelenskog, intenzivan je i široko rasprostranjen. Ali moji ukrajinski prijatelji – od kojih nijedan ne spada u predsednikove obožavaoce – ovu istragu smatraju i dokazom da antikorupcionaške mere efekta imaju čak i usred rata. Kakav god da je odnos snaga na liniji fronta, politički odnos snaga je nedvosmislen: Rusija, agresor, brutalna je autokratija, a Ukrajina, žrtva agresije, problemima opterećena demokratija.
U Rusiji se visoko rangirani zvaničnici i direktori kompanija u državnom vlasništvu retko suočavaju s krivičnom odgovornošću – mada im se natprosečno često dešava da padnu s neke višespratnice
Najistaknutiji ruski borac protiv korupcije, pokojni Aleksej Navaljni, bio je otrovan, utamničen u Sibiru i na kraju verovatno ubijen. Ruska država nema relevatna antikorupcionaška tela. Visoko rangirani zvaničnici i direktori kompanija u državnom vlasništvu retko se suočavaju s krivičnom odgovornošću – mada im se, s druge strane, natprosečno često dešava da padnu s neke višespratnice.
Nasuprot tome, Ukrajina je, na insistiranje zapadnih partnera, 2015. formirala dva antikorupcijska tela. Nacionalni ured za suzbijanje korupcije (NABU) i Specijalno antikorupcijsko tužilaštvo (SAPO) optužbe za nezakonito postupanje državnih zvaničnika istražuju bez obzira na to koliko će se u tim istragama približiti centrima moći. NABU je nedavno objavio seriju video zapisa o tekućoj istrazi pod kodnim imenom „Mida“. Presretnuti razgovori glavnih osumnjičenih (koji pričaju na ruskom) isprekidani su objašnjenjima kojima se (na ukrajinskom) tumači ko i o čemu govori: u pitanju su uglavnom muškarci koji broje novac, psuju i ogovaraju. Na jednom od snimaka u pozadini se čuje Madonina pesma La Isla Bonita.
Kada je ovog leta po nalogu Zelenskog ukrajinski parlament usvojio zakon kojim se ograničavaju ovlašćenja NABU i SAPO, na ulice su u znak protesta izašle hiljade mladih ljudi. Slogani na transparentima koje su nosili bili su spontani i direktni. Jedan poslanik nosio je natpis na kome je pisalo samo „Ukrajina nije Rusija“. Jedan ratni veteran kome su obe noge amputirane iznad kolena nosio je transparent na kome je stajalo „Borimo se za Ukrajinu, ne za vašu nekažnjivost“. U Lavovu je jedan mladić ime partije Zelenskog, Sluga naroda, promenio u „Sluga bezvlašća“. Devet dana kasnije, zakon je povučen.
U Rusiji je 2012. do masovnih protesta došlo zbog izborne prevare u režiji režima predsednika Vladimira Putina, a pre osam godina i zbog korupcije. Otad, a posebno od početka Putinove „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, guši se svako, čak i najbezazlenije ispoljavanje neposlušnosti. Žena koja je u samousluzi u Sankt Peterburgu cene prelepila antiratnim nalepnicama osuđena je na sedam godina zatvora. „Problematičan“ sadržaj nečijeg mobilnog telefona takođe je dovoljan da se završi u zatvoru. U Rusiji mogu da vas uhapse čak i ako na ulici stojite s transparentom na kome ništa ne piše.
Otkako je Navaljni ućutkan, izveštaja o korupciji u Rusiji više nema jer nema ko ni da je dokumentuje, ali i zato što ne postoji javno mnenje, ni slobodni mediji, a uskoro neće biti ni interneta onakvog kakvog smo ga poznavali, već samo intranet sistem kao u zemljama poput Kine ili Severne Koreje. Vocap i Telegram se korak po korak blokiraju, a nisu pošteđeni čak ni proruski blogeri koji sebe smatraju ratnim izveštačima. U skorije vreme su i neki od tih „ratnih izveštača“ i prokremaljskih propagandista proglašeni za „strane agente“, što je oznaka koja još od Staljinovih vremena nosi konotaciju izdajništva.
U Ukrajini je istraga ljudi iz okruženja Zelenskog dobro dokumentovana jer, osim dva državna antikorupcijska tela, postoji i mnoštvo nadzornih agencija. Sve su istrajne u razotkrivanju prljavština i njihovom iznošenju u javnost
U Ukrajini je istraga ljudi iz okruženja Zelenskog dobro dokumentovana jer, osim pomenuta dva državna organa, postoji i mnoštvo nadzornih agencija. Sve su istrajne u razotkrivanju prljavština i njihovom iznošenju u javnost preko medija, uključujući i one onlajn, kojima svi imaju pristup. Nekoliko medijskih kuća imaju kanale i na Jutjubu, a mnoštvo izveštaja, komentara, debatnih emisija i dinamičnih diskusija može se naći na Telegramu, Fejsbuku ili Iksu. Sugestija ko bi sve mogao biti umešan u korupciju, i koliko duboko, ne manjka – i niko nije pošteđen.
Verovatno najprominentniji među onlajn medijima je Ukrajinska pravda. Njegova urednica je Sevgil Musajeva, poreklom Tatarka s Krima. Pod njenim rukovodstvom, izveštavanje ovog lista o najnovijem korupcionaškom skandalu ponosnim bi učinilo i bilo koji zapadni medij: dnevni izveštaji (na ukrajinskom, ruskom i engleskom), urednički komentari, plus kanali na Telegramu, Instagramu i Tiktoku. U jednom nedavno emitovanom video prilogu istražuje se da li je neko glavnooptuženog upozorio na istragu u čijem je središtu, budući da je par sati pre pretresa njegovog stana napustio zemlju. Ukrajinska pravda pripremila je i 20-minutni video izveštaj o korupciji. S više od 150.000 pregleda u prva tri dana, on, prema pratećem tekstu, „sadrži sve ključne izjave Zelenskog na temu korupcije“ od 2019. nadalje.
Bez obzira gde će istraživanje korupcije završiti, upravo je činjenica da je Ukrajina primer bivše sovjetske republike koja želi da postane demokratska i na vladavini prava utemeljena ono što je Putin rešen da uništi. Država koja razotkriva svoje skandale i hohštaplere, te javnost koja zahteva snošenje odgovornosti ko god da se ispostavi kao počinilac, nešto je čega se najviše plaši.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
