Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke, kad je jesen okačila svoje žute značke, kad je vetar zapevao novembarske tačke, napisao je davno Duško Radović. A nama se to dešava u sektoru kulture, na čijem se primeru vidi „rat ruža“ unutar vladajuće SNS partije. I to godinama unazad. Zato ne treba nikoga da čude protesti koje umetnici vode unutar svojih kuća, i na trgovima.
Primer tog „rata“ je i vest da je glumac Svetislav Bule Goncić, donedavni direktor Narodnog pozorišta u Beogradu, imenovan za selektora 71. Sterijinog pozorja. Mnoge je ovo iznenadilo, jer je objavio da se povlači u penziju. Ali, jednom ko uđe u kolo sa Srpskom naprednom strankom, iz njega teško izlazi.
„Kada biste znali ko je pored njega bio kandidat, jasno bi vam bilo zašto je ovo pravo rešenje“, rekli su nam sagovornici koji su zamolili da ostanu anonimni. Dodajući da je Goncićevo imenovanje garancija da će festival biti u punom sjaju, jer je on ionako, kada je postavljen za upravnika Narodnog pozorišta, bio i ostao kadar nekadašnje ministarke kulture Maje Gojković, sadašnje predsednice Pokrajinske vlade Vojvodine. Činjenica je da će Bule Goncić ostati upamćen kao direktor koji je stabilizovao nacionalni teatar, podmladio ansambl po receptu svog starijeg kolege Aleksandra Berčeka, i okitio ga zasluženo brojnim nagradama. A fakat je i to da i danas iz senke rukovodi nad nekoliko pozorišta u Beogradu.
I upravo oko toga se vrti priča. U trenutku kada gori vatra, ne zbog protivpožarne zaštite zbog koje je navodno nacionalni teatar zatvoren, nego zbog pokušaja cenzure članova ovog pozorišta, on se prihvata ove funkcije. To je mnoge zbunilo. Posebno zato što ovaj, za nas najznačajniji festival nacionalne drame i pozorišta, prvi put u istoriji nije dobio ni dinar na pokrajinskom konkursu za scensko stvaralaštvo.
U Srpskoj naprednoj stranci, koja je odavno postala država u državi, vodi se rat oko pozicija, odnosno ko je čiji kadar. Čim se dograbe funkcije, čiste teren svojih prethodnika. Čak i u kulturi, gde ima najmanje novca.
U Srpskoj naprednoj stranci, koja je odavno postala država u državi, vodi se rat oko pozicija, odnosno ko je čiji kadar. Čim se dograbe funkcije, čiste teren svojih prethodnika. Čak i u kulturi, gde ima najmanje novca. Štaviše, nemilosrdniji su prema članovima svoje partije nego prema opoziciji. Jer, pare se tu okreću i kada ih nema.
Na primeru Narodnog pozorišta u Beogradu je to najočiglednije. Nekadašnjeg direktora, dirigenta Dejana Savića, koji je potom avanzovao na mesto savetnika za kulturu predsednika Aleksandra Vučića, a zbog kojeg je proplakala i kuka i motika u nacionalnom teatru, na mesto upravnika došla je dramaturškinja Ivana Vujić. Kadar tadašnje premijerke Ane Brnabić i njene produžene ruke – Kreativne industrije, koje su sve više preuzimale resor Ministarstva kulture. To je zaustavila Maja Gojković i imenovala za direktora Svetislava Buleta Goncića. Ne treba zaboraviti ni to da je ona počistila kadrove Igora Mirovića u Vojvodini, pa naknadno učinila i poneki ustupak zbog Miloša Vučevića, bivšeg premijera a aktuelnog predsednika SNS. Međutim, po dolasku Nikole Selakovića na njenu poziciju, došlo je do tektonskih promena. Posebno u prestonici, koju su u kulturi godinama držali kadrovi Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića. Te stranke se malo ko seća, ali njegovih kadrova i te kako.
„Sve je pošlo strmoglavce, za ptice i cveće, kad je sunce odustalo na krov da nam sleće. Kao da je žuto, ljuto, kao da nas neće!“, zapisao je Duško Radović u svojoj Jesenjoj pesmi.
Tako to biva pre nego što svane.
