za Radar iz Vašingtona
„Donald stiže da vas oslobodi i donese vam radost. Nema više tunela i straha kada stigne Trampova Gaza!“, čuje se pesmica u animiranom videu koji prikazuje kako bi Gaza izgledala kada bi je preuzeo američki predsednik. Na bizarnom uratku čiji je autor veštačka inteligencija vide se palestinska deca kako iz ruševina trče ka plaži, luksuzni automobili, dolari koji padaju sa neba i Trampova zlatna statua. Američki predsednik je ovaj video objavio na društvenim mrežama sredinom februara, pošto je obelodanio plan da SAD preuzmu Gazu po završetku rata Izraela i Hamasa. „Mi ćemo je posedovati i imaćemo priliku da napravimo nešto fenomenalno, Rivijeru Bliskog istoka“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući na kojoj je bio i izraelski premijer. Benjamin Netanijahu se smeškao i pohvalio Trampovu „hrabru viziju“. Većina sveta je, ipak, ostala otvorenih usta jer je reč o teritoriji na kojoj je do sada poginulo više od 60.000 Palestinaca, i razoreno je više od 90 odsto stambenih objekata.
Planovi bez Palestinaca
Ideja o pretvaranju ratom uništene zemlje u Majami bič istočnog Mediterana nije poslužila samo da se šokira javnost. Ispostavilo se da ima i plan realizacije. Vašington post je ekskluzivno objavio dokument na 38 strana o rekonstrukciji posleratne Gaze, čiji pun naziv staje u skraćenicu GREAT – naziv korporativnog trasta iz kojeg će se finansirati sve. Plan je da SAD po završetku rata naprave bilateralni sporazum sa Izraelom o privremenom preuzimanju kontrole nad Gazom. Na nacrtima u prospektu Gaza deluje sređeno, sa modernim staklenim poslovnim neboderima i nižim građevinama u orijentalnom stilu, zelenim površinama i dugačkom peščanom plažom.
Na nacrtima u prospektu Gaza deluje sređeno, sa modernim staklenim poslovnim neboderima i nižim građevinama u orijentalnom stilu, zelenim površinama i dugačkom peščanom plažom
Planiraju se javna ulaganja od 70 do 100 milijardi dolara i privatna od 35 do 65 milijardi da bi se izgradilo deset „megaprojekata“, podstakao ekonomski razvoj, otvorilo milion radnih mesta, povećao BDP. Planirano je da se za deset godina izgrade stambeni kompleksi, mostovi, putevi, pruge, strujna i vodovodna mreža. Industrijska zona biće nazvana po Ilonu Masku, a auto-putevi će nositi imena saudijskog princa Mohameda bin Salmana i šeika UAE Mohameda bin Zajeda al Nahjana. Planira se izgradnja škola, fabrika za proizvodnju električnih automobila, centara za razvoj informacionih tehnologija, hotela i veštačkih ostrva. U beleškama koje stoje uz plan, a u koje je Vašington post imao uvid, piše da će izgradnja početi od zemljišta u javnoj svojini za koje „ne moraju nikoga ništa da pitaju“. Za deset godina, vrednost Gaze će dostići oko 320 milijardi dolara. Zaključuje se da će Amerika imati veliku materijalnu dobit, a uz to će ojačati kontrolu nad istočnim Mediteranom i dobiti pristup eksploataciji retkih zemnih minerala čija se vrednost procenjuje na 1.300 milijardi dolara.
Industrijska zona biće nazvana po Ilonu Masku, a auto-putevi će nositi imena saudijskog princa Mohameda bin Salmana i šeika UAE Mohameda bin Zajeda
Dva miliona Palestinaca, kako piše, dobiće ponudu da se „dobrovoljno“ isele u druge države ili u sigurnosne zone unutar Gaze namenjene za život tokom rekonstrukcije. Zbog izraelske vojne ofanzive koja skoro puni dve godine, već su raseljene stotine hiljada ljudi, a više od 60.000 je ubijeno. Palestinci koji budu imali sreću da dožive kraj rata i odluče da ipak napuste Gazu, dobili bi 5.000 dolara u kešu, četvorogodišnje subvencije za plaćanje kirije na novom prebivalištu (koje će se svake godine smanjivati) i bila bi im obezbeđena hrana za godinu dana. Palestinci koji su vlasnici zemljišta u Gazi, za svoju zemlju bi dobili digitalni vaučer koji bi posle mogli da iskoriste da kupe stan u novim „pametnim digitalnim gradovima“ u Gazi ili negde drugde. Na svakom Palestincu kojeg ubede da ode, uštedeće se 23.000 dolara u odnosu na one koji odluče da ostanu u Gazi, pokazuje računica GREAT trasta. U medijima se kao opcije za preseljenje pominju Libija, Etiopija, Južni Sudan, Indonezija i Somalilend (samoproglašena nezavisna teritorija unutar Somalije).
Palestinci koji odluče da napuste Gazu, dobili bi 5.000 dolara u gotovini, četvorogodišnje subvencije za plaćanje kirije na novom prebivalištu i bila bi im obezbeđena hrana za godinu dana
Sem Indonezije, sve navedene zemlje imaju svoje ratove ili tenzije. Konfuzija je nastala oko toga da li će Palestinci biti preseljeni za stalno ili samo dok traje rekonstrukcija. Tramp je u jednom intervjuu rekao da se neće vraćati u Gazu, pa su državni sekretar Marko Rubio i portparolka Bele kuće Kerolajn Levit požurili da isprave šefa i pojasili da Palestinci mogu da se vrate kući posle obnove. Ostaje nejasno šta će biti sa onima koji odbiju Trampovu ponudu, a odluče da ostanu u Gazi.
I Bler u poslu
Bela kuća i Stejt department nisu potvrdili autentičnost objavljenog dokumenta. Vašington post, pozivajući se na anonimne izvore, navodi da će u projektu rekonstrukcije Gaze učestvovati iste američke firme koje su već, uz izraelske, osnovale Humanitarnu fondaciju Gaze (GHF). Nadzor nad radom fondacije poveren je firmi Sejf Rič Solušns, koju vodi bivši šef CIA za paravojne operacije Filip Rajli. GHF je osnovana pošto su UN onemogućene da dostavljaju hranu Palestincima zbog izraelskih napada u kojima je stradalo i njihovo osoblje. Fondacija je na lošem glasu zbog svedočenja da njeni pripadnici pucaju u Palestince koji se guraju u redu za hranu, što Izrael negira. U tom projektu učestvuje i poznata konsultanska kuća Boston Global konsalting (BCG) koja će dobiti deo kolača i u rekonstrukciji Gaze, piše Post.
U planu stoji da će Amerika imati veliku materijalnu dobit, a uz to će ojačati kontrolu nad istočnim Mediteranom i dobiti pristup eksploataciji retkih zemnih minerala čija se vrednost procenjuje na 1.300 milijardi dolara
Deo novog projekta je i firma Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera, koga je u posao navodno uveo Rajli. Bler je bio i jedan od učesnika sastanka u Beloj kući o Gazi, održanog nekoliko dana pre nego što je plan procurio u medije, a o kojem javnost ne zna gotovo ništa sem da se desio. Prisutan je bio i zet američkog predsednika, Džared Kušner, koji nema nikakvu funkciju u aktuelnoj administraciji. Kušner je bio viši savetnik u Trampovoj prvoj Beloj kući i veoma aktivan na Bliskom istoku. Između ostalog je imao važnu ulogu u postizanju Abrahamovih sporazuma o normalizaciji odnosa Izraela sa arapskim zemljama. Nije se dugo zadržao na savetničkoj funkciji, ali je nastavio da održava veze sa bliskoistočnim regionom. Njegov fond Afiniti partners, iz kojeg će se finansirati izgradnja kompleksa na mestu Generalštaba u Beogradu, dobio je dve milijarde dolara od Saudijske Arabije. Nije ostalo nezapaženo da je Trampov zet u martu prošle godine na jednom predavanju hvalio građevinski potencijal priobalnog dela Gaze.
Bes Palestinaca
Dokument koji je procurio razbesneo je mnoge Palestince i borce za ljudska prava jer smatraju da odobrava etničko čišćenje koje Izrael sprovodi na toj teritoriji. Hamas je odbacio ideju da je Gaza na prodaju, a izraelski list Harec je plan nazvao „vežbanjem megalomanije“.
Stručnjaci su pre nekoliko meseci upozorili da bi realizacija Trampovog plana za rekonstrukciju Gaze značila kršenje međunarodnog prava po više osnova: prvo, preuzimanje kontrole nad Pojasom Gaze značilo bi nezakonito zauzimanje tuđe teritorije. Gaza je priznata od strane UN kao palestinska teritorija pod izraelskom okupacijom, a Međunarodni sud pravde je ovog leta presudio da je ta okupacija nelegalna. Izrael ne bi imao pravo da Gazu „ustupi“ Americi.
Druga problematična tačka je raseljavanje Palestinaca. Ženevska konvencija zabranjuje prisilno raseljavanje ljudi. Trampov plan predviđa da to bude dobrovoljno, ali je subvencionisano i dešava se u nedostatku drugih alternativa, pa je pitanje koliko je ta odluka zaista slobodna.
Trampu nije prvi put da se ne obazire na volju ljudi na nekoj teritoriji koja mu je atraktivna. Predložio je Kanadi da bude 51. američka država, a pošto su Kanađani to odbili, zapretio je ekonomskim merama. Onda je hteo da kupi Grenland, gde su i narod i vlast poručili da nisu na prodaju. To nije sprečilo članove Trampovog kabineta i porodice da redovno obilaze to ostrvo, a nedavno je i američki otpravnik poslova u Danskoj pozvan na konsultacije pošto je otkriveno da je troje Amerikanaca povezanih sa Trampom sprovodilo tajne operacije sa ciljem da promene politiku.
Plan za Gaza rivijeru ne daje nikakve informacije o tome ko bi njome upravljao posle obnove, ali poznato je da Trampova administracija ne podržava rešenje o dve države i ne smatra da Gazu posle svrgavanja Hamasa treba da vode Palestinci. Ako je plan za Gaza rivijeru tačan, Palestinci tu ne treba ni da žive, a oni koji ostanu moraće da se organizuju tako da ne smetaju građevinskim radovima i razvoju. Drugim rečima, Trampova Gaza „briše“ Palestince sa njihove teritorije u budućnosti. U sadašnjosti, na tome radi Izrael – čijih je 48 talaca i dalje u zatočeništvu Hamasa.
