za Radar iz Tirane
„Albaniji je potreban lider kome ljudi veruju, čak i kada znaju da će uraditi samo četvrtinu od obećanog. Mladi su pokazali da se još može verovati u budućnost“, podvlači za Radar politički analitičar i prevodilac Ben Andoni, i dodaje: „Niko više ne veruje Rami. Ni Rama više ne veruje sam sebi.“
Posle više od pet meseci ignorisanja i omalovažavanja Flamingo revolucije, pokrenute zbog gradnje luksuznog odmarališta u zaštićenom pojasu Narta lagune, koje je njegova vlada preliminarno odobrila kompaniji povezanoj sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika, albanski premijer Edi Rama ima sve više razloga za nervozu. Najveći protesti od 1997. na ulice Tirane stižu u više kolona, a ekološki aktivisti i građani su pre mesec dana štafetu na čelu predali akademskoj mladosti. Policijsko nasilje, privođenja, bestidne novčane kazne, etiketiranje demonstranata kao stranih plaćenika, suzavac, vodeni topovi, pendreci i gumeni meci signal su da je, posle Aleksandra Vučića, još jedan balkanski autokrata svestan da mu se trese tron.
„Kada na ulici imate više od 30.000 ljudi, morate da ih saslušate. A premijer se demonstrantima i lično rugao i govorio da protest plaćaju Iran, Rusija, Srbija i Grčka. Ne možete to tvrditi kada se na protestu otvaraju tako važna pitanja. Razumemo bes studenata i podržavamo ih“, kaže za Radar Zidjon Vorpsi, koji u ekološkoj organizaciji PPNEA već deset godina štiti ptice u laguni Narta i na ušću Vjose.
„Tražimo ostavku cele vlade i promenu sistema“, objašnjava otpor korupciji i autoritarnosti, aktivistkinja Paola Pesjaka, koja je prošle godine diplomirala političke nauke i međunarodne odnose na Univerzitetu u Tirani.
Neviđeno nasilje
Ubrzo pošto su studenti 13. oktobra skupom ispred Ministarstva obrazovanja preuzeli protest, Pesjaka je sa prijateljima osnovala grupu za prvu pomoć. Šestog dana studentskog protesta napala ih je policija. U danima koji su usledili, Dračkom ulicom, Bulevarom mučenika nacije i Skenderbegovim trgom zavladalo je policijsko nasilje „kakvo Albanija godinama nije videla“, ocenjuje za Radar Redi Muči, jedini poslanik levog Pokreta Zajedno u parlamentu.
Osim jakog suzavca i silovitih mlazova vodenih topova, policija je koristila i gumene metke. Na protestu 24. oktobra novinar televizije Njuz24 Osman Stafa snimio je krvavog mladića neposredno pošto ga je gumeni metak pogodio u lice, a mediji su izvestili o ozbiljnoj povredi oka. Prema vlastima, u tih 12 dana, povređeno je više od 300 demonstranata i policajaca. „Ljudi na protest izlaze bar sa hirurškom maskom i fiziološkim rastvorom za ispiranje očiju. Voda iz vodenih topova sadrži i nadražujuće sredstvo, pa je bolje nositi odeću dugih rukava“, objašnjava Pesjaka.
Kada na ulici imate više od 30.000 ljudi, morate da ih saslušate. A premijer se demonstrantima i lično rugao i govorio da protest plaćaju Iran, Rusija, Srbija i Grčka
Ziđon Vorpsi
Grupa za prvu pomoć narasla je na više od stotinu jasno označenih volontera sa kacigama, gas-maskama i priborom za prvu pomoć. Njihovu istrajnost Pesjaka ilustruje: „I kada je nasilje postalo ludo, govorili smo im da se povuku, ali oni su ostajali. Svaki put kada se pojača propaganda koja pokušava da zaplaši ljude, oni su još odlučniji. I mene je policija jedne noći uhapsila, ali me to nije zaustavilo.“
Prema podacima BIRN-a, koje je objavio portal Reporter.al, od 13. do 31. oktobra uhapšeno je 319 demonstranata. Za njih 62, odnosno više od 21 odsto, sud ili tužilaštvo utvrdili su da su uhapšeni nezakonito. Među uhapšenima je bilo 38 maloletnika, a za šestoro je sud utvrdio da su nezakonito lišeni slobode. Protiv još 653 osobe, od kojih su 179 maloletnici, pokrenut je krivični postupak.
Simbol protesta je student Klevin Metaj. Javnost je zgrožena snimkom na kojem ga pripadnik specijalne jedinice udara dok hoda trotoarom. Kada je Metaj pokušao da se odbrani, obrušila su se još šestorica.
„Sedmorica policajaca na jednog čoveka. Udarali su ga pesnicama i nogama. Ali vlast želi da u javnosti stvori utisak da demonstranti krše zakon, napadaju institucije, da su nasilni. A nije tako“, ističe za Radar Metajev advokat Gentjan Serjani i pojašnjava: „Neki demonstranti jesu napravili prekršaj, ali policija treba da kontroliše situaciju i takve osobe izdvoji iz grupe, a ne da napadne sve ostale. To je zastrašivanje. Vlast nikako da prihvati da je protest autentičan, ponikao od građana i studenata.“
Aktivisti Edison Lika i Dritan Godžaj privedeni su 4. novembra tokom skupa jer su odbili da prime kazne za „nezakonit skup“. „Kako je nezakonit, ako su organizatori dopisom obavestili policiju o datumu, vremenu i mestu protesta?“, pita Serjani, osnivač pravnog centra Socijalna pravda.
Namerava da u ime svih nezakonito uhapšenih podnese prijave tužilaštvu. Represija, naglašava, pogađa cele porodice. Studentu koji je okačio transparent ispred fakulteta policija je iste večeri pretresla kuću, a sutradan je finansijska policija ušla u apoteku njegove majke. „Zamislite studenta od 20 godina pod takvom represijom. Roditelji mu, normalno, kažu: ’Molim te, nemoj to da radiš.’ Žena koja 158 dana dolazi na proteste samo sa zastavom privedena je i kažnjena“, govori Serjani i sam pod pritiskom.
Ministar unutrašnjih poslova Besfort Lamalari još u julu je pretio da će ga prijaviti Advokatskoj komori, a nedavno ga je zvala i antiteroristička policija, koja se sada raspituje o njemu kod poznanika: „Sada me nadziru. Ali ja sam tu da radim svoj posao.“
Rama kažnjava i nudi dijalog
Među represivnim merama, Rama je uveo i kazne od 500.000 leka, odnosno 5.450 evra, ili skoro sedam medijalnih plata u Albaniji, za svakoga ko se zatekne na protestu koji postane nasilan, čak i ako sam nije učestvovao u nasilju. Istovremeno studentima nudi dijalog, veće stipendije i subvencionisanu stanarinu.
Sedmorica policajaca na jednog čoveka. Udarali su ga pesnicama i nogama. Ali vlast želi da u javnosti stvori utisak da demonstranti krše zakon, napadaju institucije, da su nasilni. A nije tako
Gentjan Serjani
„Ovo je pobuna protiv duboko korumpiranog sistema koji kontroliše jedan čovek na vlasti, autokrata, i glavna opoziciona partija iste mustre. Sve dok je Beriša lider opozicije, Rama je potpuno siguran“, podvlači Redi Muči.
U borbi za bolje i pravednije društvo, u otporu autokratskom stisku, demonstranti udaraju i na gotovo dvodecenijsku zarobljenost političkog izbora, okoštalo „partnerstvo“ dvojice savršenih neprijatelja, Rame i Saljija Beriše, lidera opozicione Demokratske partije, i na ceo sistem koji njih dvojica grade od 2008. godine.
„Agresivni deo protesta dolazi od Demokratske partije“, veruje Andoni. Svi raniji protesti te stranke bili su nasilni. U Flamingo revoluciji, Berišine pristalice su, podseća, isprva ćutale, a onda je Beriša „direktno postavio svoje ljude na teren“.
Opozicija sa Berišom upala je 29. oktobra u parlament, palila baklje i dimne bombe i pokušala da spreči glasanje o zakonu o centralnoj banci. Kada su prošle subote demokrate od kabineta premijera krenule ka Ministarstvu obrazovanja, studenti su napravili kordon i dočekali ih poznatim sloganom „Rama u zatvor, Beriša u zatvor“. Došlo je do guranja i fizičkih sukoba.
Sada smo na nekoj vrsti raskršća, objašnjava Andoni:
„Demonstranti, mladi ljudi u Tirani žele da se protest nastavi. Kroz medije ih podstičem kako da se strukturišu, ideološki usmere i raspolažu energijom. Problem je što je Demokratska partija organizovanija od njih. Rama je Berišu nazivao ’matorim idiotom’, ali nikada ništa nije rekao o Berišinom sinu, jednom od najbogatijih ljudi, dok Beriša ne govori o Raminim bliskim ljudima. To je odličan tandem, gde jedan drugom pomaže.“
I Andonijeva porodica je osetila cenu protesta. Njegov sestrić, obrazovan mladić, blizak pravoslavnoj crkvi, proveo je tri dana u pritvoru. „Video sam kako su se ljudi oko njega uplašili za posao. Pomislio sam: ovako je moglo da bude posle 1945, ali ne danas“, priča Andoni, kome i rođaci govore: „Bene, prestani da pričaš.“
Muči i njegovi saborci etiketirani su kao Soroševi plaćenici i, Trampovim rečnikom, kao „antifa“, a on lično i kao grčki plaćenik, jer mu majka potiče iz grčke zajednice. „Represivna retorika je samo ohrabrila policiju. Premijer nasilje policije nikada nije osudio“, priča Muči.
Nova stvarnost
Kriza je Rami donela i razlaz sa pritvorenim gradonačelnikom Tirane Erionom Veljajem. Jedini preostali argument kojim Rama legitimiše svoju poziciju, dodaje, jeste napredak Albanije ka evropskim integracijama, po poznatoj formuli – stabilokratije: „Zvaničnici EU koji nam dolaze ponavljaju sterilnu retoriku o napretku i zatvaranju pregovaračkih poglavlja, a Albanci se osećaju sve dalje i od vladavine prava i od pravde, bez prava na imovinu i na zdravu životnu sredinu.“
I dalje nije jasna sudbina zaštićenog pojasa Narte. Vorpsi podseća da EU od Tirane traži da ukine izmene zakona o zaštićenim područjima koje su omogućile razvoj spornog projekta, „ali niko na tome zaista ne insistira“: „Najvažnije je da ne dozvolimo da albanska obala postane betonsko stanište, nego da te resurse ostavimo sledećim generacijama, i da obezbedimo da institucije funkcionišu“, apeluje Vorpsi misleći na blago koje bi moglo nepovratno da nestane.
Zvaničnici EU koji nam dolaze ponavljaju sterilnu retoriku o napretku i zatvaranju pregovaračkih poglavlja, a Albanci se osećaju sve dalje i od vladavine prava i od pravde
Ben Andoni
„Protesti civilnog društva, novih partija, a sada i studenata, imaju veliki uticaj na albansko društvo, jer su stvorili nadu, drugu stvarnost, u kojoj uticaj tradicionalnih partija slabi. Stvorili su nove ljude koji su postali veoma popularni zbog borbenog stava. Skepticizam postoji, ali promena se oseća“, kaže za Radar Bledar Kuka, novinar televizije ABC News u Tirani.
Serjani se nada izlasku na birališta dogodine, uz osvrt da „to neće biti samo izbori, nego test mentaliteta“.
Pobeda Studentske liste u Srbiji u Tirani je odjeknula dvaput, seća se Muči: prvi put kada je Vučić raspisao izbore, drugi put kada ih je izgubio. „Događaji u Srbiji inspiracija su za ceo Balkan. Svi su bili oduševljeni i nadali se da će se isto dogoditi, ali nisu videli koliko je rada uloženo u dve pune godine organizovanja. Snažna je poruka da studenti, kada se udruže, mogu mnogo da postignu, ali dve slične situacije ne moraju imati isti put do rešenja“, analizira Pesjaka i zaključuje: „Odlučni smo da ostanemo na ulicama. Bićemo tamo dok ne postignemo ono što je najbolje za našu zemlju.“
