Plavi talas na američkim kongresnim, pa i izborima za guvernere država, nadmašio je i najsmelija predviđanja – demokrate su osvojile nespornu većinu u oba doma Kongresa, kao i vodeća mesta u većini američkih država. Ne radi se o plavom talasu, posredi je plavi potop. U donjem Predstavničkom domu osvojili su preko 250 mesta, dok je za većinu neophodno 218, a u Senatu raspolažu sa najmanje 54 mandata, uz mogućnost da dođu do 56 kada se prebrojavanje glasova na Aljasci i u Misisipiju dovrši, dok većinu čini 51 glas senatora. Što se borbe za guvernerska mesta tiče, demokrate sada drže 29 od 50 američkih država, dok na Aljasci još traje brojanje.
Na nacionalnom nivou, demokrate su ostvarile prednost od 13 procenata, što predstavlja najteži poraz jedne tekuće predsedničke administracije na međuizborima od Votergejta 1974. godine
Izborni poraz istorijskih razmera za republikance iz korena je izmenio političku mapu Amerike, budući da su u Teksasu demokrate prvi put od 1994. godine odnele pobedu i na senatskim i na guvernerskim izborima, pri čemu je MAGA kandidat Ken Pakston izgubio sa 12 posto razlike uprkos tome što su republikanci u njegovu kampanju uložili blizu 300 miliona dolara. Demokratska partija je u Južnoj Karolini prvi put od 1998. godine osvojila mesto u Senatu, u Džordžiji guvernersku poziciju, dok je Kanzas prvi put od 1932. godine izabrao demokratu za Senat. Nakon što je republikanka Suzan Kolins priznala poraz u Mejnu, istorijska oblast Nove Engleske je prvi put od sredine 19. veka ostala bez ijednog republikanskog predstavnika u Kongresu. U ukupnom broju glasova na nacionalnom nivou, demokrate su ostvarile prednost od oko 13 procenata, što predstavlja najteži poraz jedne tekuće predsedničke administracije na međuizborima od Votergejta 1974. godine, odnosno potpuni slom donedavne republikanske apsolutne vlasti.
Ne pomaže ni 5.000 dolara
Paradoks je u tome što je Tramp sam doprineo ovakvom izbornom ishodu, s obzirom na to da je tokom kampanje najmanje 41 put pozvao birače da glasaju kao da je njegovo ime na glasačkom listiću. Sa najnižim rejtingom popularnosti uoči međuizbora još od Harija Trumana 1946. godine, Tramp teško može da uveri javnost da nije bio ključni činilac sramnog poraza na izborima. Prema anketi agencije Asošijejted pres, sprovedenoj na uzorku od preko 100.000 glasača, oko 60 odsto ispitanika smatra započinjanje rata protiv Irana pogrešnom odlukom. Ipak, rat je kao presudan faktor za svoj glas označila tek trećina anketiranih, dok je za polovinu odlučujući motiv bio rast troškova života ili korupcija, koji su svakako posledice tog samog rata i Trampove politike. Pošto je cena goriva nadmašila četiri dolara po galonu, 86 odsto Amerikanaca veruje da je rat protiv Irana uticao na značajan rast troškova života, dok 81 procenat isti efekat pripisuje Trampovim carinama na uvoz robe.
Rat protiv Irana je kao presudan faktor za glas protiv Trampa označila tek trećina anketiranih, dok je za polovinu odlučujući motiv bio rast troškova života ili korupcija
Čak je i tema kontrole imigracije, koja je tradicionalno predstavljala adut republikanaca, postala politički balast nakon incidenta u Mineapolisu, gde su Trampovi slabo obučeni ICE jurišnici usmrtili dva demonstranta. Ishod glasanja nije promenilo ni Trampovo predizborno obećanje da će svaki punoletni Amerikanac dobiti 5.000 dolara pod uslovom da republikanci osvoje većinu. Republikanskoj stranci na kraju nisu pomogli ni finansijska podrška tajkuna Ilona Maska od oko 450 miliona dolara, kao ni presedan u vidu vanrednog prekrajanja izbornih jedinica mimo redovnog desetogodišnjeg ciklusa, jer je demokratski talas zahvatio i one okruge koji su projektovani u korist konzervativaca.
Potpredsednik Džej Di Vens, koji puno vremena provodi onlajn, sledećeg dana objavio je opširno pokajničko saopštenje na mreži Iks u kojem je izborni poraz pripisao ratu protiv Irana, navodeći da je upravo taj sukob razlog neuspeha i da gubitak Senata na narednih šest godina nije bio vredan te avanture. Bela kuća je u sklopu kontrole štete bila prinuđena da potvrdi kako je Tramp bio unapred obavešten o sadržaju teksta, a Donald Tramp Mlađi, Vensov dugogodišnji saveznik, podržao je objavu uz ocenu da je u potpunosti tačna. Prema Vensovom tumačenju, MAGA birači iz 2024. godine izašli su na glasanje i u ovom ciklusu, ali su reagovali negodovanjem zbog rata, visokih cena goriva i napuštanja nacional-izolacionističke politike Amerika na prvom mestu.
Vens smatra da bi se poverenje birača moglo povratiti okončanjem rata, uz uslov da republikanci promene odnos prema Izraelu. Tramp je ove navode ocenio kao uglavnom tačne, uz opasku da je sukob samo kratkoročno i minimalno podigao cene, ali je dodao da bi vojnu akciju ponovio i da će je okončati po sopstvenom nahođenju. Vensov istup na društvenim mrežama, međutim, otvoreno protivreči njegovim ranijim postupcima i razvoju događaja. Vens je nakon izbijanja sukoba uglavnom izbegavao da se javno izjasni o tom pitanju, dok je tokom leta tvrdio da bi rat, ukoliko transformiše Bliski istok, bio opravdan.
Džej Di Vens smatra da bi se poverenje birača moglo povratiti okončanjem rata. Tramp je ove navode ocenio kao uglavnom tačne, uz opasku da je sukob samo kratkoročno podigao cene, ali je dodao da bi vojnu akciju ponovio i da će je okončati po sopstvenom nahođenju
Pored toga, on je u aprilu predvodio neuspele pregovore u Islamabadu koji su poslužili kao uvod za početak rata, a u septembru je prisustvovao sastancima u Situacionoj sobi kada je doneta odluka da se novi vojni udari na Iran drže u tajnosti kako ne bi bili ugroženi izgledi republikanskih kandidata u saveznim državama sa neizvesnim izbornim ishodom. Zbog toga njegov samoanalitički tekst više ukazuje na pilatovski pokušaj distanciranja od ratne politike pre nego što to učini sam Tramp, nego na stvarno preispitivanje odgovornosti. Dodatni dokaz datog selektivnog pristupa jeste i ono što je u saopštenju Vens prećutao. On nije spomenuo visoke carine, a takođe je izostavio podatke o budžetskom deficitu od dva biliona dolara, javnom dugu koji je dostigao 40 biliona, kao i o sistemskoj korupciji, koju su istraživači javnog mnjenja početkom oktobra označili kao glavnu brigu glasača.
Hegset na udaru
Dok se Vens distancira od Trampa i priprema kandidaturu za predsedničke izbore 2028. godine, unutar Republikanske partije raste pritisak da se odgovornost za izborni neuspeh prebaci na, izuzetno nekompetentnog, ministra odbrane Pita Hegseta. Izolacionistički i odlazeći republikanski kongresmen iz Kentakija Tomas Mejsi najavio je da će pokrenuti glasanje o njegovom opozivu odmah po povratku poslanika u Kongres sledeće nedelje. Protiv Hegseta je već formulisano šest tačaka za opoziv, a više izvora iz stranke očekuje da će taj predlog dobiti potrebnu većinu jer bi svako odlaganje razrešenja ili ostavke dočekalo znatno neprijateljskije nastrojen demokratski kongres – ovo je za Hegseta, pa i Trampa, lakši izlaz iz neprijatne situacije.
Unutar Republikanske partije raste pritisak da se odgovornost za izborni neuspeh prebaci na, izuzetno nekompetentnog, ministra odbrane Pita Hegseta. Protiv njega je formulisano šest tačaka za opoziv, a više izvora iz stranke najavljuje da će taj predlog dobiti većinu
Hegsetu se prvenstveno stavlja na teret to što je uverio Trampa da će vojni sukob sa Iranom biti kratkotrajan, nalik akciji usmerenoj protiv Madura, dok je na sastancima kabineta uporno zahtevao nastavak borbenih dejstava, uprkos protivljenju Marka Rubija i Vensa koji su predlagali diplomatsko rešenje. Tramp, međutim, javno brani Hegseta i tvrdi da on odlično obavlja svoj posao. Razlog za ovakvu podršku je praktične prirode, s obzirom na to da administracija još uvek planira pokretanje novih vojnih operacija na Bliskom istoku, koje uključuju angažovanje treće udarne grupe nosača aviona i između 9.000 i 10.000 vojnika. U tim okolnostima, Trampu je neophodan trenutni ministar odbrane, budući da bi demokratsku većinu u Senatu bilo nemoguće ubediti da potvrdi imenovanje eventualnog naslednika. Ako bilo kakvih kadrovskih promena i bude, a žrtveni jarac za poraz je preko potreban, moraće da se odviju u kratkim rokovima, jer demokrate preuzimaju većinu u Kongresu nakon završetka godine.
Pouke za demokrate
Marko Rubio je zanimljiviji slučaj, budući da se tokom rata držao po strani i glasi za najozbiljnijeg čoveka u Trampovoj administraciji. U iranskom pitanju imao je diskretniju ulogu, jer su pregovore vodili Stiv Vitkof i Džared Kušner, što bi se moglo ispostaviti kao proračunat potez sa njegove strane. Prema nezvaničnim navodima, koje su Bela kuća i Stejt department nazvali izmišljotinom, državni sekretar bi mogao da napusti administraciju i kandiduje se na predsedničkim izborima 2028. godine. Razlog leži u tome što ne može da vodi kampanju dok je na funkciji, a povezanost sa Trampom mu u ovom trenutku samo šteti. Prema istim tvrdnjama, on je jedan od pet članova kabineta koji se pripremaju da napuste Trampovu administraciju. Prvi žrtveni jarac bila je šefica kabineta Suzi Vajls, na čije mesto je postavljen njen dosadašnji zamenik, Stiven Miler. Rubio je u septembru izjavio da trenutno nema takve planove i nagovestio da bi odustao od trke ako se kandiduje potpredsednik Vens, koji je najavio da će odluku o sopstvenoj kandidaturi doneti nakon izbora. Eventualna kampanja bi ga, međutim, suočila sa pitanjima o netransparentnim odnosima sa Delsi Rodriges u Venecueli i agresivnom politikom prema Latinskoj Americi. Sa druge strane, pojedini izvori tvrde da bi Rubio mogao da ostane na funkciji radi stabilnosti, kao umereni glas u čestim trenucima Trampovih izliva besa. Trampu ujedno odgovara da Rubija i Vensa drži u trci, jer mu njihovo međusobno nadmetanje obezbeđuje odanost.
Potpredsednik Džej Di Vens pokušava da se ogradi od grešaka Bele kuće
Domete posledica Trampovog izbornog poraza na unutrašnjem planu sužava činjenica da demokrate nisu osvojile dvotrećinsku većinu potrebnu za nadglasavanje predsedničkog veta, pa će carinska politika uglavnom ostati u rukama šefa države. Zato će se glavna borba voditi oko budžeta, s obzirom na to da demokrate kontrolišu finansije, predsedavaju kongresnim odborima, odlučuju o potvrđivanju Trampovih kandidata u Senatu, a finansiranje rada savezne vlade mora biti ponovo izglasano nakon 11. decembra. Uporedo sa tim, funkcionisanje ICE ostaće netaknuto, budući da već odobrena sredstva za kontrolu migracija iznose skoro 240 milijardi dolara. Opoziv predsednika je malo verovatan jer je za osuđujuću presudu potrebna dvotrećinska većina u Senatu, a demokratama je nepopularni Tramp u Beloj kući politički korisniji od Vensa. U krajnjem bilansu, poraz jeste devastirao Republikansku partiju, ali većina republikanskih birača i dalje veruje u MAGA pokret. Međutim, ako se trenutni trendovi nastave, Senat će ostati pod kontrolom demokrata najmanje do 2032. godine. Za samu Demokratsku partiju pouka ovih izbora je drugačija. Ubedljiva pobeda umerenog liberala Džona Osofa sa 18 procenata razlike u ključnoj južnoj državi Džordžiji, kao i raniji uspeh socijaldemokrate Zorana Mamdanija u Njujorku, pokazuju da birače motivišu prevashodno troškovi stanovanja, zdravstvene nege i svakodnevni finansijski problemi, a ne identitetske politike.
Ubedljiva pobeda umerenog liberala Džona Osofa u ključnoj južnoj državi Džordžiji, kao i raniji uspeh socijaldemokrate Mamdanija u Njujorku, pokazuju da birače motivišu troškovi stanovanja, zdravstvene nege i svakodnevni finansijski problemi, a ne identitetske politike
Za Evropu nema brzih izmena u američkoj politici. Tramp bi čak mogao da požuri sa mirovnim rešenjem pod uslovima nepovoljnim za Kijev, a Kongres je već zakonski propisao da u Evropi mora ostati najmanje 76.000 američkih vojnika, mada bez dvotrećinske većine u parlamentu demokrate ne mogu mnogo toga da zaustave. Za većinu evropskog izvoza i dalje važi carinska stopa do 15 odsto, a Tramp ostaje na funkciji još dve godine, i to upravo sa nadležnostima u oblasti spoljne politike gde ga Kongres najteže može obuzdati. Na domaćem frontu, demokrate će ipak kroz kontrolu parlamentarnih odbora pokrenuti istrage o tajnom dogovoru o dizelu sa Putinom, te će ga držati pod budnim okom kada su slične mahinacije u pitanju. Tramp je hteo da ovi izbori budu referendum o njemu samom i to je na kraju i dobio, republikanci sada razumeju da je njegova podrška toksična i da više nema mandat da upravlja zemljom u skladu sa sopstvenim kapricima.
