U svetu u kome se granice između umetnosti, luksuza i potrošačke kulture sve više brišu, jedna azijska lutkica pod nazivom Labubu prerasla je u globalni fenomen. Naime, ove male lutke koje podsećaju na gremlina, dizajnirane u studiju Kasing Lunga u Hongkongu, u saradnji s poznatom dizajnerskom kućom Pop Mart, predstavljaju art objekte, statusne simbole i emocionalne toteme urbane generacije odrasle na estetici anime, streetwear i TikToka.
Na ArtBasel umetničkom sajmu u Bazelu, koji se održao od 16. do 22. juna ove godine, pojavila se ekskluzivna ArtBasel Shop edicija Labubu lutke, koju je dizajnira Kasing Lung, dostupna samo fizički, po ceni od 200 švajcarskih franaka! Izrađeno je svega 100 primeraka, a većina je rasprodata već prvog dana otvaranja za VIP klijentelu. Za samo nekoliko sati, na sekundarnom tržištu pojavio se oglas za jedan takav primerak po ceni od oko 1.500 evra. Dok mnogi umetnici decenijama grade karijeru da bi se pojavili na sajmu kao što je ArtBasel, Labubu, koji je osmišljen kao viralna igračka, dobija istaknuto mesto gotovo preko noći, a igračka zauzima centralno mesto u ArtBasel Shop prostoru, koji je zasnovan na fuziji umetnosti i komercijalnog dizajna. Ovakav uspeh otvara pitanje šta danas zaista određuje umetničku vrednost: da li su to estetske i teorijske kritike, ili brzina rasprodaje i viralni potencijal na društvenim mrežama?
Čudnjikavost
Labubu dolazi iz serije lutkica koje pripadaju tzv. The Monsters univerzumu, imaginarnoj šumi naseljenoj čudnim, ponekad jezivim, ali simpatičnim bićima. Postoji i njihova sestrinska verzija, Lafufu, i izrađena je od pliša sa manje „zloćkastom“ pojavom koja kombinuje elemente istočnoazijskog kawaii stila. Estetski se pozicionira kao slatki alter ego Labubua.
Iz kritičke perspektive, Labubu danas funkcioniše kao objekat želje, investicija i kulturološka ikona. Ipak, ni ovaj fenomen nije sasvim nov. Još su Takaši Murakami i Jajoi Kusama pokazali kako se umetnost može kretati granicom između galerije i tržnog centra, stvarajući prepoznatljive, gotovo brendirane umetničke identitete. Kasing Lung, tvorac Labubua, umetnik je s dugogodišnjom praksom u svetu ilustracije i grafike. Međutim, uspeh njegovog rada danas se meri po osnovima logike ponude i potražnje, a ne po teorijskim analizama njegovog narativa ili estetske inovacije.
Labubu spaja elemente detinje estetike, luksuznog brendiranja i azijskih narativa, dok njegovo prisustvo svedoči o promenama koje se dešavaju na nivou umetničkih institucija, sajamskih logika i sistema vrednosti
Cena jedne Labubu lutke varira, a cene funkcionišu po zakonima luksuzne robe: osnovne blind-box (zatvorena kutija u kojoj se nalazi nasumična figura iz određene kolekcije) figurice koštaju oko 10–15 evra, ali retke edicije, posebno one lansirane na sajmovima poput Art Basela ili u limitiranim saradnjama, dostižu cene i preko 1.000 evra na sekundarnom tržištu. Cena se određuje prema retkosti, ekskluzivnosti i brzini rasprodaje, a zajednica kolekcionara formirala je čitavu ekonomiju preprodaje na platformama kao što su StockX, eBay i Discord.
Zanimljivo je da je vrtoglavi uspon ovih lutaka došao paralelno s ekonomskom neizvesnošću. Pravi hajp oko ovih lutkica počinje oko 2019/2020. godine, kada Pop Mart lansira serije blind-box lutkica koje postaju viralan hit na društvenim mrežama, naročito u Kini, Japanu i Južnoj Koreji. Tokom pandemije i postpandemijskog perioda, kao i usled porasta online kupovine, Labubu postaje globalni hit i nudi nešto više od same igračke – malog, fetišizovanog pratioca u vremenu nesigurnosti.Labubu je svojevrsni pokazatelj ekonomskog paradoksa: dok se tržišta hlade, a kupovna moć prosečnog građanina pada, potražnja za kolekcionarskim objektima raste. Tako je Labubu danas postao omiljeni privezak na Hermes torbama, ne samo zato što je vizuelno dopadljiv, već i zato što simbolizuje određenu vrstu kulturnog kapitala. U vremenu kada status više nije samo stvar logotipa, posedovanje limitirane Labubu lutkice govori mnogo o identitetu svog vlasnika.
Fenomen s korenom
Fenomen Labubu lutaka ne dolazi niotkuda. Tokom kasnih devedesetih, najpopularnija igračka bila je Furby. Furby je imao krupne oči, neobičan glas i bio je jedna od prvih elektronskih igračaka, a kupci su satima čekali u redovima da bi ga nabavili. Zanimljivo je i to da je Furby takođe postao predmet kolekcionarstva, naročito u svojim limitiranim i retkim verzijama. Neki modeli iz 1999–2000. danas dostižu velike cene na aukcijama. U tom smislu, Furby je bio rani primer toga kako igračka može da uđe u domen kulturnog fenomena.
Sakupljanje Labubu lutaka tako postaje nova forma mikrokolekcionarstva, trenda koji kombinuje elemente umetnosti, dizajna, luksuza i viralne kulture. Mikrokolekcionarstvo, kao pojam, odslikava novu realnost u kojoj ljudi kupuju umetničke (ili kvaziumetničke) predmete koji su dostupni u ograničenim količinama, ali su visoko brendirani. Na ovaj način, kolekcionarstvo više nije rezervisano za bogate kolekcionare ili institucije, umesto toga ono se demokratizuje.
Labubu je postao savršen simbol savremene vizuelne kulture – mešavina dizajna, mitologije, umetnosti i marketinške strategije. Njegova forma spaja elemente detinje estetike, luksuznog brendiranja i azijskih narativa, dok njegovo prisustvo svedoči o promenama koje se dešavaju na nivou umetničkih institucija, sajamskih logika i sistema vrednosti. U tom smislu, Labubu je umetnički objekat nove generacije, ali i proizvod ekonomije pažnje u kojoj se estetika sve češće meri brzinom rasprodaje, potencijalom za TikTok trend ili kompatibilnošću sa Hermes torbom. Kroz njega gledamo kako se umetnost demokratizuje, kako luksuz evoluira i kako nova generacija kolekcionara traži smisao u objektima koji spajaju lepo, čudno i lično. Možda nije pitanje kada će ova kolektivna fascinacija prestati, već šta nam ona govori o tome kako vrednujemo umetnost, novac i smisao.
